Prevazilaženje međugeneracijske traume: Možemo prekinuti ciklus zlostavljanja

“Naši preci znali su da isceljenje dolazi u ciklusima i krugovima. Jedna generacija nosi bol, tako da sledeća može da živi i da se leči. Jedno ne može živeti bez drugog, svako je nečija nada, značenje i snaga.” ~Gemma B. Benton

Mislio sam da nemam nikakvu vrednost, da je moje mišljenje besmisleno. Moj osećaj o samom sebi bio je uništen. Na kraju sam se razljutio i počeo da napadam.

“Vi ne možete ni da zamislite bol koji zbog vas prolazim!” vikao sam. “Vi čak i ne znate ko sam ja. Ne možete da vidite. Odbijate da preuzmete odgovornost za način na koji ste me vaspitali! To što niste razmišljali nije izgovor! Nije vam ni stalo da pokušate da razumete šta ste mi uradili!”

To sam rekao svojim penzionisanim roditeljima otprilike pre godinu dana. Te epizode vikanja dogodile su se nekoliko puta.

Ništa od toga nije bilo dobro. Oni to ne mogu da vide.

Što sam više prolazio kroz depresiju, anksioznost i oporavak, sve više sam bio ubeđen da su me događaji i okolnosti moje prošlosti – i prošlosti mojih roditelja – oblikovale mnogo više od hemije u mom mozgu.

Prilično sam siguran da su problemi zbog kojih sam patio rezultat generacijskog nezdravog ponašanja. Verujem da nas efekti međugeneracijske traume oblikuju mnogo više nego što možda i sami shvatamo.

Ja nisam istraživač, tako da imam samo sopstvena iskustva na kojima mogu to da baziram; za neku drugu osobu možda je drugačije. Ali iz onoga što sam ja mogao da uočim preko bake i deke, pa do moje dece je da je tu sesiju trauma veoma teško prekinuti. Preuzima različite oblike, ali uvek promalja svoju ružnu glavu. Kod bake i deke to je bio alkoholizam; kod mojih roditelja fizičko zlostavljanje; kod mene emocionalno zlostavljanje.

Ne smatram nikoga od nas lošim ljudima, ali svako od nas preneo je loše stvari sopstvenoj deci.

Otac moje majke bio je alkoholičar i veoma strog čovek. Njena majka nije aktivno radila ništa loše, ali je žmurila na stvari koje njen muž radi. Moja majka neće da priča direktno o tome, ali čitajući između redova, verujem da je i njen brat takođe zlostavljao.

Otac mog oca poginuo je u saobraćajnoj nesreći kada je moj otac imao 5 godina. Time je postao glava porodice, domaćin, bez očinske figure. Njegova majka nije se preudala i radila je puno radno vreme kako bi izdržavala porodicu, ostavljajući mog oca uglavnom samog.

Dakle, evo kako se to sve odrazilo na mene: Zbog zlostavljanja koje je pretrpela, moja majka postala je narcisoidna, bez empatije. Moj otac postao je odsutan otac, koji uvek pokušava da se slepo slaže sa mojom majkom. Odgajan sam na način da se svaka dobra stvar koju sam uradio dobro odražavala na moju majku, a svaka greška koju bih napravio na mene.

Bilo mi je potrebno 44 godine da razjasnim sve ovo. I dalje pokušavam da shvatim ko sam ja zaista. Znam da žudim za pažnjom i odobravanjem žena. Nesiguran sam i sebičan. Ponekad se od žene i dece distanciram na neko vreme. Ali radim na tome.

Takođe radim na tome da oprostim mojim roditeljima. Nije lako, ali znam da mi je to neophodno kako bih nastavio da napredujem. Oni su posle svega samo ljudi sa manama, kao i ja. Uglavnom imam probleme sa majkom, sebičnom i egocentričnom ženom.

Ako oprostim svojim roditeljima, to će biti zbog mog mira. Tada ću znati da sam uradio sve što je u mojoj moći da se pomirim sa njima. To međutim ne znači da želim da ih zadržim u životu.

Neki ljudi se neće promeniti i svako od nas ima pravo da odluči da li želimo takvu osobu u sopstvenom okruženju. Osećam da je veći deo moje porodice disfunkcionalan. To je zaista teška odluka.

Omiljeni izgovori moje majke za njeno ponašanje, koje ona odbija da prizna, su “Tako su mene vaspitali” i “Nikada nisam razmišljala o tome.” Mora da je dobar osećaj kada živite život i odgajate dete bez odgovornosti.

Znam da treba da budem bolji. Potrebno je da preuzmem odgovornost za stvaranje promene i da se oslobodim od međugeneracijskih uverenja i ponašanja koja vidim kao nezdrava. Moja porodica to vidi kao ukor.

Da bi pronašao nadu, značenje i snagu, možda ću morati da napustim celu porodicu. To je teška odluka, ali to je ono što će verovatno biti potrebno da uradim.

To će značiti da sam naučio lekcije svojih roditelja i iskoristio ih da prenesem moć i snagu sebi i svojoj deci. Mogu samo da se nadam da sreća i mir dolaze zajedno. To bi bio najveći dar koji bih mogao da dam svojoj deci.

Ne mogu samo da sedim čekajući da negativnost i snishodljivost nestanu, ili na njih da se potrude da shvate moje probleme. Sa ciljem da bih bio bolje i da bih počeo da živim svoj život, moram biti taj koji će određivati pravila. Potrebno mi je da budem pozitivan i potrebno mi je da naučim da se brinem o sebi.

