Prekinite tišinu oko mentalnog zdravlja

“Zapamtite da je u redu da ne budete u redu. U redu je da potražite pomoć. U redu je da progovorite o mentalnom zdravlju.“

Nisam dovoljno dobra. Nisam vredna ljubavi. Nisam dovoljno pametna. Nisam dovoljno uspešna. Nisam dovoljno mršava. Nisam dovoljno lepa. 

Ja sam jedna od četiri osobe koje boluju od mentalnih bolesti.

Iako danas u medijima problemi koje donose mentalne bolesti imaju svoj prostor, postoje i dalje mnogi ljudi koji žive u neznanju i koji i dalje podstiču stigmu koja okružuje mentalne bolesti. Svako ima drugačiji život i stoga se drugačije bitke vode svakoga dana. Ne možemo znati šta se dešava iza zatvorenih vrata ili ono što je gore, iza zatvorenih umova. Naši umovi mogu biti zastrašujuća mesta. Kada nam ne dozvoljavaju da funkcionišemo u svakodnevnoj rutini počinjemo da uviđamo pukotine u savršenoj spoljašnjosti.

Opaske nalik “Preboli to više“ ili “Sve će biti u redu“ ne računaju se u mislima osobe sa mentalnim zdravstvenim problemom. One mogu dolaziti od osoba najbližih nama, kao što su roditelji, prijatelji ili kolege koje nisu nikada imale iskustvo, niti doživele mentalne probleme. Oni pokušavaju da saosećaju, ipak reči koje biraju – iako su dobronamerne – ponekad bole kao da nam neko zabada nož u leđa. Postoje neke određene hemikalije, koje preopterećuju naš sistem i koje mogu uticati da upadnemo u očaj unutar sopstvenih umova.

U mom životu postoje određeni trenuci i odluke koje su me dovele do dijagnoze anksioznosti i depresije. Pritisci vršnjaka kada sam imala 8 godina, odlazak mog oca u tinejdžerskom dobu i zlostavljanje u prvoj ozbiljnijoj vezi sa 18 godina. Neko vreme sam uspevala da prevazilazim bolest, ali ono što tada nisam shvatala jeste da patim u tišini. To može biti iznenađenje za neke ljude, ali osobe nalik meni imaju jaku volju. Međutim, taj kvalitet vodi ka tišini, frazama i glasovima u glavi “Sama ću to rešiti“ ili “Niko to ne mora da zna“. Taj kvalitet takođe znači da tu nikada neće biti upotrebe alkohola, droge i čak i poremećaja ishrane, jer drugi ljudi to mogu videti – zato što promenu u karakteru primećuju osobe vama bliske.

Bolest je sve više i više uticala na moj život. Iako nije bila vidljiva drugim ljudima, činila je da se u mladosti povlačim u sopstveni um. Konstantno sam tražila odobrenje od osoba koje su me okruživale. Pokušavala da steknem i održim prijatelje impresionirajući ih. Pokušavala da im pokažem i dokažem da sam vredna njihovog prijateljstva. To je uticalo da težim perfekcionizmu u svemu što radim. Kada ne bi dobila priznanje i potvrdu omalovažavala sam sebe, do tačke da sam se pitala da li zaslužujem da dišem.

Stigma može postojati u svim oblastima života. Nedavno je moj poslodavac nepravedno postupio sa koleginicom koja je bila na bolovanju i koja uzima lekove za mentalnu bolest. Kada sam izazvala ponašanje moje šefice i rekla joj da i ja uzimam iste lekove za depresiju i anksioznost, pogledala me je kao da sam iznenada postala bezvredna. „Dakle, to je ono što nije u redu sa tobom, zato se ti uvek odvajaš .“ Osetila sam toliko pomešanih emocija, prva od njih bila je ljutnja, zbog čega sam odmah dala otkaz, ali nakon nekog vremena počela sam da krivim samu sebe. Razmišljala sam o tome da sa mnom nešto stvarno nije u redu i da je ona u pravu.

Bilo je potrebno da jedna specijalna osoba uđe u moj život i sruši zidove koje sam tako dobro sagradila. On je držao moju ruku dok sam puzala iz senke i zbog toga ću ga zauvek voleti. On me do današnjeg dana i dalje ohrabruje da govorim javno o sopstvenim iskustvima i mentalnom zdravlju i znam da će biti tako ponosan na mene, čitajući ovo. Na neki način pomogla sam mu da bolje razume mentalno zdravlje. On sada razume da su problemi mentalnog zdravlja ozbiljni i da se naše sopstvene mračne misli ne mogu ponekad izbeći. Ali on takođe razume da svačije mentalno zdravlje čini tu osobu onim što ona jeste, čini ih jedinstvenim.

Da nisam progovorila, da nisam potražila pomoć od osoba koje me okružuju, mislim da danas ne bih bila živa. Preterano sam ambiciozna i želim da budem uspešna, ali ponekad bol može da zamagli odlučnost, može da učini da put ka svetlijoj budućnosti izgleda teško i nemoguće. Nedavno sam naučila da deljenje sopstvene priče i sama priča o sopstvenom mentalnom zdravlju pomaže drugim ljudima. Mislim da je vreme da podelim sopstvenu priču sa svima, kako bi nešto dobro proizišlo iz nečega tako mračnog.

Svakome ko ovo pročita – želim da zapamtite da je u redu da ne budete u redu. U redu je da potražite pomoć. U redu je da progovorite o mentalnom zdravlju. Molim vas da ne patite u tišini. Tišina je bolna, uništava dušu i nikada vam neće pomoći. Nećete izneveriti vaše roditelje ako im kažete da se borite, da se mučite. Nećete biti ništa manje vredni prijateljima, kada im kažete da vam ne ide baš dobro, da se ne osećate baš dobro. Uvek ćete imati nekoga ko misli na vas zato što osobe sa mentalnim bolestima nikada nisu same. Ako se u sobi sa vama nalazi sedmoro ljudi, velike su šanse da se neko od njih takođe muči i bori.

Prekinite tišinu. Okončajte stigmu.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Time-to-change

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.