Život sa bipolarnim poremećajem

Mnogi ljudi misle da bipolarni poremećaj znači jednostavno suočavanje sa povišenim i sniženim raspoloženjima, ali zapravo to stanje predstavlja mnogo više od toga. Tokom manične faze, osoba može da doživi deluzione halucinacije, što može biti zastrašujuće. Tokom depresivne faze, osoba može postati veoma zaboravna ili neodlučna. To nije tako jednostavno kao “danas sam srećan/na, sutra sam tužan/na”. To stanje može biti opasno po život.

Uvek sam bila emotivna osoba koja snažno oseća stvari. Tokom tinejdžerskih godina, pa sve do studentskih dana poprilično retko sam imala periode anksioznosti i insomnije i energičnijih raspoloženja između, ali nikada nisam osećala da imam bilo kakve ozbiljne probleme.

Na poslednjoj godini fakulteta, manija me je tako snažno pogodila, kao ništa drugo pre toga. Nisam videla da to dolazi. Zamislite da ste se napili, ali bez imalo alkohola. Osećate se laganije, lakše pričate i osećate se smelije nego uobičajeno. Kako napreduje, vaše rasuđivanje počinje da se zamagljuje. Precenjujete sebe. Stranci iznenada postaju prijatelji. Realnost počinje da se menja – počinjete da percipirate stvari koje niste ranije shvatali. U mom slučaju, imala sam milion misli i ideja koje su jurile, za koje sam osećala potrebu da ih izrazim. Naslikala sam 10 slika jednu za drugom i napisala 60 stranica o kreativnom projektu. Osećala sam da je sve božanstveno. Mislila sam za sve druge da su glupi, zato što oni nisu razumeli moje ‘genijalne uvide’. Postala sam psihotična. Postavljala sam dosta čudne i sramotne stvari na društvene mreže i slala ljudima neprikladne ili nasumične poruke. Nisam bila svesna šta radim tokom te epizode – izgubila sam sopstvenu racionalnost i osećaj inhibicije. Do trenutka kada je moja porodica primetila da se ne ponašam kao i obično (živela sam u inostranstvu), već sam izgubila dodir sa sopstvenim telom. Jedva da sam spavala i jela. Kretala sam se od esktremno uplašene do agresivne, preterano seksualne ili druželjubive i verovala sam da sam sasvim dobro. Prestala sam da brinem o svom telu, verujući da ne mogu da umrem. Na kraju sam završila na lečenju u bolnici.

Nepotrebno je reći da je “silaženje” iz manije bilo veoma teško i zbunjujuće. Bilo je potrebno da shvatim šta se desilo i da se izvinim za stvari kojih se nisam sećala da sam uradila ili rekla. Bili su mi potrebni meseci da se vratim na staro. Izgubila sam poverenje u sebe i osećala sam se posramljeno.

Ono što je usledilo narednih nekoliko meseci nakon toga nazvala bih “životom u plastičnom kavezu”. Depresija se polagano uvlačila u moj um i isisavala život iz mene. Osećala sam se nesigurno, bezvredno, tiho i otupelo. Teret za sve oko sebe. Otišla bih u supermarket i zurila u police, nesposobna da odlučim. Zaboravljala bih ključeve ili bih se gubila na putu. Nisam mogla propisno da se koncentrišem. Tema samoubistva bila mi je često na umu. Nisam bila sposobna da plačem. Potpuno sam otupela, izolovana unutar sebe, čak i od mojih najbližih i najvoljenijih. Nisam više mogla da osećam. Bio mi je rođendan i po prvi put u mom životu, nije me bilo briga. Nisam mogla da osećam radost ili zahvalnost. Sve što sam želela je da zaspim i da se ne probudim ponovo – da prestanem da postojim. To je bilo mračno i strašno mesto.

Te dve epizode desile su se u jednoj godini. Moji bliski prijatelji i moja porodica podržali su me kroz sve epizode. Kada sam se osećala kao teret, govorili su mi da sam voljena bez obzira na sve. Oni bi mi pravili društvo bez osuđivanja što ne mogu emocionalno da se uključim. Fakultet mi je dozvolio da obnovim godinu. Ta podrška bez osuđivanja bila je veoma moćna. Uz pomoć lečenja, bila sam sposobna da nastavim sa sopstvenim životom kao potpuno funkcionalna i nezavisna osoba, zbog čega sam izuzetno zahvalna. Naravno, takođe sam izgubila nekoliko “prijatelja” koji su osudili moje ponašanje. Tada me je to bolelo, ali sada shvatam da mi je bolje bez njih. Više se ne stidim sebe zbog nečega što nije moja krivica. Znam na koga zaista mogu da se oslonim i znam će moj blizak krug biti informisan kako da reaguje u slučaju buduće epizode.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Time-to-change

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.