Zašto prevazilaženje perfekcionizma može biti prava borba (i kako to da uradite)

U svetu gde se uspeh meri savršenstvom i perfekcionizmom, lako je uvideti zašto neki ljudi postaju perfekcionisti. Ali iscrpljujuće je živeti život naspram tih nemoguće visokih standarda. Pa zašto smatramo da je prevazilaženje perfekcionizma tako teško?

Pre nego što popričamo o prevazilaženju perfekcionizma, hajde da počnemo sa tim ko jesu, a ko nisu perfekcionisti.

Šta je perfekcionizam?

Perfekcionisti su osobe koje sebi postavljaju ekstremno visoke standarde. Oni žele da sve bude savršeno. Oni svoje uspehe i neuspehe povezuju sa sopstvenim identitetom. Kada perfekcionista shvati da ne može ispuniti te nemoguće standarde, oseća se kao potpuni promašaj. Perfekcionisti će često odlagati zadatke. To je zato što brinu da neće biti sposobni da ih ispune do perfekcije.

“Perfekcionizam nije ponašanje. To je način na koji osoba razmišlja o sebi.” 

Sa druge strane, osoba koja želi dobro sebi, prihvatiće svoje propuste.  Oni se neće osećati loše ako naprave greške. Oni znaju da su greške deo učenja. Njihov stav ka uspehu i neuspehu zasnivaće se tome da li su dali sve od sebe. Za nih, to je ono što se računa.

Baš zato što imaju tako visoke ciljeve i standarde, perfekcionisti neizbežno propadaju. Kao rezultat, to utiče na njihovo samopouzdanje i samopoštovanje. To dodatno može voditi čitavom nizu drugih psiholoških poremećaja.

“Postoje studije koje sugerišu, da što je kod osobe perfekcionizam izraženiji i veći, da će od više psiholoških poremećaja bolovati.”

Na primer, perfekcionističke tendencije povezuju se sa različitim kliničkim problemima, a uključuju:

  • Agorafobiju
  • Anksioznost
  • Hronične glavobolje
  • Depresiju
  • Poremećaj ishrane
  • Nesanicu
  • Opesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)
  • Posttraumatski stresni poremećaj (PSTP)
  • Samoubistvo

Pa sada kada znamo šta je perfekcionizam, šta ga uzrokuje?

Šta uzrokuje perfekcionizam?

Postoje mnogi faktori koji mogu da doprinesu razvoju perfekcionizma. Neki mogu početi u detinjstvu, drugi pogu početi u kasnim tinejdžerskim godinama.

Na primer:

  • Život sa roditeljem koji ispoljava perfekcionističke osobine može uticati da dete veruje da je to jedini način ponašanja. To posebno važi, ako roditelj kažnjava dete za obavljanje zadataka koje dete izvrši, a da je manje od savršenog.
  • Imati roditelja koji decu gura da ostvare uspehe u svim oblastima života. Ili roditelji koji postavljaju nerealistična očekivanja svojoj deci.
  • Dete koje je preživelo ranu nesigurnu povezanost sa glavnim starateljem. U tim slučajevima, oni će možda kao odrasla osoba koristiti perfekcionizam kao način kontrolisanja svoje okoline. Osećaj haosa kod dece zamenjen je osećanjem smirenosti od perfekcionističke kontrole.
  • Oni koji imaju istoriju visokih dostignuća često osećaju pritisak da ostanu na vrhu njihove igre. To može voditi ka perfekcionističkom ponašanju. Na primer, talentovano dete, koje je veoma uspešno u školi, oseća pritisak i kada je završi. Oni moraju da nastave sa njihovim dostignućima i da razvijaju perfekcionističke osobine.
  • Neki ljudi imaju strah od neadekvatnosti ili neodobravanja od drugih, koji vodi ka tome da postanu perfekcionisti. Za njih, jedini način na koji će se izvući iz ismejavanja i ruganja je da odrade perfektno posao.

Da li su mozgovi perfekcionista drugačiji?

Perfekcionistički mozak je u konstantnom stanju stresa i anksioznosti zato što mora da živi u skladu sa nemogućim ciljevima i standardima. To uzrokuje da mozak šalje signale amigdali. To je naš “bori se i beži” centar. Nivo stresa raste i uzrokuje da hormoni preplave krvotok. To uključuje i adrenalin i kortizol. Previše adrenalina može povisiti krvni pritisak. Visoki nivoi kortizola mogu uzrokovati dobitak na težini, probleme u razmišljanju i depresiju. I ne samo to, jer je kortizol već poznat da narušava prirodnu sposobnost mozga da se oporavlja.

