30 podsetnika za osetljive ljude koji se osećaju iscrpljeno, postiđeno ili osuđivano

“Visoko osetljivi ljudi često se doživljavaju kao slabiji ili kao oštećena roba. Intenzivno osećati nije pokazatelj slabosti, već zaštitni znak istinski živog i saosećajnog.”

Postoje neke reči koje se bolno urezuju u naša sećanja. Za mene, tokom odrastanja, te reči su bile “ti si previše osetljiva.”

Često uhvatim tu frazu nespretnim rukama sopstvene sramote nakon što mi je neko nehotice dobaci bezosećajno i superiorno, kao sredstvo kojim opravdava svoju surovost.

Oni su možda rekli nešto zlobno ili ponižavajuće nasamo, ili su govorili posramljujuće priče ili otvorene laži o meni u javnosti.

Bilo kako bilo, rezultat je uvek isti: Ja to lično shvatim, postanem emocionalno preplavljena i onda ili eksplodiram od besa ili plačem.

Ali nije samo okrutnost bila ta koja je izazivala moju osetljivost i nisam samo plakala kada sam očigledno isprovocirana.

Dobronamerni ljudi, koji se ophode prema meni sa ljubaznošću, nežno bi me podsetili da sam previše osetljiva kada preterano analiziram do detalja stvari koje su drugi ljudi uradili – tako što strpljivo čekaju da se dozovem ili “slože grimasu” nakon što nešto kažem, za šta sam mislila da zvuči glupo.

Ili možda izvuku ovo mudro posmatranje mog karaktera kada prihvatim tu kritiku lično, kada se borim da pustim nešto bolno, ili preživljavam nečiju bol duboko i intenzivno, kao da je moj sopstveni.

Kao da ceo svet može da vidi da je nešto očigledno pogrešno sa mnom. Ali nisam mogla da promenim način na koji sam videla, doživljavala i reagovala na život.

Malo su oni znali koliko je duboko ta osetljivost išla, daleko ispod površine.

Nisu imali pojma da je moj um unutrašnji život bio konstantna refleksija, ne samo mojih iskustava, već i patnje svih ljudi oko mene.

Nisu imali pojma koliko često sam se osećala iscrpljeno i preplavljeno i da je samo pojavljivanje u prepunom ili glasnom okruženju iziskivalo monumentalnu snagu.

Nisu imali pojma koliko često sam se osećala nervozno, anksiozno i svadljivo zato što je moj nervni sistem tako podešen.

I nisu imali pojma da postoji biološko objašnjenje za sve to. Sve dok godinama kasnije – decenijama zapravo – nisam pronašla da sam “visoko osetljiva osoba” i konačno razumela da moj mozak zapravo procesuira informacije i reflektuje ih mnogo dublje u odnosu na osobe koje to nisu.

Tokom godina, naučila sam da prihvatim da su neke od mojih osobina i ponašanja samo deo veoma osetljive osobe.

Naučila sam da su visoko osetljive osobe:

  • Veoma perceptivne i empatične
  • Sve osećaju dublje
  • Upijaju emocije drugih ljudi i mogu da uoče kada je nešto pogrešno
  • Kupe suptilnosti koje drugi ljudi mogu propustiti
  • Imaju povećanu intuiciju
  • Lako se osećaju iscrpljeno ili preplavljeno u glasnim, haotičnim, ili na neki drugi način preterano stimulativnim okruženjima

Takođe sam naučila da su neka od mojih pređašnjih ponašanja bila odgovori na moju osetljivost, na primer:

  • Preterano analiziranje stvari koje su drugi ljudi rekli ili uradili
  • Internaliziranje osuđivanja kao istine
  • Osuđivanje sebe zbog sopstvenih potreba, umesto da ih poštujem
  • Opijanje kako bi otupela sebe u preterano stimulativnim okruženjima umesto da ih jednostavno izbegavam ili da uložim napore da se saberem
  • Ignorisanje sopstvene intuicije povodom ljudi i situacija koje nisu bile dobre po mene
  • Preuzimanje svačijeg bola umesto postavljanja granica

Iako nikako nisam stručnjak u navigaciji života kao visoko osetljiva osoba, znam da sam prešla dugačak put tokom godina. I dalje doživljavam svet i sopstvene emocije intenzivno. Ali manje se osećam kao krpena lutka u tornadu, a više kao duboko ukorenjeno drvo koje će možda izgubiti nešto od lišća, ali koje će izdržati i preživeti pakao od oluje.

Naučila sam da dobro vodim računa o sebi, da poštujem i cenim svoje potrebe i da brinem manje povodom toga šta će drugi ljudi misliti o meni. I uopšteno govoreći ne osuđujem sebe grubo kao što sam nekada radila.

