Zašto se većina ljudi ne menja

Većina ljudi se ne menja; oni jednostavno postaju onakvi kakvi zapravo već i jesu.

Mislim da sam te reči izgovorio stotinama puta u životu – klijentima, porodici i prijateljima. I dok postoje izuzeci, većina ljudi smatra da je promena teška iz nekoliko razloga. Za početak, oni ne poznaju sebe dovoljno dobro. Nekolicina ljudi ima jasan pogled na to ko su oni u stvari, dok većina ne prepoznaje sopstvene aspekte kojima treba poboljšanje. Većina ljudi želi da veruje da je veoma umerena i da su izuzetni na mnoge načine: koliko vaših prijatelja bi opisalo sebe kao kreativne, talentovane ili inteligentne osobe? Da li poznajete nekoga ko bi vam rekao, Ja sam prosečan/na? Svi mi želimo da razmišljamo o sebi kao o specijalnim i nadarenim ljudskim bićima.

Onda postoji ljudska sklonost ka objašnjavanju nečijih poteškoća, nedostataka i neuspeha time što okrivljuju nekog drugog. Pogledajte ljude iz vašeg okruženja. Saradnik koji je nemaran i lenj, a koji pripisuje sopstvene loše procene gadnom šefu, ili kolegama. Rođak koji vam se podvuče pod kožu zato što u svakoj priči koju priča, predstavlja sebe kao žrtvu. Da li ste ikada upoznali nekoga ko vam je rekao, “Otpušten sam, jer sam očajno radio svoj posao,” ili “Mnogo loših stvari u mom životu desilo se zato što sam donosio/la dosta impulsivnih loših odluka?” Nekolicina ljudi voljna je da prihvati da su njihove sopstvene karakterne osobine i izbori glavni krivci za život koji vode.

I konačno, uvođenje promena zahteva težak rad i teške izbore. Čak i kada steknete uvid povodom vaše istinske prirode, tada morate da radite nešto povodom toga, iznova i iznova. To je jedno od većine pogrešno shvaćenih pitanja za pacijente koji kreću sa psihoterapijom. Ponekad se osvrnem na teoriju Alfreda Hičkoka o psihoterapiji, kao što je prikazao u filmu Marnie gde ona onog trenutka kada otkrije potisnuta sećanja iz detinjstva, izgleda da odbacuje duboko ukorenjeno gađenje i nepoverenje u ljude. Uvid ne funkcioniše na taj način. Sticanjem uvida u to ko ste vi zapravo predstavlja sredstvo razumevanja osobina i tendencija koje će ostati sa vama tokom života; vremenom, možete gledati kako funkcionišu i pokušavati mukotrpnim radom da uradite nešto malo drugačije, iznova i iznova. Možda imate duboko ukorenjenu kritičku stranu i razvijenu sklonost da grubo osuđujute ljude. To što znate da imate taj deo unutar sebe dozvoliće vam da posmatrate kako taj deo unutar vas funkcioniše i uz ogroman trud, uspevaćete da zaustavite uobičajene grube reči. Nikada nećete postati vrsta osobe čija inicijalna reakcija podrazumeva osećanje tolerancije i prihvatanja, ali možda vremenom i uz težak rad, možete sebe ugristi za jezik zbog drugog, više velikodušnog osećanja kako bi ublažili početnu grubost vašeg suda. Možda će sve to biti moguće ako zadržite sopstvenu reakciju za sebe i možda ćete se kajati što ne možete da se osećate drugačije, ali bar nećete povređivati one za koje brinete.

To je realnost moguće promene: zahteva puno teškog rada i rezultati nisu nikada vrsta idealne transformacije koju smo tražili.

Pronalaženje sopstvenog puta

Proučite prošlost i napravite listu ponašanja koje niste promenili. Možda ste doneli dosta odluka da budete bolji, samo da bi zatekli sebe kako se vraćate u poznate tokove. Koje greške stalno ponavljate? Da li vaše veze prate samodestruktivni obrasci gde birate osobu koja izgleda tako drugačije u početku, ali se vremenom ispostavi da je ista kao i drugi? Realna promena počinje priznavanjem načina i ponašanja koja ste koristili i zbog kojih ste ostali isti, doneli neke nesrećne izbore, jer ste pratili isti destruktivni obrazac celog života.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Afterpsychotherapy

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.