Tokom sopstvenog odrastanja i odrastanja sopstvene dece, dobijamo mnogo poruka. Neke su od pomoći, neke su štetne. Potrebno je da budemo svesni tih poruka kao odrasle osobe, odbacujući štetne i naglašavajući one zdrave. Potrebno je da budemo iskreni sami sa sobom i drugima i voljni da priznamo kada pogrešimo. Potrebno je da stalno preispitujemo sve.

Neke od poruka koje sam primao tokom odrastanja su “Nisi tako dobar kao što bi trebao da budeš,” “Sredina je dobra, nemoj da se razlikuješ, to je loše,” i “Nisi dovoljno dobar,”posuto sa zdravom dozom krivice.

Supruga i ja pokušali smo da usadimo obrnute vrednosti kod naše dece. Svi su važni. Tvoja mišljenja i osećanja su validna i važna. Budi to što jesi i prati sopstvene snove.

Ništa od toga nije lako. Potrebno je svesnosti, hrabrosti i odlučnosti da bi se živeo bolji život.

Neki će imati veća brda ispred sebe, brda na koja će morati da se popnu. Neki će tražiti okolo i pronaći da im je podrška koja im je bila potrebna bila oko njih sve vreme. Drugi će biti sami i moraće kopati duboko unutar sebe da pronađu snagu da žive bolje.

Bez obzira na situaciju, svi zaslužujemo sreću koja dolazi sa življenjem najbolje verzije sopstvenog života. I tajna nije ni u novcu ni u uspehu; već u ispunjavanju naših života ljubavlju. Ovo zahteva da iscelimo bilo kakve rane iz detinjstva, koje nas sprečavaju da dajemo i primamo ljubav.

Vaša sadašnjost može biti izgrađena na vašoj prošlosti, ali ne mora da bude pod njenom kontrolom. U cilju slamanja lanaca međugeneracijske traume, sigurno ćete se suočiti sa ozbiljnim izazovima. Evo i nekoliko preporuka iz mog iskustva koje vam mogu pomoći.

Hrabrost

Ako jasno pogledate prošlost očima, verovatno ćete videti dosta neprijatnosti. Bol, zlostavljanje, manipulacija, prevara sve to može tamo ležati. I mogli bi doći od ljudi koje volite.

Za suočavanje sa svim tim biće potrebno hrabrosti i energije. Teško je i emocionalno iscrpljujuće da objektivno sagledate sopstveni život. Potrebno je da stalno podsećate sebe da vidite šta je zaista tamo, više od onoga za šta ste uvek mislili ili želeli da vidite.

Ići protiv plime nekoliko generacija porodice je zastrašujuća perspektiva. Možda ćete se otuđiti ili uvrediti ljude koje volite, ali vi ste dostojni da svoj život živite na sopstveni način.

Stvari ne moraju biti takve, kakve su uvek bile. Ne morate da patite samo zato što je vaša porodica birala da pati u prošlosti. Ali potrebno je da shvatite da je to težak posao.

Imajte poverenja da je ovo zdravo delo za vas vredno truda. Ostanite fokusirani na brigu o sebi i pokušavajte da sagledate veću sliku.

Grupa za podršku

Grupu za podršku mogu činiti različiti ljudi. Prijatelji, rođaci, kolege, ili čak i stranci. Može biti formalna ili neformalna. Najbolja grupa za podršku poseduje različita iskustva, perspektive i ličnosti.

To što radite je ogromno i potrebno je da imate značajnu pomoć bar od strane jednog ili dvoje ljudi na koje se možete osloniti dok to radite. Ako imate više, sjajno. Ali ne pokušavajte ovo da uradite sami; pronađite sistem podrške, pre nego što počnete.

Moju grupu za podršku čine ljudi koji čitaju i odgovaraju na moje članke, ljudi koje poznajem sa interesnih grupa na mrežama i nekoliko ljudi iz realnog života, takođe.

Moja grupa ima slojeve, unutrašnji krug sa kojim se često čujem, grupa koja proverava svakih nekoliko nedelja i grupa koja je samo ohrabrujuća kada čuju šta radim.

Dobio sam poklon da zapravo povećavam svoju grupu za podršku, dok prolazim kroz ovo. Otvorio sam se ka nekoliko ljudi i ustanovio da smo prošli kroz slična iskustva i okolnosti. To vam može dati nove ideje i rešenja za sopstvene probleme.

I nemojte zaboraviti da doktor, sveštenik ili terapeut mogu biti deo te grupe za vas. Takođe možete razmotriti opciju da pokušate sa lokalnom grupom podrške, ako vama to odgovara.

Što više ljubavi i podrške možete prikupiti oko sebe, više snage i odlučnosti ćete zaključiti da imate. Ta ljubav i podrška jedna drugu dopunjuju. Što više dajete, više ćete zauzvrat dobijati.

Motivacija

Zapamtite zašto ovo radite. Nameravate da izgradite bolji živo za vas i vašu decu. Misao o prevazilaženju bola može biti oslobađajuća i pozitivna sila.

Biti svestan stvari koje su nas smestile, tu gde se nalazimo danas, neće nam samo dati motivaciju, već takođe i pravac u kome treba da stvorimo pozitivnu promenu za sebe i svoju decu.

Neće sve promene koje napravimo biti uspešne, ali ako nastavimo dalje i ispravljamo sopstvene greške i dalje možemo pomoći sami sebi i našoj deci da uče zdravija ponašanja. Možemo prekinuti produžavanje porekla zlostavljanja, dominacije, zanemarivanja, povreda i nezdravih mehanizama za suočavanje.

Ne postoji finalna linija u prevazilaženju međugeneracijske traume. Budite svesni. Nastavite da napredujete i budite sila koja stalno gura ka zdravim promenama u vašoj porodici.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Tinybuddha

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.