I pomaže što sada imam sredstva za samopomoć – to uključuje meditaciju, šetnje po prirodi i duge kupke – ali i arsenal lekcija kojih se setim kad god me savlada moja osetljivost.

Ako možete da se pronađete i povežete sa svim ovim što sam podelila i ako se često osećate iscrpljeno, posramljeno, ili osuđivano, možda vam ovi podsetnici mogu biti od pomoći, sada ili u nekom trenutku u budućnosti.

Kada se osećate iscrpljeno

  1. Vi ste jedino odgovorni za sopstvene emocije. Ne možete da oduzmete nečiju bol, a i da možete, otećete im šansu da rastu.
  2. Ne morate da popravljate tuđe probleme. Samo slušanje je dovoljno —ali možete slušati u onoj meri dok ne postane previše.
  3. Ne morate da se izlažete okolinama koje vas preterano stimulišu i vaš izbor da radite nešto drugačije ne čini vas čudnom ili manje zabavnom osobom.
  4. Nije vredno da prisiljavate sebe da radite nešto za šta znate da nećete uživati i da ćete se kao rezultat toga osećati iscrpljeno.
  5. Možete izabrati da slušate sopstvene instinkte umesto anksioznosti. Ako mislite da je potrebno da odete, ali ste zabrinuti kako ćete zbog toga biti viđeni, fokusirajte se na glas koji zna šta je najbolje za vas.
  6. Drugi ljudi i spoljašnje situacije mogu vas iscrpeti samo ako im dozvolite. Imate sposobnost i pravo da postavite granice u bilo kom trenutku.
  7. Nije sebično da se brinete o sebi.
  8. Spavanje nije luksuz; potrebno je da se dovoljno odmarate kako bi mogli da se bavite mnogim delovima života koji su emocionalno iscrpljujući.
  9. Najvažnije pitanje koje možete postaviti sami sebi, u bilo kom trenutku, ali posebno kada se osećate preplavljeno je “Šta mi je sada potrebno?”
  10. Ne mora da bude sve ili ništa. Čak i pet minuta vežbi za smirenje, kao što su duboko disanje ili joga, mogu napraviti ogromnu razliku.

Kada se osećate posramljeno

  1. Ne možete kontrolisati ili promeniti to što imate visoko osetljiv nervni sistem, što sve procesuirate dublje i intenzivnije doživljavate emocije. Ne bi se osećali posramljeno povodom vaše kose ili boje očiju, pa zašto onda da se osećate posramljeno zbog nečega sa čime ste rođeni?
  2. Osetljivost nije slabost; to je izvor razumevanja, saosećanja, dubine i kreativnosti – što znači da je to zapravo snaga.
  3. Ništa nije “pogrešno” sa vama i vi ste vredni ljubavi i poštovanja takvi kakvi jeste.
  4. Niste sami. Prema psihologu Elejn Aron, koja je napisala knjigu o visoko osetljivim osobama, visoko osetljive osobe čine 15 do 20 posto populacije.
  5. Ako vas je neko posramljivao zbog vaše osetljivosti, ili zbog neefikasnog suočavanja sa situacijom zato što u tom trenutku niste znali bolje, vi to ne zaslužujete.
  6. Vaša sramota dolazi iz priče koju pričate sami sebi o sebi – i vi možete da promenite tu priču kako bi bili saosećajniji u bilo kom trenutku.
  7. Ne morate da “popravljate” sopstveni emocionalni intenzitet. Prosto je potrebno da posmatrate vaše emocije, jer će tako biti manja verovatnoća da se u njih i upetljate.
  8. Vi niste ono što radite. Ako postupate na način zbog koga se kajete kada se osećate emocionalno preplavljeno ili preterano stimulisano, možete se jednostavno izviniti, učiti iz iskustva i nastaviti dalje.
  9. Plakanja se ne treba sramiti. Plakanje zapravo pomaže da se oslobodi stres i emocije i znak je ogromne hrabrosti ako dozvolite sebi da plačete umesto što se odupirete ranjivosti.
  10. Ako prihvatite svoj stid umesto što pokušavate da ga ugušite, vremenom će proći. Nijedna emocija ne traje zauvek.

