Nekoliko navika ljudi koji kriju svoju depresiju

Ne izgledaju svi ljudi koji su depresivni tužno ili izolovano. Ponekad previše smeha ili previše druželjubivosti, na primer, može biti znak da osoba krije svoju depresiju.

Skrivena depresija je stanje u kome osoba koja boluje ne manifestuje tipične simptome depresije, ali umesto toga koristi druge obrasce i osobine ispod kojih ih krije. Oni to rade da bi gurnuli bol u neki zabačeni kutak sebe.

Taj proces koji pokušava da uklopi ili ulepša njihove simptome depresije nesvestan je ili podsvestan. Ne radi se o tome da osoba namerno želi da se pretvara da nešto ne oseća. Sakrivanje je način da odbrane sami sebe od bola, jer se možda ne osećaju sposobno da se sa njim i suoče.

Sakrivanje problema od sebe i drugih nije uopšte pozitivno. Baš suprotno, ponekad to može samo da pogorša probleme. Evo i pet znakova da osoba ima skrivenu depresiju:

  1. Opsesivno su društveni

Ljudi sa skrivenom depresijom ne žele da budu sami zato što ne vole da provode vreme sami sa sobom. Ako nemaju ljude oko sebe, njihova akutna osećanja tuge lakše se ispoljavaju.

To je razlog zašto oni teže da budu opsesivno društveni. Oni uvek traže načine da organizuju zajednička okupljanja i druge društvene događaje. I ako u tome ne uspeju, onda oni jednostavno zovu svoje rođake, prijatelje, ili kolege. Podsvesno, oni ne žele da budu sami, zato što ih samoća tera da razmišljaju.

  1. Previše naglašavaju svoju dobrobit

To preterano ponašanje obično je pokušaj kompenzacije činjenice da se oni osećaju u potpunosti grozno. Ljudi sa skrivenom depresijom imaju tendenciju da se hvale koliko su dobro. Ako ih pitate kako su, oni neće reći da su dobro, već “sjajno” ili “fantastično”.

Kao što smo primetili, to je nesvesni oblik kompenzacije. Ne samo da je to, već i gotovo pokušaj da ubede sami sebe i druge kako se “predivno” oni osećaju. To je dimna zavesa da se odbrani sopstvena nelagodnost i da se depresija zadrži.

  1. Oni u više navrata pričaju o prošlosti

U skrivenoj depresiji, kao i kod bilo kog oblika depresije, prošlost igra vodeću ulogu. To je razlog zašto ljudi sa skrivenom depresijom često pričaju o problemima iz prošlosti sa drugim ljudima. Iako se oni mogu šaliti na račun tih problema, često to rade.

Nespeh da ostave prošlost u prošlosti indikator je da imaju nerazrešenih problema. Ta prošlost mogla je biti pozitivna ili negativna, to nije bitno. Stvar je u tome što oni stalno proživljavaju ono što su iskusili svaki put kada pričaju o tome. Snažno su vezani za sopstvenu prošlost i nisu sposobni da je puste.

  1. Poremećaji ishrane

Ti poremećaji uvek su pokazatelji neke vrste emocionalne nelagodnosti, posebno ako promene u apetitu nisu prolazne, već trajne i čak postaju očiglednije kako vreme prolazi. U te navike može se svrstati kada osoba jede manje od normalnog, više od normalnog ili jede na anarhičan način.

Ponekad, ljudi sa skrivenom depresijom ne prestanu da jedu niti jedu više, već umesto toga izražavaju gađenje zbog određene hrane ili imaju česte probleme sa varenjem. Neki ljudi sa skrivenom depresijom takođe postaju opsednuti da jedu neku posebnu vrstu hrane ili da jedu na određeni način.

  1. Ne mogu mirno da spavaju

Kao i sa jelom, ljudi sa skrivenom depresijom ispoljavaju anomalije koje se tiču spavanja i koje se manifestuju na različite načine. Uobičajeno je da oni ili ne spavaju dovoljno ili spavaju previše.

Povremeno, javljaju se i druga ponašanja kao što su noćni život, poteškoće sa spavanjem u krevetu u horizontalnom položaju i ispoljavanje isprekidanih snova.

Svi ovi indikatori moraju biti pažljivo procenjeni. Depresija je više od stanja tuge ili prikrivenog poricanja. Dakle, to je stanje koje treba da procene dobro obučeni profesionalci.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Exploringyourmind

