Niko ne zaslužuje zlostavljanje

“Iz patnje su se izrodile najače duše; najveći karakteri isklesani su ožiljcima.” ~Halil Džubran

Ti si glupa. Ti si gubitnica. Ti si bezvredna. Ti nikada ništa nećeš postići. Ti nisi vredna ljubavi. To su stvari koje sam govorila sebi tokom većeg dela svog života.

Iskustva iz detinjstva vodila su me verovanju da duboko unutar sebe nisam vredna ljubavi. Mislila sam da je, zbog zlostavljanja i ignorisanja, nešto ozbiljno pogrešno sa mnom.

To zlostavljanje i zanemarivanje rade. Prodiru unutar vas sve do najdubljeg nivoa. Menjaju vas na svaki način.

Počinjete da se osećate kao da niste bitni. Krivite sebe, misleći da ste možda uradili nešto dovoljno loše da zaslužite sve to.

Gurate ljude od sebe. Gradite zidove zato što je to lakše pre nego da dopustite ljudima da uđu u vaš svet i da vas upoznaju.

Sabotirate sve što bi moglo da bude dobro zato što verujete da ne zaslužujete dobre stvari.

Možda ćete tražiti bilo koju malu stvar u vezi koja će opravdati bežanje zato što, kada neko pokaže da vas voli, to vas plaši.

Čak i kada se zlostavljanje završi, mozak nalazi načine da nastavi zlostavljanje.

Odrastala sam sa emocionalno nezrelim roditeljima. Jedina emocija koju je moj otac poznavao bio je bes i kada bi ga izražavao, to me je prestravljivalo. Moja majka je žena koja je bila veoma distancirana, koja je sve držala u sebi i koja je ignorisala sve što se dešavalo oko nje. Zbog toga sam se osećala kao da sam u zamci, nisam imala ni sa kim da popričam.

Emocionalno sam se isključila isto kao i moja majka. Jedini način da pobegnem iz tog okruženja bio je da se zatvorim u sebe i da držim sve unutra.

Duže vreme verovala sam da je moja trauma iz detinjstva moja greška. Govorila sam sebi da niko ne može da me voli, jer ako me roditelji nisu voleli, pa kako bilo ko drugi može? Govorila sam sebi da vredim manje od prljavštine i počela sam da se ophodim prema sebi baš tako.

Lako je pomisliti da će, kada jednom odete i ostavite te ljude iza sebe, život biti bolji i budućnost biti sjajnija. Nema više patnje. Nema više uznemirenosti.

Mislila sam da ću napuštanjem mesta gde sam rođena, mesta koje mi je nanelo toliko bola i tuge  i ljutnje i samoprezira, rešiti sve svoje probleme. Mislila sam da će reči (glupo bezvredno smeće!) koje su se ponavljale iznova i iznova u mom umu svakodnevno – nestati. Mislila sam da ću, ako napravim dovoljnu distancu između sebe i svojih roditelja, magično rešiti sve to i postati kompletno drugačija osoba.

Pogrešila sam.

Odlazak nije rešio ništa drugo do stavljanja 2000 milja između mene i njih.  Nisam se magično promenila.

Te misli i dalje su bile tu. Postajale su vremenom snažnije, ali u početku i nisu bile toliko loše. Nekoliko godina kasnije bila sam zaslepljena osećanjima samoprezira. Svaki put kada bi pogrešila bilo je to zbog toga što sam glupa i verujte da nisam propuštala priliku da krtikujem sebe zbog tih grešaka.

Verovala sam da je prljavština sa zemlje vrednija od mene. Uvek je sa mnom bio glas u mojoj glavi koji je šaputao “bezvredna si, bezvredna sibezvredna si” i ja sam mu verovala.

Stvarno sam se mučila. Osećala sam se izgubljeno i usamljeno. Mrzela sam svoje roditelje. Držala sam se tolikog besa zbog svega što se desilo i bila zaslepljena njime. Ili sam tako mislila. U stvari samo sam povređivala sebe.

Pre nekoliko meseci počela sam sa terapijom. Naučila sam par stvari o sebi i o životu uopšteno. Nadam se da će vam, ako se mučite ili ste iskusili traumu, ove stvari biti od pomoći.

  1. Zlostavljanje nikada, nikada nije u redu.

Ne postoji nijedna stvar koju dete može da uradi da zasluži zlostavljanje. Ako ste preživeli zlostavljanje bilo koje vrste, to nije vaša greška. Niste zaslužili da vas povrede na taj način.

  1. Ne morate da poverujete u svaku negativnu stvar koju pomislite o sebi.

Kada se rodimo, mi nemamo sve te misli samoprezira koje kruže glavom. One se ukorenjuju u našoj glavi zahvaljujući drugima i ako živimo dovoljno dugo sa njima, počinjemo da verujemo da su istinite.

Kada počnete da govorite sebi da ste bezvredni ili ružni ili glupi, razmislite o tim mislima i odakle zaista i dolaze. Najverovatnije ćete pronaći da proizilaze iz nekog spoljnog izvora. Ako ispitamo te misli uvidećemo da one nisu možda kako se zaista i osećamo povodom nas samih. Možemo ih promeniti.

  1. Zlostavljanje vas ne čini manje vrednim ljubavi.

Znam da je teško poverovati, ali je to istina. Samo zato što neko drugi ne može da uvidi vašu vrednost to ne znači da ona ne postoji.

  1. U redu je da potražite pomoć.

Postoje mnoge dobro obaveštene i opremljene ordinacije za rad sa traumama. One mogu pomoći u pružanju smernica, kako bi živeli bolje i kvalitetnije živote. Takođe nas navode na put da budemo sposobni da uvidimo da vredimo i da zaslužujemo dobre stvari.

  1. U redu je da pustite ljude koji su vas povredili, bilo da se radi o roditeljima, braći ili sestrama, tetkama ili ujacima.

Živimo u svetu koji se ponaša po principu da su porodične veze i odnosi zauvek, bez obzira koliko se grozno ophode prema nama. Ponekad je tako. Ponekad i nije. U redu je postaviti sebe na prvo mesto. U redu je postaviti jasne granice ili ih u potpunosti napustiti. Ne dozvolite nikome da vam kaže drugačije.

  1. Nikada nije kasno da se pobrinete za vaše unutrašnje dete.

Mnogi preživeli osećaju kao da im je promaklo “normalno” detinjstvo. Vaše unutrašnje dete deo je koji se oseća ranjeno i bezvredno. To malo dete vas doziva i moli da slušate i budete tu za njega.

Pitajte taj deo šta mu je potrebno i učinite to. To može biti nešto kreativno kao što je slikanje. To može biti ples ili igranje omiljene igre. Ili to može biti samo potvrda tih osećanja. Nemojte kritikovati misli unutrašnjeg deteta. Dajte im do znanja da su voljene. Dajte detetu do znanja da ćete od sada biti tu za njega.

————————————————————————————————————————————

Isceljenje nije lako. Ako ste živeli sopstveni život verujući da ne značite i da niste bitni, može biti veoma teško čak i poželeti da se zaputite putem isceljenja. Dajte sebi šansu. Nemojte odustati od sebe, od osobe koja bi mogli da postanete. Biće potrebno malo da kopate, ali je sve to vredno toga. Vi ste vredni toga.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Tinybuddha

Advertisements

3 comments

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.