Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP)

Anksiozni poremećaji klasa su mentalnih poremećaja koji se razlikuju od drugih sa dve ključne karakteristike: strahom i ankisoznošću. Strah je emocija koja se doživljava kao odgovor na neposrednu opasnost (realnu ili zamišljenu). Anksioznost, sa druge strane, je emocionalno stanje koje se doživljava u očekivanju potencijalne buduće pretnje.

Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP) – uprkos nazivu – specifičan je tip anksioznog poremećaja. Ključne karakteristike GAP jesu uporna, preterana i nametljiva zabrinutost.

Ko je u riziku za nastanak generalizovanog anksioznog poremećaja?

Kod žena je dva puta veća verovatnoća da će razviti GAP tokom života u odnosu na muškarace. Iako se u proseku pojavljuje oko tridesete godine, kasnije u odnosu na druge anksiozne poremećaje, GAP se može javiti u bilo kom periodu života.

GAP je među tri najčešća psihijatrijska problema kod mlađih osoba (zajedno sa separacionom anksioznošću i socijalno anksioznim poremećajima). Rano javljanje anksioznih poremećaja može izložiti decu i tinejdžere većem riziku od drugih psiholoških problema u odraslom dobu. Međutim, rano uočavanje i intervencija mogu rezultirati značajnim ili potpunim remisijama simptoma i mogu zaštititi osobu od razvoja drugih problema kasnije u životu.

GAP je takođe najčešći anksiozni poremećaj kod odraslih osoba. Novi nastanak GAP, kod odraslih osoba, najčešće se povezuje sa već razvijenom depresijom. U istoriji te starosne grupe, verovatno nije bila postavljena dijagnoza GAP ili je izostala iz bezbroj razloga. Međutim, kako polje gerijatrijske psihijatrije raste, tako i istraživanja GAP kod odraslih osoba i njihovo lečenje (uključujući načine da se prevaziđu tipične barijere oko mentalne zdravstvene nege).

Znaci i simptomi

Da bi se formalno ispunili kriterijumi za GAP, preterana anksioznost i zabrinutost moraju biti prisutne većinu dana, od najmanje šest meseci.

Karakteristike preterane zabrinutosti uključuju:

  • Zabrinutost čak i kada se ne dešava ništa loše
  • Zabrinutost povodom uočene pretnje na način neproporcionalan stvarnom riziku
  • Zabrinutost povodom nečega veći deo dana
  • Osoba traži od drugih razuveravanje povodom određene brige, ali nastavlja svejedno da brine
  • Zabrinutost koja se preusmerava sa jedne na drugu temu

Brige se mogu manifestovati različito kod odraslih i kod dece, ali u oba slučaja teže da budu povodom tipičnih životnih okolnosti ili stresora (npr. zdravstvenih problema, finansijskih pitanja, polaska u novu školu ili posla).

Za ljude sa GAP, zabrinutost je veoma teško kontrolisati i povezana je sa višestrukim fizičkim ili kognitivnim simptomima kao što su:

  • Uznemirenost ili nemir
  • Umor
  • Slaba koncentracija (ponekad i problemi sa memorijom)
  • Iritabilnost (ponekad uočljiva drugima)
  • Mišićna napetost ili bol
  • Loš san

Mnogi ljudi sa GAP takođe doživljavaju druge neprijatne znake produžene anksioznosti, uključujući znojenje, nervozu u stomaku ili migrenske glavobolje.

Simptomi tokom života

Ljudi sa GAP često će opisivati sebe kako se osećaju anksiozno ili da su na ivici, većim delom svog života. Izražavanje simptoma čini se konzistentno u svim starosnim grupama. Međutim, sadržaj zabrinutosti menja se tokom života. Mlađi pojedinci mogu brinuti povodom škole i performansi, dok će se stariji ljudi fokusirati više na fizičko zdravlje, finansije i dobrobit porodice.

Za one koji ispunjavaju prag formalne dijagnoze, simptomi teže da budu hronični, ali rastu i opadaju u oblicima poremećaja tokom životnog veka. Iako su stope remisije veoma retke, poznato je da se GAP simptomi znatno smanjuju kada se leče psihoterapijom ili lekovima. Lečenje može da pruži neophodna znanja i sredstva koja pomažu pojedincima sa GAP da se uspešno kreću kroz buduće periode povišenog stresa i tranzicije.