Advertisements

12 comments

  1. Evo nekih pitanja čisto da proverim da l’ sam zdrav ili blago opičen… 🙂

    Šta ako ne mogu uživo da se povežem sa ljudima jer mi mnoge stvari često smetaju? Šta ako mi smeta da me smatraju čudakom zato što : 1) Trudim se da ne razmišljam u kategorijama „mi“; 2) Ne volim da se postavljam iznad drugih i to isto očekujem od njih. Prezirem zloupotrebu prijateljstva; 3) Prezirem nasilje a znam prava i praksu i kako se tumače… :); 4) Očekujem i pružam slušanje sagovornika i odgovore u razgovoru zasnovane na onome što je sagovornik rekao. Bez pevanja svoje pesme bez obzira na razgovor. Šta ako to smatram nepoštovanjem pa mi smeta? Jesam li mnogo čudan zbog toga?; 5) Trudim se da se držim teme, ne izbegavam, ne podmećem i ne lažem u razgovoru.; 6) Procenjujem ljude prema celoj njihovoj priči a ne prema suludim merilima formalnog obrazovanja; 7) Volim Pravoslavlje i te sam vere a ne namećem je drugima; 8) Ne volim poroke, najčešće uspem da izbegnem alkohol i jako mi smeta da me ljudi primoravaju na njih posramljivanjem, što je posebna vrsta nasilja; 9) Volim prirodnu radost i zabavu a ne zato što mora tako…; 10) Smatram veći deo današnje muzike i zabave uopšte neprirodnim, nasilnim i strašnim siromaštvom duha (uključujući i rok, rep i sl.); 11) Šta ako očekujem od žene da ne pretpostavlja i da se ne ponaša prema meni ponašanjem koje je zasnovala na drugima nego samo po osećaju; 12) Volim da izlazim ranije? Je l’ znate neka takva mesta za izlazak i takve ljude? 🙂

    Liked by 2 people

    • Kao što napisah u delu O BLOGU moran napomenuti da nisam psiholog, terapeut ni psihijatar. Psihologiju sam jednostavno kroz sve što sam prošla vremenom zavolela i prevodim tekstove koji su mi zanimljivi. Nisam sigurna da li si to video. E sad kad sam to objasnila, ne znam šta bih ti rekla… Malo si me zbunio sa svim tim pitanjima 🙂

      Iz mog iskustva najbitnije je kako se ti osećaš. To znači da ako te nešto muči, ako ti misliš i smatraš da unutar tebe nešto nije u redu i to donekle i osećaš, možda bi bilo dobro da sa nekim popričaš o tome (bliska osoba, psiholog).

      Bilo kakva vrsta odgovora, preporuke ili saveta bila bi, iz moje perspektive, neprikladna i na kraju i neodgovorna, jer te ne poznajem.

      Nadam se da sam donekle bila od pomoći 🙂

      Liked by 1 person

      • Ee pa eto i to je lep odgovor i pomoć. Više pitah onako… čisto da neko odjekne jao jeste i meni to smeta 🙂 Mislim da diploma nema mnogo veze sa znanjem. Zahvaljujem Bogu svaki dan što sam započeo svoje obrazovanje nakon formalnog školovanja (prava). 🙂 Super je blog i redovno pratim. Pozdrav.

        Liked by 2 people

        • Konačno se vratih sa posla da odgovorim 🙂 Mislim da su u današnje vreme toliko izvitopereni pogledi i da su vrednosti poremećene, da retko ko ostaje normalan. A i pitam se šta je to normalno? Svako od nas prolazi kroz neke faze, pita se, zastajkuje, prolazi kroz neuspehe, uspehe…zvučaće kao kliše, ali sve je to život. Ono što mogu reći iz svog nekog malenog iskustva je da sam pre 10-ak godina mnoge stvari doživljavala i preživljavala kao da je sve to smak sveta. Kako godine idu sve više shvatam da mnoge stvari ne zavise od mene, ali da sam ja ta koja biram kako ću da ih posmatram i kako ću da na njih da reagujem i da se to sve uči.

          Nisam još ovladala nekim svojim postupcima, stanjima i generalno sama sobom (mislim da se to i uči tokom celog života), ali život je dug i imam sve vreme ovog sveta. Sada kada pogledam mislim da je možda najbitnije da se uči iz sopstvenih, pa i iz tuđih grešaka. Da i najgori padovi i neuspesi mogu da se iscele i da zaista i za njih postoji rešenje.

          Mnogo mi je drago kada pročitam da me neko rado prati. Hvala, mnogo mi znači to. Lep dan ti želim i slobodno iznesi svoja zapažanja. Ja sam htela u prethodnom komentaru samo da se ogradim da nisam stručno lice, ne želim da dajem savete (mada mogu da iznesem mišljenje i iskustvo) ako je nekome teško, ako se neko čak i u šali pita da li je normalan, jer znam koliko je meni ranije bilo konfuzno u glavi, pa me je malo uhvatio strah… Al’ to sam ja 🤗 Još jednom šaljem veeeliki pozdrav 🙂

          Sviđa mi se

    • Pitanja su potpuno na mestu jer je sistem vrednosti potpuno poremećen, čovek je u velikoj meri odvojen od prirode, emaptija u deficitu, deca sve češće odrastaju uz hladnu i brzu tehnologiju, u nedostatku roditeljske pažnje… Moglo bi se nabrojati još mnogo toga.
      Mislim da, između ostalog, može koristiti pronalaženje odgovarajućih sadržaja iz oblasti moderne psihologije ( napr. „Nega duše“, „Moć podsvesti“ i jedna predivna knjiga od Skot Peka „PUT KOJIM SE REĐE IDE“).
      Takođe, bavljenje nekim hobijem, humanitarnim aktivnostima, organizovan boravak u prirodi i druženje sa osobama koje imaju slična interesovanja su dobri načini da se čovek rehabilituje i oseti dobro na svom sopstvenom putu.
      Lep pozdrav

      Liked by 2 people

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.