Zašto je finski obrazovni sistem jedan od najboljih na svetu

Finski obrazovni sistem poznat je kao jedan od najboljih na svetu i postoji mnogo toga što iz istog možemo i naučiti.

Obrazovni sistemi razlikuju se širom sveta i postavlja se pitanje koji je bolji. Poslednje reforme transformisale su finski obrazovni sistem u jedan od onih koji rezultiraju većim ocenama i srećnijom decom.

U Finskoj, potrebe nastavnika i učenika predstavljaju centar obrazovnog sistema. Kada su njihove potrebe ispunjene, oni mogu pružiti neophodnu energiju i fokus da pomognu deci da uče i napreduju tokom svog školovanja.

Postoji bezbroj razloga zašto reforme u finskom obrazovnom sistemu imaju povećanu produktivnost.

Evo i pet stvari koje možemo naučiti iz njihovog inovativnog obrazovnog sistema, koji bi činio čuda kada bi ga integrisali u sopstveni.

  1. Nema standardizovanog testiranja

Standardizovano testiranje način je na koji većina obrazovnih sistema testira razumevanje i znanje. Ti testovi vode ka obimnom učenju i reviziji kako bi ih učenici položili, što za rezultat može dovesti do zaboravljanja informacija koje su učili.

Taj način testiranja ne ostavlja prostor za stvarno holističko učenje, već se svodi na ispunjavanje tačnih odgovora i pisanje ispravnih reči. Više predstavlja test memorije od stvarnog razumevanja.

U Finskoj nema standardizovanih testova. Svi učenici ocenjuju se pojedinačno i njihov napredak prati Ministarstvo obrazovanja, slično proseku ocena. Deca se mogu odlučiti za dobrovoljni test na kraju srednje škole, što nije obavezno.

Sve u svemu, postoji manji pritisak na učenike da nastupaju najbolje što mogu i znaju tokom godine. Umesto toga, njihov napredak i učinak se prati, tako da jedan dan neće uništiti sve.

  1. Saradnja nad konkurencijom

Većina obrazovnih sistema uzima pristup obrazovanju kao jedno veliko takmičenje. Učenici se konstantno takmiče jedni sa drugima. To takmičenje može prouzrokovati velike probleme sa samopouzdanjem kod dece koja ne postižu uspehe kao svoji vršnjaci. Takođe je kontraproduktivno kada deca dođu do odraslog doba. Ona moraju da uče da sarađuju sa drugim ljudima i da rade kao tim.

Finski obrazovni sistem fokusira se na timski rad i saradnju od samog početka. Ne postoji lista najboljih studenata i saradnja između učenika se aktivno ohrabruje.

To kreira okruženje zajedničkog poštovanja i podrške, formirajući srećniju i ispunjeniju decu. Nastavnici takođe rade bolje kada postoji manja konkurencija, jer više ne moraju da brinu o sistemima zasnovanim na zaslugama.

  1. Osnove su prioritet

Sa zapadnjačkim fokusiranjem na rezultate testiranja i na učinak, mnoge osnovne potrebe dece sklanjaju se u stranu. Škole zaboravljaju na obroke, zdravstvenu zaštitu i fizičku i mentalnu, kao i na individualno vođenje. To su osnovne potrebe koje zahtevaju sva deca i zbog koga pate u mnogim obrazovnim sistemima koji gledaju da uštede novac.

Od osamdesetih godina, finski obrazovni sistem fokusira se da učini te osnovne potrebe svojim proritetom. Deca dobijaju bolju mentalnu i fizičku podršku, što im omogućava da se opuste u svom školovanju i postignu najbolje moguće ocene. Time što pazi i poštuje potrebe sopstvene dece, finski sistem je nešto od čega treba svi da učimo.

  1. Kasnije počinje

Niko ne voli rano da ustaje. Osećamo se tromo i imamo poteškoće sa koncentracijom, ne možemo biti produktivni sve dok ne popijemo veliku šolju kafe. Prvih nekoliko časova ujutro mogu biti neproduktivni i deca tada ne žele da uče, ne mogu lako da se skoncentrišu ili da uspešno zapamte informacije.

U finskom sistemu, deci časovi počinju malo kasnije. Sa malo više sna i vremena da se ujutro spreme, ona su spremnija za učenje.

Duže pauze i duže vreme trajanja časova daju deci vreme da zaista unesu znanje bez žurbe. To znači da deca zapravo stiču razumevanje informacije, pre nego da samo budu sposobni da ih ponavljaju.

  1. Manje nastavnika, manje učenika

Velika odeljenja znače da deca ne dobijaju puno vremena sa svojim nastavnikom što vodi ka osećaju da čas liči na predavanje. Stalna rotacija nastavnika vodi ka nedostatku konzistentnosti u strukturi časa. Kombinacija ta dva ostavlja decu sa poteškoćama u učenju.

U Finskom sistemu, učenje se u velikoj meri bazira na individualnom učenju. Odeljenja su manja i nastavnici ostaju isti kako bi mogli da prate konzistentnost i da podržavaju decu u njihovom učenju. Nastavnici upoznaju decu i njihove lične potrebe kako bi mogli mogli najbolje što mogu da ih podrže u učenju i razvoju.

Škola je teška za decu

Iako kada se osvrnemo unazad – vidimo lakše zadatke, važno je zapamtiti kako smo se osećali u to vreme. U Finskoj, deca dobijaju kompletnu pažnju i podršku od strane svojih škola koje žele da osiguraju da ona zaista uče, pre nego da samo ponavljaju.

To su stvari koje, ako se implementiraju u naše školske sisteme, mogu zaista da naprave razliku u budućnosti dece.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Learning-mind

Advertisements

3 comments

  1. Saradnja nad konkurencijom? Takmičenje treba da bude osnova vaspitanja i obrazovanja. Ne treba zapostaviti saradnju a treba učiti decu da sarađuju zasnovano na zajedničkim interesima. Kada dete nije dobro u nečemu treba jednostavno naći nešto drugo u čemu je dobro a ne kažnjavati uspeh i napredak drugih. Obrazovni sistem koji se fokusira na „timski rad i saradnju“ umesto na osnovu takmičenja – može samo da stvori slabe ljude kolektivističkih nazora. Poštovanje se zaslužuje kao i sve drugo. Ono što se podrazumeva pod podrškom često bude kontraproduktivno u vidu pomoći onima koji mogu pomoći sami sebi.
    „Takođe je kontraproduktivno kada deca dođu do odraslog doba“ Čime je to dokazano? Kojim istraživanjima? U kojim oblastima?
    „Nastavnici takođe rade bolje kada postoji manja konkurencija, jer više ne moraju da brinu o sistemima zasnovanim na zaslugama.“ Ovo je takođe pogubno. Da li im se sistem zasniva na javnom finansiranju obrazovanja? Da li su najbolji sistem zato što su isključivo u konkurenciji drugih javno finansiranih sistema prosvete? 🙂
    http://worldpopulationreview.com/countries/democratic-socialist-countries/ Ako je verovati ovim podacima Finska je isto komunističko nasilje kao i u mnogim drugim zemljama (naravno pod drugim nazivom)

    Liked by 2 people

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.