Niko mi nije objasnio mentalne zdravstvene probleme moje majke

Odrasla sam u domu u kome su bili prisutni mentalni zdravstveni problemi, ipak niko mi nikada nije objasnio šta se dešava. Moja majka bi povremeno nestajala – ponekad sam prisustvovala kada bi dolazili da je hospitalizuju. Otac i ja kasnije bi je posećivali u ‘bolnici’. Bilo mi je jasno da to nije obična bolnica: niko nije izgledao posebno bolesno, nije bilo ranjenih ili zavoja i niko nije ležao u krevetu. Nikada nisam dobila objašnjenje zašto je moja majka bila tamo. Niko mi nije objasnio šta nije u redu sa njom. Osećala sam se uplašeno, zabrinuto za svoju majku. Zašto je odvedena iz kuće? Kakvo je mesto na koje je odvedena? Da li je to bila moja krivica? Da li je moja majka uradila nešto loše? Da li je to kazna?

Dok sam odrastala navikuta na nemogućnost oca alkoholičara da mi pruži uverljivo objašnjenje za gotovo sve, ono sa čime sam se borila decenijama kasnije je odgovor od lekara. Oni mora da su znali da ja postojim, ipak ne sećam se nijednog razgovora, u kome bi bilo ko bar pokušao da objasni situaciju. Osećala sam se uplašeno i sasvim sama, napuštena od svih. Nevidljivo.

Javile su se glasine u komšiluku nalik: „sa takvom majkom, ona mora da je oštećena“. Pričali su o meni. Neko je šaputao „Njena majka je luda“ ispod terase. I dalje se sećam osećaja nepravde. To nije bila moja krivica, a ni moje majke. Ona nije bila luda, ona je bila moja majka i ja sam je volela. Imala sam oko 6 godina.

Niko me nije pitao kako se osećam.

Kako sam postajala starija, shvatila sam da to što mi se dešavalo kod kuće nije bilo normalno. Majke druge dece nisu prosto nestajale bez objašnjenja. Takođe sam shvatila da je majčino ponašanje bilo pomalo nesvakidašnje,  ponekad nepraktično, često veoma intenzivno. Optuživala bi komšije da namerno prave buku noću kako bi je uznemiravali, kako su sposobni da kontrolišu temperaturu njenog tela i kako pokušavaju da je ubiju strujom. Čak je i moj mlad um zaključio, da to nije uobičajeno ponašanje.

Imala sam stariju prijateljicu čiji je otac radio kao medicinski brat u psihijatrijskoj bolnici. Jednog dana je rekla: „Pa tvoja majka je znači u psihijatrijskoj bolnici“. Konačno! To mesto je imalo ime i osetila sam da je to i dalje tabu tema, previše sramotna da se o njoj i priča.

Kada sam bila tinejdžerka, slučajno sam naletela na papire na kojima je pisala dijagnoza moje majke. Šizofrenija, debelim slovima.  Nisam želela da znam. Nakon svega, zbog toga su me maltretirali godinama u školi. Tu se radilo o mentalnom zdravlju moje majke, temi koja je bila toliko sramna, da čak ni moj otac nije bio sposoban da o tome priča. Tako sam ja odrastala. Neinformisana, posramljena i potpuno nepripremljena da podržim sopstvenu majku u njenim borbama. Stigma je bila takva, da sam odlučila da ne završim kao ona.

Pre godinu i po dana, dijagnostikovana mi je ozbiljna depresija sa psihotičnim simptomima. Ništa nije imalo smisla; nisam znala šta je realno, a šta nije. Bila sam sigurna da me svi ismevaju. Bilo je vrlo zastrašujuće. To sam pokušavala da izbegnem celog života. Da li sam postajala kao moja majka?

Ubeđena sam, da sam bila bolje informisana povodom bolesti moje majke, ne bi bila posramljena da potražim pomoć i ne bi stanje postalo toliko loše, ipak bila sam u dilemi. Sve u svemu, imala sam sreće i većinu stvari sam lečila uspešno, ali molim vas, zaista vas molim nemojte zakopavati glavu u pesak ako imate člana porodice sa mentalnom bolešću. Potrudite se da razgovarate o tome.

Izazovite stigmu, objasnite da je mentalna bolest bolest kao i svaka druga i da zaslužuje istu količinu empatije i razumevanja, kao i fizička bolest. Zaista je došlo vreme da se razgovara.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Time to change

Advertisements

2 comments

  1. Hvala 🙂 I hvala Vama što čitate 🤗 Imam potrebu zbog sebe da istražujem različita iskustva (da pridodam da sam zaljubljenik u knjige, filmove , dokumentarce, serije i sl.)i stvarno mi je milo kada eto mogu da podelim različita gledišta, razmišljanja i emocije na neku temu… otud se i sve ovo zbilo 😉 Mada priznajem da sam se u poslednje vreme malo ulenjila…što zbog nedostatka vremena, što zbog nedostatka materijala… ipak leto i ove vrućine počinju da me polagano inspirišu. Pozdrave šaljem🤗

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.