Dijagnoza

Može predstavljati izazov da se GAP tačno identifikuje zato što je anksioznost emocionalno stanje koje svako iskusi s vremena na vreme kao odgovor na svakodnevne stresove. U stvari, umerena anksioznost može biti veoma korisna na različite načine – na primer, može nam pružiti motivaciju da završimo stvari ili da odgovorimo na stvarne pretnje po sopstvenu bezbednost ako se dogode.

Dijagnoza GAP se postavlja, međutim, kada anksioznost pređe prag preterivanja i ostane na tom mestu duže vreme. Anksioznost, zabrinutost, ili drugi simptomi čine za pojedinca ekstremni izazovo da ispuni sopstvene obaveze na svakodnevnoj osnovi. To može rezultirati napetošću u ličnim odnosima ili problemima na poslu ili u školi.

GAP se obično dijagnostikuje od strane profesionalca iz oblasti mentalnog zdravlja ili lekara opšte prakse. Tokom perioda procene, kliničar će postavljati pitanja o simptomima i može koristiti kliničku prosudbu ili standardizovana sredstva za procenu. Možda će biti traženo da obavite ili da dostavite izveštaje sa fizičkog pregleda kako bi bili sigurni da fizički i kognitivni simptomi nisu povezani sa drugim medicinskim problemima.

Kao deo temeljne evaluacije, vaš doktor će postavljati širok opseg pitanja o simptomima ili ponašanjima koja se mogu, a ne moraju odnositi na vas. To može uključivati pitanja o vašem raspoloženju, navikama u ishrani, lekovima, ili traumama iz prošlosti. Vaši odgovori pomoći će zdravstvenom radniku da isključi ostale psihijatrijske probleme ili donese odluku da su simptomi koje doživljavate bolje opisuju drugim dijagnozama. Otvoreni razgovor sa doktorom je ključan – to je jednostavno najbolji i najbrži način da dođete do odgovarajućeg plana i dobijete malo olakšanja povodom simptoma.

Nova dijagnoza

Dobijanje dijagnoze GAP – ili bilo kog drugog psihijatrijskog poremećaja – važan je korak prema boljem, zato što su dijagnoze koriste kao smernice za preporuke lečenja. Aktivno učestvujte u diskusiji sa lekarom koji postavlja dijagnozu, kako bi odredio opcije povodom lečenja i procenio najbolje mesto za početak istog.

Ako razmatrate psihoterapiju kao prvu opciju lečenja, edukujte sebe činjenicama – baziranim na pristupima kao što su kognitivno-bihejvioralna terapija i prihvatanjem i obavezivanjem istoj i time šta možete (i ne možete) očekivati od procesa terapije razgovorom sveukupno.

Ako ste zainteresovani da probate lečenje GAP simptoma sa lekovima, popričajte sa doktorom, kako bi vam pomogao da odlučite povodom ponuđenih opcija. On ili ona pomoći će vam da procenite relativne rizike i dobrobiti povodom uzimanja novog leka u pogledu vaše medicinske i psihijatrijske prošlosti.

Diferencijalna dijagnoza

Nije neuobičajeno za pojedince sa GAP da ispune kriterijum za drugu psihijatrijsku dijagnozu tokom svog života. Ako se višestruki poremećaji jave istovremeno oni se nazivaju komorbidnim stanjima.

Najčešći poremećaj koji se može javiti je depresija. Vaš psihijatar sposoban je da tačno razlikuje stanja i da svako stanje odgovarajuće i leči.

Uzroci i faktori rizika

Kao i mnogi drugi psihijatrijski poremećaji za GAP se smatra da se javlja usled određenih bioloških faktora, kao i faktora okruženja.

Ključni biološki faktor je genetička ranjivost. Procenjeno je da je jedna trećina rizika za doživljaj GAP u genetici, ali genetski faktori mogu se preklapati sa drugim anksioznostima i poremećajima raspoloženja (posebno kod velike depresije).

Temperament predstavlja još jedan faktor koji se povezuje sa GAP. Temperament se odnosi na osobine ličnosti koje se često smatraju urođenim (i samim tim mogu biti biološki posrednici). Temperamentalne karakteristike za koje je poznato da su udružene sa GAP uključuju izbegavanje štete, neurotičnost (ili tendencija da osoba bude u negativnom emocionalnom stanju) i bihejvioralna inhibicija.

