Kako da se nosite sa odraslim nasilnicima

Kada razmišljamo o maltretiranju naši umovi osvrću se na misli i slike male dece ili tinejdžera u školskom dvorištu, ali odraslo maltretiranje je češće nego što možda mislite.

Odrasli nasilnici koriste različite metode da bi zadobili moć“

Odrasli nasilnici mogu vas ignorisati, ponašati se kao da su vaši najbolji prijatelji kada im situacije odgovaraju. Oni će brzo pripisati krivicu i upirati prstom, kada nešto krene pogrešno. I jednako brzo prisvojiće vaše ideje kao sopstvene.

Oni učestvuju u ponavljanom zlostavljanju jednog ili više ljudi ponižavanjem, zastrašivanjem i pasivno-agresivnom sabotažom, zajedno sa prisilom, kažnjavanjem, omalovažavanjem, sramoćenjem, osvetom i pretećim ponašanjima.

Pa kako da se nosite sa odraslim nasilnicima?

  1. Bezbednost prvo

Nikada nemojte ugrožavati sopstvenu sigurnost. Od velike je važnosti da se zaštitite i mentalno i fizički. Ako se maltretiranje odvija online, nemojte učestvovati, blokirajte ili isključite osobu na mrežama ili reagujte na bilo koji drugi način. Ako se maltretiranje događa na poslu, pričajte sa vašim nadređenim ili sa nadležnima iz odeljenja za ljudske resurse. Ako osećate da vas neko maltretira u vašem privatnom životu, potražite pomoć, bilo da se radi o poseti vašem doktoru ili psihoterapeutu koji će vam pomoći da osmislite određene strategije za vašu situaciju. Ako verujete da ste u ozbiljnoj agresivnoj situaciji, kontaktirajte policiju. Nemojte se plašiti da pozovete profesionalce, zaštitite sopstveni mir.

  1. Stvorite distancu

Ne tražite konfrontaciju? Stvaranje distance može biti najbolji način u suočavanju sa odraslim nasilnicima. Shvatite da je vaše vreme vredno i da su vaša sreća i dobrobit važni. Osim ako nešto kritično nije u pitanju, nemojte trošiti sami sebe pokušavajući da se uhvatite u koštac sa osobom koja ima ukorenjenu negativnost. Bilo da se radi o pobesnelom vozaču, napadnom prodavcu, neprijateljski nastrojenom komšiji, nepodnošljivim odnosima, ili dominantnom šefu, držite zdravu distancu i izbegavajte učestvovanje – učestvujte jedino kada morate.

  1. Ignorišite ih

Ako niste u poziciji da održavate zdravu distancu ili da izbegnete učestvovanje, onda ignorišite neprikladno ponašanje. Nasilnike ponekad vodi osećaj moći. Kao kod deteta sa novom igračkom, oni pritiskaju dugmiće i gledaju šta će se dogoditi. Međutim, ako se posle pritiskanja dugmića ništa ne dogodi, dete će prestati da se igra sa igračkom. Ako ne damo nikakav odgovor na nasilno ponašanje, ponekad ćemo uspevati da uklonimo razlog ili korist da nasilnik nastavi. Neki predlozi mogu biti:

  • Ako neko nastavlja da smišlja šale na vaš račun, smejte se zajedno sa njima.
  • Ako neko pravi sarkastične, lažne komplimente, zahvalite im.
  • Kada neko kaže nešto nepristojno, pretvarajte se da ih niste čuli.
  • Ako neko pomisli na istu grešku ili omašku koju ste napravili, recite im da je to sada prošlost.
  1. Nemojte reagovati

Nasilnici napreduju u reakciji, što je razlog zašto oni ispoljavaju tako apsurdna ponašanja. Dr Ken Yeager sa Državnog univerziteta u Ohaju objašnjava to i daje korisne smernice povodom toga šta raditi i šta ne raditi: Ne reagujte na napad. Nasilnici žive za reakcije. Ako morate govorite svoju istinu, slušajte pažljivo, identifikujte maliciozne misli kroz aspekte cilja nasilnika.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Themindsjournal

