Kako popraviti svoja povređena osećanja

Za mnoge ljude, posebno žene, veliki deo njihove mentalne energije odlazi na guranje sopstvenih osećanja toliko duboko i daleko da one čak i nisu svesne da ih imaju. One provedu svoje živote udovoljavajući drugima, traženju odobrenja od svakoga osim da ih traže same od sebe.

“Mi smo niko. Mi se krijemo. Mi ne znamo ko smo,” kaže psiholog dr Emili Ros Rafael. Ona koristi “mi” ne u kolektivnom smislu, već i u ličnom smislu takođe. Ona uključuje i sebe među one koje imaju – ili u njenom slučaju, imala – da nauči kako da bude iskrena povodom sopstvenih osećanja.

Tipično, kaže Rafaelova, problem uključuje da se uvek kaže “da” kada se češće misli “ne.” I rezonovanje se obično svodi na to da sebi dozvolite da budete ljuti – i da pronađete hrabrost da kažete šta vam je na umu, bez straha da ćete izgubiti ljubav drugih.

Dok se to ne dogodi, nije moguće da imate zdrav odnos. Povrede su neizbežne u odnosima, u brzom svetu nesavršene komunikacije između ljudi.

Trik je u tome da ih izgovorite. To zahteva izražavanje ljutnje na odgovarajući način – to je jedan od velikih izazova da budete odrasla osoba i da upravljate sobom. Češći je slučaj da ljudi zadržavaju svoja osećanja unutar njih samih, onda na nekom manjem problemu eksplodiraju nesrazmerno uzroku, često zbunjujući sve oko sebe.

To nije proces koji se događa preko noći. Morate da naučite da postavite granice drugim ljudima. I da premestite izvore odobravanja sa spolja ka unutra. “To je priča mog života,” kaže Rafaelova. “To proizilazi kada imate roditelje koji postavljaju visoke standarde, standarde koje je teško ispuniti. Kada odrastemo nosimo kritične roditelje svuda okolo u našim glavama. Mi i sami postajemo kritični. Mi, na primer, uvek umanjujemo komplimente. I održavamo nisku sliku o sebi time što se fokusiramo na negativni sadržaj ljudi oko nas.”

Za početnike, potrebno je da počnete da razmišljate o ljutnji kao o konstruktivnoj emociji. To je signal da su vaša osećanja povređena i da se morate kretati ka razrešenju konflikta.

Rafaelova je izdvojila korake za izražavanje ljutnje na odgovarajući način.

Ispitajte da li su vaš trenutni bes ili ljutnja ili povređena osećanja samo vrh mnogo većeg ledenog brega. Koliko dugo imate takva osećanja? Ako se uznemirite što vaš muža izlazi sa svojim prijateljima uveče, možda se tu zaista ne radi o toj instanci, već da nije dovoljno koliko on sebe uopšteno daje vama i vašim osećanjima.

Učite da budete hrabri. Ako smatrate da vas je lako zastrašiti da se povučete, zapišite sopstvena osećanja i dajte to svoje pisanje drugoj osobi.

Ne pravite izjave o krivici. Razrešavanje konflikta počinje sa razumevanjem da je istina relativna. Toliko puno zavisi od nečije perspektive i niko od nas nema pristup celokupnoj slici bilo čega. Ipak, većina ljudi počinje sa upravo najrazornijim pitanjem: Ko je u pravu, a ko nije. Dvoje ljudi provode vreme pokušavajući da ubede jedno drugo u ispravnost njegove ili njene pozicije. Dok je u stvari, većina neslaganja bazirana na interpretaciji koja dolazi iz ličnog životnog iskustva, a ne neke proverljive istine.

Najbolji način rešavanja konflikta je slušanje druge strane. Većina ljudi samo želi da se čuje; to je osnovni oblik validacije. I često se rešenje samo nametne iz onoga što je izrečeno.

Dozvolite vašem partneru da izrazi njegove ili njene žalbe. To je dobra stvar, zato što u suprotnom ta osećanja grade zidove između ljudi.

Preuzmite odgovornost za vaš deo stvaranja problema. Zapitajte sebe: Kako su moji postupci i stvari koje sam rekao/la ili nisam uspeo/la da kažem pomogli stvaranju situacije ili krize?

To je poslednji korak koji ljudi najčešće ne ispunjavaju – prihvatanje odgovornosti za poboljšavanje stvari i situacija. “Potrebno je da potražite šta će poboljšati situaciju u budućnosti, tako da se situacija ne ponovi,” primećuje Rafaelova. “Nadalje, morate reći drugoj osobi, ‘to mi je potrebno od tebe, kako bi stvari bile bolje.’ Potrebno je da preuzmete odgovornost za ono što ćete sada popraviti. Da li je to slušanje? Da li je to izvinjenje? Većina ljudi propusti taj deo.”

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Psychologytoday

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.