Pored toga, u jednoj studiji pronađeno je da negativni aspekti perfekcionizma pogađaju dva regiona mozga:

  • Levi  precuneus – uključen je u nekoliko različitih procesa uključujući vizualno-prostorne sposobnosti (kako razumemo prostor između objekata), epizodično pronalaženje memorije i procesuiranje operacija.
  • Temporalni režanj – igra važnu ulogu kod spavanja, svesnosti i senzornoj interpretaciji.

Učesnici su zamoljeni da razmisle o sopstvenim obavezama i zadacima. Obe oblasti mozga pokazale su povećanje sive mase. Pored toga, povećanje sive materije povezano je sa upornošću. Istrajnost povezujete sa teškim radom i dostignućima. Perfekcionisti teže da budu vredni radnici.

Da ne spominjemo da se veći obim sive mase povezuje sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem (OKP). Isto tako, OKP je česta osobina među perfekcionistima. Dok, sa druge strane, oni sa OKP mogu takođe ispoljavati perfekcionističke tendencije.

Zašto je prevazilaženje perfekcionizma tako teško?

Oni koji teže perfekcionizmu koriste čitav niz razloga ili izgovora da opravdaju svoje ponašanje.

Na primer:

  • “Pa šta ako volim da mi je kuća čista? Šta sa tim nije u redu?”
  • “Nema ništa loše oko toga kada dođeš tačno na vreme, to je dobra stvar.”
  • “Nisam perfekcionista, samo volim ispravno da uradim stvari.”
  • “Koja je poenta uraditi nešto, ako to ne uradiš dobro?”

Ali zašto bismo se toliko brinuli oko prevazilaženja perfekcionizma? Problem je što se perfekcionizam jako povezuje sa depresijom i samoubistvom. Perfekcionizam je nedostižan. Zbog toga, mnogi ljudi veruju da nisu dovoljno dobri. Posebno studenti.

Jedna šokantna studija iz 2007. godine otkrila je tragičnu statistiku. Od dvadeset britanskih studenata koji su pokušali samoubistvo, jedanasetoro njih priznalo je da su postavljali ‘izuzetno visoke’ zahteve i očekivanja sami sebi. Ove osobine tipične su za perfekcioniste.

Postoji još jedan problem kod prevazilaženja perfekcionizma – najmanje je verovatno da će perfekcionisti potražiti pomoć.

Načini prevazilaženja perfekcionizma

Prvi problem sa prevazilaženjem perfekcionizma je u shvatanju da je perfekcionizam sam po sebi problem. Sasvim u redu imati visoke standarde. Svi mi treba da težimo izvrsnosti. Ali nije zdravo biti perfekcionista.

Vaša dostignuća vas ne definišu kao osobu. U redu je kada pravite greške. Gledajte na te greške kao šanse da iz njih i učite.

Zapamtite da su neki od svetski poznatih umetnika i pisaca verovali da su neuspešni. Klod Mone uništio je 15 platna u jednom danu. Čarls Dikens spalio je 20 godina u papirima i pismima.

 “Moj život nije bio ništa drugo do neuspeh.”-  Klod Mone

  • Zamenite perfekcionističke ideale sa realnim ciljevima. Jednom kada počnete da ostvarujete svoje ciljeve, počećete da vraćate svoje samopoštovanje.
  • Prepoznajte dobre stvari u svom životu, stvari na koje ste ponosni. Ako postoje stvari na koje niste toliko ponosni, napravite plan da na njima i poradite.
  • Male nesavršenosti ne uništavaju osobu u celini. U stvari, mi smo napravljeni od različitih stvari. Pokušajte da vidite sebe kao celinu. Nemojte se fokusirati samo na nesavršenosti.
  • Mnogi ljudi ostvare svoje ciljeve zbog svojih malih nesavršenosti. To im je omogućilo da se izdvoje iz mase. To ih je nateralo da preuzmu kontrolu nad svojim životom. Svi smo jedinstveni. Prihvatite sopstvenu jedinstvenost i živite u skladu sa njom!

Na kraju, najbolji način za prevazilaženje perfekcionizma je da prestanete sa odlaganjem. Ne postoji savršeno vreme da započnete nešto. Takođe nema problema i ako ne uspete. Zašto da ne probate i vidite šta će da se desi. Nikad se ne zna, moglo bi biti neverovatno. A i ako nije, uvek postoji sutra.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Learning-mind

Advertisements

12 comments

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.