10 načina za suočavanje sa velikim promenama

Jedina konstantna stvar u životu je promena. Mada to ne znači da treba da se navikavamo ili da u potpunosti to i prihvatimo. Evo i 10 saveta za suočavanje sa velikim promenama u vašem životu i izlaska kao bolje osobe iz njih.

  1.  Priznajte da se stvari menjaju.

Ponekad se toliko uhvatimo u borbu protiv promena da odlažemo suočavanje sa njima. Negiranje je moćna sila i štiti nas na mnoge načine. Međutim, ako iskoračite izvan toga i kažete sebi, „Stvari se menjaju i to je u redu“ može biti manje stresno od odlaganja.

  1.  Prihvatite da stres može doći čak i od dobre promene.

Ponekad kada ljudi prolaze kroz dobru životnu promenu, kao što je diplomiranje ili rođenje deteta, oni i dalje osećaju veliki stres – pa čak i strah. Imajte na umu da pozitivna promena može kreirati stres, isto kao i ne tako pozitivna promena. Stres je samo način na koji telo reaguje na promenu. U redu je da se osećate da ste pod stresom čak i kada se nešto dobro desilo – u stvari, to je normalno. Ako ste upravo dobili dete, pričajte sa vašim doktorom o eventualnom doživljavanju postporođajne depresije.

  1.  Držite se svog redovnog rasporeda što je više moguće.

Što se više promena događa, sve je važnije da se držite redovnog rasporeda – što je više moguće. Kada imate neke stvari koje ostaju iste, kao što je šetnja psa svakog jutra u 8h, to daje sidro. Sidro je podsetnik da su neke stvari i dalje iste i to vašem mozgu daje malo odmora. Ponekad kada prolazite kroz mnogo promena pomaže da zapišete vašu rutinu i da je, kako dan prolazi, proveravate. To je jedna stvar manje koju vaš mozak treba da pamti.

  1.  Pokušajte da se hranite zdravo što je više moguće.

Kada se promene dese, mnogi od nas imaju tendenciju da posežu za ugljenim hidratima—hleb, mafini, kolači i sl. To može biti zato što ishrana bogata ugljenim hidratima podiže nivo serotonina – hemikalije u mozgu koja može donekle biti iscrpljena kada prolazite kroz promene (stres). U redu je da smirite sebe odgovarajućom hranom. Jedan od načina da pratite šta jedete, je da zapisujete. Kada vidite šta jedete, to čini da napravite jedan korak unazad i razmislite o tome da li želite da pojedete još jedan mafin ili ne (ako ste u prošlosti patili od poremećaja ishrane, ne preporučuje se da zapisujete šta jedete). Takođe primetite, ako ste počeli pojačano da unosite alkohol  ili druge supstance – ta upotreba može se prikriti kada ste pod stresom.

  1.  Vežbajte.

Redovno vežbanje može biti deo saveta „održavanja redovnog rasporeda“. Ako vežbanje nije trenutno deo vaše svakodnevne rutine, pokušajte da ga dodate. Vežbanje dva ili tri puta nedeljno, pronađeno je, značajno smanjuje simptome depresije. Čak i sama šetnja oko bloka može vam pomoći da se osećate bolje (proverite sa vašim doktorom zdravstveno stanje pre nego što započnete program vežbanja). Zapamtite, ne mora da vam bude do vežbanja – samo izađite napolje i krećite se. Videćete da će se vaša motivacija pokretati mnogo više kada ste aktivni.

  1.  Potražite podršku.

Niko ne prolazi sam kroz život. U redu je da pitate, da potražite pomoć – to je znak da poznajete sebe dovoljno dobro da shvatate da vam je potrebna pomoć. Šanse su da će osobe biti srećne da pomognu ako je potrebno da pričuvaju decu, dok odradite neke poslove, ili ako vam je samo potrebno vreme nasamo. Može postojati komšija koji vas je pitao za pomoć u prošlosti – sada ih možda možete ponovo pitati za pomoć.

  1.  Zapišite pozitivne stvari koje su proizišle iz ove promene.

Možda ste zbog ove promene u vašem životu upoznali nove ljude. Možda ste počeli da vežbate zdrave navike. Možda ste postali politički aktivniji. Možda ste postali asertivniji. Možda vam je promena pomogla da napravite prioritete u vašem životu. Promena nam daje priliku da rastemo – i važno je da prihvatite i priznate kako su stvari postale bolje kao rezultat svega toga.

  1.  Postanite proaktivni.

Biti proaktivan znači preuzeti i raditi preventivno. To znači da morate shvatiti koje korake morate preduzeti, pre nego što se nešto desi. Biti reaktivan znači čekati dok se nešto ne desi i onda preuzeti akciju. Biti proaktivan znači zakazivanje pregleda kod lekara zbog sistematskog pregleda, zato što znate da nešto stresno nadolazi i želite da budete sigurni da ste dobrog zdravlja. To znači da postanete aktivniji u grupama koje pomažu da shvatite da možete pozitivno da utičete na svet.

  1.  Ventilirajte, ali do određene tačke.

Imati grupu za podršku u kojoj možete ventilirati (otpuštati svoja osećanja) može biti od pomoći – do neke tačke. Ako vi i vaša grupa samo ventilirate, taj osećaj frustracije može biti zarazan. Pokušajte da pokrenete razgovor prema akciji – šta možete učiniti da popravite stvari? Kada ljudi zajedno razmišljaju, ta kreativnost i osećaj nade može takođe biti zarazan.

  1.  Odaljite se od društvenih mreža.

Kada prolazite kroz promenu, možete gravitirati ka društvenim mrežama —možda objavljujete svojim prijateljima na Fejsbuku šta se događa u vašem životu. Prvo se pobrinite da ste u mirnom stanju kada nešto objavljujete – i takođe imajte na umu da šta god da objavite zapravo ne nestaje. Takođe, ako upoređujete vaš život sa životom prijatelja na društvenim mrežama, zapamtite da većina ljudi samo objavljuje one dobre trenutke iz svog života – ne stresne trenutke. To vam može dati iskrivljen pogled da svi drugi žive dobro svoje živote.

Svi se bore – to su samo različite bitke sa različitim ljudima. Odaljite se od društvenih mreža, ako počnete da poredite vaš život sa životima drugih ljudi.

  1.  Dajte sebi pauzu.

U vreme promene, možda ćete se osećati kao da ste malo van kontrole. Možda ćete se osećati kao da ne ispunjavate očekivanja koja ste imali od sebe. Zapamtite da vam je dozvoljeno da uradite manje od onoga što je ljudski moguće. Ljudi greše – to je jedna od velikih stvari o ljudskom biću. Učenje iz grešaka je ono što se zaista računa. I mislite o tome na ovaj način: ne postoje greške, samo dobre priče za kasnije. Približite smeh i zabavu svom životu. Smejanje povećava dopamin, serotonin i endorfin – i to čini da se osećate dobro. Smejanje takođe smanjuje kortizol – hormone koji proizvodi stres u vašem telu. Smejanje zaista može biti najbolji lek.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Psychologytoday

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.