Advertisements

6 comments

      • Drago mi je da ste odgovorili. Vidite… namerno sam to uradio. Izjava koju sam naveo je iz tzv. Istraživanja o rodno zasnovanom nasilju u školama, koje je urađeno (prikupljanje podataka) u decembru 2013. godine a štampano 2015. godine čiji izdavač je Fakultet političkih nauka, Centar za studije roda i politike, a suizdavač je UNICEF Beograd? Naravno… „stavovi koji su izneti u tom istraživanju pripadaju isključivo autorkama i ne predstavljaju nužno stavove agencija Ujedinjenih nacija ili bilo koje druge organizacije pod okriljem Ujedinjenih nacija.“ Samo, eto tako… slučajno to pomažu…
        http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/08/Istrazivanje_rodno_zasnovanog_nasilja_u_skolama_u_Srbiji.pdf
        To pitanje je postavljeno u okviru upitnika koji su đaci popunjavali. Šta je tu problem? Kada učenici odgovore da se slažu sa tom izjavom to će komunistički (feministički) ideolozi predstaviti kao nešto strašno. Međutim, šta to zapravo znači? Pitanje je nejasno. To nije pitanje da li se slažem da ženu treba udariti/ošamariti iz čista mira, već kada pažljivo pročitamo može da se zaključi da udaranje/šamaranje u nekim situacijama ili nije nasilje koje treba osuditi ili jeste ali čak i tada može da se zaključi da nije takvo i toliko kao što komunistički ideolozi žele da predstave. Može u razgovoru da se tako intonira da zvuči kao da se misli da je to udaranje iz čista mira ali – nema intonacije u upitniku! 🙂 Primera radi, da li je opravdano da muškarac udari ženu u odbrani? Kada me neko napadne, bio to muškarac ili žena gledaću da se odbranim kako god mogu.
        Dakle, tu imamo primer namerne manipulacije i površnosti u nečemu što bi trebalo da bude naučno istraživanje. To se radi zbog uvođenja zločinačke, komunističke ideologije u celo naše društvo, a naročito u obrazovanje a i radi zloupotreba novca građana.
        Dalje, šta je sa psihičkim nasiljem koje pojedine žene čine prema svojim partnerima/muževima? Šta kada psuje, vređa, gađa stvarima pa muškarac ode u drugu prostoriju a ona ga prati i nastavlja? Da li je tada opravdan šamar? To su ona retka nasilja odraslih prema drugima o kojima se tako malo govori…
        Treba tek da vidite šta su uradili sa definicijama nasilja u tom „istraživanju“…
        Vaš tekst me je i inspirisao da počnem sa ovakvim uvodom upravo zbog takvih primedaba o tome šta je nasilje i kako se predstavlja u društvu. Da vidimo redom…
        1) „Odrasli nasilnici koriste različite metode da bi zadobili “moć““ Ignorisanje nije nasilje. Nije ni „pasivno-agresivna sabotaža“. Ostalo je diskutabilno u zavisnosti od primera i kako se definiše.;
        2) Bezbednost prvo. Suviše nedefinisano, naročito oko maltretiranja online.;
        3) Ignorišite ih. Savet koji samo može da napravi slabe ljude. Treba se suprotstaviti. Uvek kada se bavimo nečim što nam je zaista važno. Nismo dužni da trpimo bilo šta.
        Šale možemo smisliti smešnije na račun „nasilnika“.
        Možemo isto tako smisliti i sarkastičnije, lažne komplimente.
        Na nepristojnosti možemo odgovoriti isto tako.
        Iznad svega – možemo imenovati. Jasnim i glasnim imenovanjem pred drugima onoga što druga osoba radi ona često gubi svoju manipulativnu moć i ispada smešna.
        Treba reagovati na napad. Međutim, ovde postoji jedno važno ograničenje za koje verujem da treba da ga primenjujemo. Treba da procenimo celu osobu. Da li zloba dolazi od zaista zle osobe (npr. komunistički ideolozi), tj. od ljudi koji su svesno i namerno izabrali da budu zli, ili dolazi od osobe koja je jednostavno zatrovana zlom zbog nekih razloga (npr. voleo bih da verujem – većina komunista)
        Još jedna važna stvar. Koliko se govori u društvu o nasilju prema „krezubima“, „zatucanima“, „klerofašistima“ i kako nas već sve časte zatrovani ljudi….? Koliko se govori o nasilju koje trpe ljudi koji preziru formalno obrazovanje u Srbiji? Ako prezirem razvrstavanje ljudi i gledanje sa visine ljudi koji ne cene formalno obrazovanje u Srbiji je l’ sam mnogo grešan? Shvatate smisao šta želim da kažem…

        Liked by 2 people

        • Objasniću zašto sam izabrala ovaj tekst i zašto mislim da su smernice u istom dobre…Imala sam kao i većina ljudi različite situacije u životu – žustre rasprave ostavljale su me u stanju uznemirenosti koja je trajala i trajala, a problem zbog koje je do rasprave došlo – nije rešen. Slažem se da se treba zauzeti za sebe, na napad reagovati kontra napadom kada to ima smisla. Ovde se ne radi o ljudima koji žele da nađu rešenje, jer je jedini cilj da pokažu da je njihov pogled, njih stav, njihovo mišljenje jedino ispravno stanje stvari (i odmah da se ogradim da to ne osuđujem, jer smatram da svako može i ima pravo da bira sebi put). I kada zaključim da neko ulazi u raspravu sa tim stavom, po mom mišljenju najbolje rešenje je da se zaštitim, stvorim distancu, ignorišem ili ne reagujem. Iz iskustva znam da je to mnogo teže (bar meni :)), ipak tada uznemirenost kraće traje i zbog toga na svesnom nivou biram taj pristup….

          Liked by 2 people

  1. Da, jeste veliki problem u svakodnevnom životu, kao i u javnom govoru pristup razgovoru kao da se radi o ratu. Mnogo je bolje i delotvornije za pojedince i društvo kada se razgovor shvata kao zajednička potraga za rešenjima/istinom. Razumem Vas i meni to često smeta…

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.