Kada se osećate osuđivano

  1. Za svaku osobu koja će vas možda osuditi, postoji negde osoba koja će vas voleti, ceniti i prihvatiti takve kakvi jeste.
  2. Nije neophodno da vas svako razume ili da se svakom svidite; potrebno je da samo razumete i imate saosećanja za sebe.
  3. Šta drugi ljudi misle o vama njihova je stvar i njihova mišljenja i osuđivanja mogu vas povrediti samo ako im dopustite.
  4. Samo zato što je neko rekao da ste “previše osetljivi,” to ne znači da radite bilo šta pogrešno ili da je potrebno da se promenite.
  5. Ako vas drugi ljudi ne cene, oni propuštaju šansu za dubljim, značajnijim odnosom sa nekim ko bi uvek bio tu i ko ih nikada ne bi povredio ili osudio.
  6. Ako vas neko osuđuje, to je odraz njihove trenutne situacije u životu i razvoju, a ne vas kao osobe.
  7. Samo zato što neko minimizira vaša osećanja, ne znači da vaša osećanja nisu validna.
  8. Vi imate pravo da prekinete konverzaciju u bilo kom trenutku ako neko odbacuje, povređuje vaša osećanja ili krši vaše granice.
  9. U redu je da odete iz odnosa ako vas neko konstantno obezvređuje, ne poštuje ili povređuje.
  10. Samo zato što mislite da vas neko osuđuje, to ne znači da je tako. Njihova tišina, distanca, ili raspoloženje možda nemaju veze sa vama.

Naravno, puno je lakše napisati listu lekcija nego se setiti najkorisnije u trenutku kada to može biti od pomoći. Borila sam se da se setim tih uvida mnogo puta i u dalekoj i u bliskoj prošlosti. Ali nije sve u perfekciji; već u svesnosti i vežbanju, kao i sve u životu.

Pročitajte ovo, odštampajte, postavite negde gde ćete moći često da vidite i možda će se te ideje urezati u vaše pamćenje, duboko, ali ne tako bolno kao kritike koje ste verovatno slušali tokom godina.

I ako budete preuzeli jednu ideju tokom vašeg dana, neka bude ova:

Mi nismo neispravni. Nije potrebno da ojačamo ili da imamo deblju kožu. Nije potrebno da se “saberemo” ili da prestanemo da brinemo tako duboko.

Svetu nije potrebno više čuvara, naoružanih apatijom i gorčinom. Svetu je potrebno više ljudi koji se ne plaše da pokažu, osećaju i vole srcima toliko otvorenim da se iz njih prelivaju empatija i ljubaznost.

Svetu su potrebne naše osetljive duše da vide lepotu koju drugi možda ne vide i da stvorimo lepotu tamo gde možda nikada nije postojala.

Ali mi možemo da damo najbolje od sebe ako se dobro brinemo o sebi, čak iako drugi ljudi imaju drugačije potrebe; ako cenimo sebe, bez obzira da li će to drugi raditi; i ako zapamtimo da je osuđivanje neizbežno, ali da ne mora da nas kontroliše ili definiše.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Tinybuddha

Advertisements

4 comments

  1. Idemo redom prema tekstu 🙂

    1) Gotovo ceo prvi deo teksta do nabrajanja je neka vrsta samoposmatranja ali i samoljublja i nadmenosti. „i konačno razumela da moj mozak zapravo procesuira informacije i reflektuje ih mnogo dublje u odnosu na osobe koje to nisu.“ Odakle to gospođa zna? Je l’ zavirila svima u dušu pa je eto… mnogo dublja u onome što je najveća vrednost ljudi – u emocijama?;
    2) Dalje idu hvalospevi samoj sebi nabrajanjem onoga što bi radila zato što je bila slabo otporna na udarce života;
    3) Dalje govori da je sazrela – „duboko ukorenjeno drvo“ itd. Potom idu saveti…

