Prestanite sa pokušajima da popravite osećanja vašeg partnera

Jedna od naših najdubljih potreba kao ljudi je da se osećamo shvaćeno, a istinsko razumevanje nije moguće bez empatije. Kao što je psiholog Karl Rodžers rekao, “Kada vas neko zaista čuje bez osuđivanja, bez pokušaja da preuzme odgovornost za vas, bez pokušaja da vas oblikuje, to je prokleto dobar osećaj!”

Razmislite o vremenu kada vas je neko saslušao i kada ste osetili da vas neko i čuje. Kakav je osećaj biti viđen, kao što su vas videli?

Brene Braun opisuje empatiju prelepo u ovom kratkom animiranom video klipu.

Empatija je spremnost da saosećate sa svojim partnerom. Da razumete njen/njegov unutrašnji svet.

Tokom konflikta najteže je biti empatičan. Saosećanje sa partnerom kada su njemu/njoj povređena osećanja kao rezultat nečega što ste rekli ili uradili bez odbrane samih sebe, zahteva veštinu i vežbu.

Parovi koji su usavršili empatiju kažu mi “kao da se sijalica upalila u njihovoj vezi” i da se njihovi ciklusi konflikata drastično menjaju. To je zbog toga što su partneri prestali da brane sopstvene pozicije i umesto toga žele razumevanje. Oni postaju tim protiv konflikta.

Prestanite sa pokušajima da popravite vašeg partnera

Empatija je laka kada je partner srećan. Mnogo je teže saosećati se kada nas partner povređuje, kada je ljut ili tužan. Kao što je Maršal Rozenberg rekao u Nenasilnoj komunikaciji, “Može biti najteže saosećati se sa onima koji su nam najbliži.” Pošto nam je stalo do njih, pokušavamo da im pomognemo da minimiziraju svoja osećanja, zato što znamo da su teška, ali simpatije mogu biti štetne uprkos pozitivnim namerama.

Empatija predstavlja hod u cipelama osobe koju volite. Simpatija je osećanje sažaljenja, žalosti, ili tuge bez doživljavanja tih osećanja. Opis simpatije Brene Braun, kao pokušaj da se iscrta linija oko bola, veoma je uobičajen odgovor.

“Pa, može biti gore…”

“Ja mislim da bi ti trebao/la…”

“To bi se moglo pretvoriti u pozitivno iskustvo za vas, ako samo…”

Problem  sa ovom vrstom odgovora je što poništava drugu osobu. Znam da kada su drugi pokušavali da “poprave” moja osećanja, završavao sam prezirući ih, jer sam se zbog toga osećao glupo što sam ih uopšte i osetio.

U daljem tekstu objašnjene su četiri veštine za poboljšanje vaše sposobnosti i spremnosti na saosećanje.

 1. Slušajte bez osuđivanja

Empatija je jedino moguća kada uklonite sve unapred stvorene ideje i sudove o osećanjima i potrebama vašeg partnera. Kada preuzimate odgovornost za osećanja vašeg partnera ili shvatate poruke lično, vi okrivljujete i osuđujete. Osuđivanjem partnerovog iskustva vi pokušavate da zaštitite sebe.

Da bi se saosećali sa vašim partnerom na nivou koji stvara isceljenje i koji vas približava zahtevima, potpuni fokus treba da bude na partnerovim potrebama. Da bi uradili ovo, vežbajte umetnost neodbrambenog slušanja, tako što ćete biti radoznali povodom osećanja vašeg partnera.

“Empatija leži u našoj sposobnosti da budemo [potpuno] prisutni.” – Maršal Rozenberg

2. Potražite osećanja

Lako je preći na činjenice onoga što se desilo u žaru diskusije tokom konflikta. To je mesto gde se parovi zaglave. Oni se raspravljaju povodom toga ko je “ u pravu,” a opet oba pogleda su validna. Biti “racionalan” povodom činjenica inhibira empatiju, jer poništava emocije.

To je razlog zašto dr Gotman sugeriše da se koncentrišete na ono što vaš partner oseća. Slušajte šta im je potrebno.

  1. Spustite se u rupu 

Kada saslušate osećanja vašeg partnera celim svojim bićem, postaje mnogo lakše da razumete njegovu/njenu perspektivu. Povezao sam se sa vizualnim slikama povređenog partnera iz klipa Brene Braun gde je povređeni partner dole u crnoj rupi, jer znam kada se osećam ljuto ili tužno, da se osećam kao da sam sam u toj rupi bola.

Ono za čime ja zaista žudim u tim trenucima nije da neko spusti konopac dole, već da se neko spusti u rupu sa mnom. Da oseti ono što ja osećam.

Dr Gotman odnosi se prema empatiji kao nekoj vrsti povezanosti umova. Da bi se uskladili sa onim što je vašem partneru potrebno, treba da budete sposobni da doživite osećanja na takvom nivou gde gotovo i postajete vaš partner. Empatija koja tako duboko povezuje, da je gotovo fizička.