Nijedan specifičan faktor okruženja nije identifikovan kao specifičan ili neophodan za izazivanje GAP. Međutim, karakteristike okruženja povezane sa GAP uključuju (ali nisu ograničene sa) :

  • Posmatranjem stalnih briga članova porodice
  • Preterano zaštitničkim roditeljima
  • Model bavljenja stresom na anksiozni način
  • Izloženost nesigurnom okruženju (uključujući traumu)
  • Periodima produženog stresa

Ponavljam, nijedan faktor – biološki ili faktor okruženja – nije shvaćen kao uzrok GAP. Smatra se da je poremećaj rezultat „savršene oluje usled stresora okruženja koji se dešavaju kod pojedinaca sa genetskom predispozicijom za anksioznost“.

Lečenje

Lečenje GAP obično se svrstava u jednu od tri kategorije: lekovi, psihoterapija i samopomoć. Cilj svakog vida lečenja je u tome da pomogne osobama sa poremećajem da se osećaju bolje i fizički i mentalno i da im omogući da se u potpunosti posvete odnosima, na poslu ili u školi, ili u drugim situacijama za koje je zabrinuta osoba prethodno smatrala da je parališu.

Istraživanje lečenja je u toku i ohrabrujuće, posebno u pogledu korisnosti pristupa kao što su joga i meditacija. Baš zato što je anksioznost prirodni deo ljudskog iskustva i lečenje GAP čini se da ima da ponudi dalekosežnije koristi u svakodnevnom funkcionisanju, čak i ljudi sa niskom anksioznošću mogu imati koristi od lečenja.

Nošenje sa GAP

Osobe sa GAP moraju da se nose sa različitim fizičkim, bihejvioralnim i emocionalnim simptomima na svakodnevnom nivou. Postoje dokazane strategije za svaku od njih. Strategije nošenja sa društvom, na primer, uključuju razgovor sa nekim i regrutaciju podrške, dok emocionalne strategije kao što su svesnost i učenje povodom okidača mogu pomoći da se drže pod kontrolom nametljive misli i da se spreči da iste preplave osobu.

Svaka osoba ima sopstvenu jedinstvenu situaciju i neće svaka strategija funkcionisati za svaku osobu. Deo nošenja sa GAP uključuje odlučivanje koja strategija daje najbolje rezultate.

Kod dece

Do 10 procenata dece nosi se sa anksioznim poremećajima kao što je GAP. I dok se i dalje ne zna određeni uzrok, deca koja se nađu u izazovnijim životnim situacijama u ranom dobu izložena su većem riziku i faktori kao što je pubertet pogoršavaju situaciju.

Pravilna dijagnoza vodi pravilnom lečenju i strategijama koje će pomoći detetu da se nosi sa poremećajem tokom celog svog života. Roditelji i staratelji takođe igraju ključnu ulogu sa svojim sposobnostima da prepoznaju simptome i potraže pomoć kada je ista potrebna.

Za voljene osobe

Živeti sa nekim ko živi sa anksioznošću ima svoje izazove, ali postoji nekoliko načina na koji možete pomoći uključujući učenje o problemu, obeshrabrujućem izbegavanju, ograničavanju ponašanja u potrazi za sigurnošću i podržavanju malih i velikih uspeha. Ako imate anksiozno dete ili tinejdžera, pogledajte neke od predloga da pomognete mladima sa GAP.

Tu naravno ima ograničenja povodom načina na koji možete pomoći voljenoj osobi sa GAP. Tada će biti korisno da voljena osoba iskoristi druge izvore lečenja (da se obrati lekarima).

Ako voljena osoba nerado traži tretman za anksioznost, ili nije svesna ozbiljnosti problema, sačekajte pogodan trenutak da obavite neosuđujući razgovor povodom toga kako lečenje može biti način da se oseti bolje, mnogo brže.

Zaključak

Izazov kod GAP je u tome što je anksioznost sveprisutna (i često pomagajuća) emocija i zato može biti teško da se odredi kada je briga prešla liniju “previše.” Međutim, ukoliko je briga uporna, nekontrolisana i povezana sa fizičkim simptomima anksioznosti, vredi da porazgovarate sa profesionalcem iz oblasti mentalnog zdravlja, kako bi razgraničili šta je šta i kako bi naučili nove načine nošenja sa stresorima bilo koje veličine.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Verywellmind

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.