    1. Ne uvek. Ponekad me komšija izludi bukom 🙂 Možemo da oduzmemo nečiju bol. Neki staromodni bi to nazvali prijateljstvom i ljubavi prema bližnjima;
    2. Istina. Šta je novo rečeno?;
    3. Istina. Treba birati svoje bitke i… mesta za izlazak :);
    4. Stvarno? A šta ako mi treba novac da bih jeo? Je l’ onda da tražim posao u kojem ću da uživam?;
    5. Gospođa izgleda čuje glasove? :);
    6. Istina. Novo?;
    7. Istina. Novo?;
    8. Istina. Novo?;
    9. Istina. Novo?;
    10. Istina. Novo?;
    Mislim… da li gospođa u svojoj nadmenosti misli da su čitaoci kojima se obraća mentalno zaostali?
    11. Evo ga opet „dublje“ i „intenzivnije“;
    12. Ne treba hvaliti osetljivost nego raditi na otpornosti i saosećanju onda kada saosećanje ima smisla, u porodici, ljubavi prema bližnjima itd. Treba pomagati samo onima koji nisu objektivno sposobni da pomognu sami sebi, npr. deca bez roditeljskog staranja i sl.;
    13. Dabome da jesam;
    14. Kako je psiholog donela takve zaključke? Kako je svima zavirila u dušu? U kojim trenucima? Na koji način? Je l’ sve uzela u obzir? Šta ako greši stara dobra Elejn…?;
    15. E dobro da mi je rekla…;
    16. Ovo mi već izgleda kao ozbiljna mentalna bolest… Ne treba da budemo saosećajniji u takvim situacijama (poraza valjda tako mi izgleda), nego da ojačamo i budemo borbeniji;
    17. Eto ti sad!? Upetljala se gospođa? (*nalaktio se na tezgu na pijaci) Radi li nešto? :D;
    18. Ili se ne izvinjavati?;
    19. Nikad plakanje pred drugima. Muško treba da plače samo kada je baš gadno i isključivo u svojoj privatnosti. Primera radi, filmovi kao što su: „Ovo je moj otac“, „Isus iz Nazareta“, film (mini serija), Franka Zefirelija iz 1977 (naročito scena kada miri Petra i Mateja) i sl. su remek-dela i izmame suze… To mi je sve objasnio… jedan moj drug :);
    20. Nerazumljivo;
    21. Auu… Magija čoveče!;
    22. Ehm… Hm…;
    23. Istina. Bori se brajko :);
    24. Istina. Novo?;
    25. Ovo je već znak krajnje slabosti. Prijateljstvo treba da počiva na iskrenosti. Prozivke i zadirkivanje između muškaraca su ono što nas čini jačim. Žene treba da budu kao mi u tom pogledu. Ne treba da pređu u nasilje ali najviše volim moje prave prijatelje koji mi ponekad u pravim trenucima kažu da sam… uh… neću da psujem jer sam obećao sebi da hoću da oborim rekord na internetu po najviše zabranjenih/cenzurisanih komentara a da nijednom nisam opsovao 🙂 Elem, takvi ljudi su najbolji. Naravno da neću ostati u dobrim odnosima ako neki postane baš baksuz;
    26. Zavisi od koga dolazi;
    27. ;);
    28. Dobro bre… ugh!?;
    29. Bah…;
    30. Istina.

    4) „Pročitajte ovo, odštampajte…“ Prestanite da mi naređujete gospođo.;
    5) „Nije potrebno da ojačamo ili da imamo deblju kožu. Nije potrebno da se “saberemo” ili da prestanemo da brinemo tako duboko. Svetu nije potrebno više čuvara, naoružanih apatijom i gorčinom. Svetu je potrebno više ljudi koji se ne plaše da pokažu, osećaju i vole srcima toliko otvorenim da se iz njih prelivaju empatija i ljubaznost. Svetu su potrebne naše osetljive duše da vide lepotu koju drugi možda ne vide i da stvorimo lepotu tamo gde možda nikada nije postojala.“ Ovo je već čisto zlo koje samo može da stvori slabe ljude. Svetu je potrebno više istinski jakih muškaraca i žena.

    Liked by 2 people

  2. Zdravo Jr 🙂 Drago mi je što je ovaj tekst kod tebe izazvao toliko reakcija – vidim da ti je gospođa uzdrmala ovaj miran početak nedelje 😉

    Meni se tekst dopada 🙂 A zašto mi se dopada? Zato što posmatra stvari iz ugla osobe koja se ne plaši da sa drugim ljudima podeli svoje „slabosti“. Da tamo negde neko, dete, tinejdžer ili odrasla osoba kada pročita isti dobiju informaciju da nisu sami i da je neko prolazio ili prolazi kroz situacije koje su u tekstu navedene. Slažem se da se sa podrškom u porodici tokom odrastanja deca uče da se bore sa raznim frustrirajućim situacijama i da ih vremenom te negativne situacije ojačaju. Ipak ima puno dece, tinejdžera i odraslih ljudi koji nisu imali podršku ili priliku da ih u samim porodicama tome nauče i ne poseduju neophodna znanja – kroz život idu sa nedefinisanim granicama i u odnosima sa ljudima (bilo bliskim ili ne) nesvesno ponavljaju po sebe loše obrasce, odnose i sl. – pritom krive i osuđuju sebe, misle da su manje vredna i sl.

    Primetila sam da se u našem društvu malo priča o osećanjima, jer ih okolina doživljava kao slabost, njanjavost… Jasno mi je da je tebe ovaj tekst nekako naljutio ili iziritirao, toliko da si za svaku stavku morao da napišeš svoje viđenje, mišljenje, obrazloženje… Dobro je što si ti, koliko si u odgovorima napisao, prevazišao mnoge situacije, bravo za tebe…

    Po mom mišljenju istinski jaki muškarci i žene ne plaše se da pokažu svoja osećanja, nemaju potrebu da ugrožavaju tuđe granice, a istovremeno znaju kada je potrebno da se zauzmu za sebe. I napomenula bih da je to nešto što se uči, na čemu se radi, nadam se da sam bar malo objasnila svoje viđenje situacije, mogla bih da filozofiram do sutra, al’ mi se hladi kafa… A kafa je kafa i nedelja je nedelja… raspisah se baš.. Pozdrav🤗

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.