Zato Brene Braun kaže da je empatija ranjiva. Da bi se uskladili sa teškim osećanjima vašeg partnera zahteva da se povežete sa tim osećanjima unutar sebe.

Ako imate problem da se spustite u rupu sa vašim partnerom, počnite tako što ćete biti radoznali povodom toga šta imaju da kažu. Postavljajte pitanja koja će vam pomoći da shvatite zašto se tako osećaju. To će vam olakšati da se saosećate sa njihovim iskustvom.

  1. Sumirajte i potvrdite

Kada budete sumirali sve, izrazite da poštujete partnerovu perspektivu i osećanja kao prirodna i validna, čak iako se razlikuju od vaših. Umesto da kažete, “Ti želiš da ja budem više kod kuće tokom nedelje, jer ako nisam, ti se osećaš kao da te ne cenim” možete reći, “Ima smisla što želiš da budem češće kod kuće.” Druge empatične izjave uključuju “Naravno da se osećaš… ” i “Kako i da se ne osećaš tako… ”

Potvrđivanjem i uvažavanjem partnerove perspektive ne zahteva da napustite sopstvenu. Empatijom pokazujete da razumete zašto oni imaju ta osećanja i potrebe.

Dr Gotman objašnjava da je “validacija takva fundamentalna komponenta usklađivanja da je sumiranje bez nje isto kao i seks bez ljubavi.”

Iza svake žalbe stoji duboka lična čežnja. Kada to shvatite, postaje mnogo lakše da načinite izbor da budete empatični umesto da primate lično partnerove žalbe i da se branite.

Empatija zahteva vežbu. Takođe je vredno napomenuti da moramo da primimo empatiju da bi osećali empatiju. Primanjem empatije, ne samo da osećamo kako je neverovatno kada nas neko razume, već takođe učimo o hrabrosti koja je potrebna da bi bili ranjivi.

Umesto da pokušavate da promenite ili popravite osećanja osobe koju volite, fokusirajte se na povezivanje sa njima. Kao što je Brena Braun rekla , “retko će odgovor popraviti stvari. Ono što čini nešto boljim je povezanost.”

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Gottman

Advertisements

4 comments

  1. Zašto se mnogo knjiga/saveta iz (popularne) psihologije/samopomoći pretvara u niz zapovesti? Zapovesti i zapovedni način govora znači postavljanje iznad drugih ljudi. Saveti su često takvi. Saveti su nasilje… Treba samo izraziti svoja uverenja, znanja i osećaje. „I reče im: Pođite za mnom i učiniću vas ribarima ljudi“ (Matej 4, 19) biblehub.com/matthew/4-19.htm Kod nas se nađe prevod lovcima ljudi. Lepo je objasnio jedan Pravoslavni teolog da ribar baci udicu i čeka, dok lovac goni plen. Lov je nasilje. Čak bih rekao i nadmenost i greh u smislu duhovnog i psihološkog rada…

    Liked by 2 people

    • Mislim da shvatam šta želiš da kažeš. I ja sam primetila da danas ima mnogo saveta i smernica kao da svi treba da budemo stalno srećni što me je ponekad dovodilo do toga da se zapitam da li je dozvoljeno osećati se loše. Kao da je danas sve potčinjeno nekom savršenstvu…bilo da je reč o izgledu, poslu, porodici… Ako pokazuješ neke ranjivosti, neke nesavršenosti, odmah se kreće sa „možeš da uradiš to i to ili ovo ili ono“ Ili ljudi jednostavno kritikuju i osuđuju, jer to tako ne treba.

      Slažem se da treba izražavati svoja osećanja, uverenja i znanja baš takva kakva trenutno jesu. Iz mog iskustva negativne, teške i one manje teške životne situacije, počele su da mi pomažu tek kada sam naučila da iz njih izvlačim pouke i time sprečim njihovo ponavljanje. Meni je bilo potrebno puno rada na sebi da bi do te tačke došla 🙂

      Po mom mišljenju, vredi čitati, ispitivati, istraživati, pričati sa ljudima i izražavati sopstvena mišljenja, poglede i stavove, jer to pomaže da kao osobe rastemo i napredujemo.

      Volela bih da jednog dana dođem, osetim i živim prema sledećem:

      „Što sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je život pružao i sve jasnije sam shvatao gde treba tražiti prave izvore radosti i smisla. Naučio sam da biti voljen ne znači ništa, a da je voleti sve, da je sposobnost da osećamo ono što daje lepotu i vrednost našem postojanju“. – Herman Hese

      Liked by 1 person

      • Dabome, evo na primer… jedan moj drug… se osećao loše, bio ranjiv i nesavršen pa je odlučio da lajkuje moj komentar koristeći moj nalog. To je uradio da bi se izrazio, rastao i napredovao, kao i da bi izrazio ljubav prema mom komentaru jer je to ono što daje lepotu i vrednost našem postojanju. Zli jezici kažu da je to uradio zato što je duduk koji slabo koristi ova sokoćala pa je zato, želeći da proveri koja dobra duša mu je dala lajk – i sam kliknuo na to dugme. 😀

        Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.