Izgubljeno dete u disfunkcionalnoj porodici

Postoji mnogo uloga u disfunkcionalnoj porodici. Jedna od najtežih uloga je uloga izgubljenog deteta. Da li ste to vi?

Odrasla sam u disfunkcionalnom okruženju. Moja porodica je definitivno bila disfunkcionalna i funkcionisala je na čudnom nivou. Iako ja nisam bila izgubljeno dete, moj brat jeste. Sada mogu uvideti neke neželjene posledice koje je ta uloga ostavila na njega još tokom detinjstva.

Šta je izgubljeno dete?

Uloga izgubljenog deteta u disfunkcionalnoj porodici poprilično se razlikuje od drugih povređujućih uloga. Nije uočljiva i dete se ne nalazi u centru pažnje. Baš suprotno, izgubljeno dete krije se daleko od bilo kakve pažnje roditeljskih figura. I dok su drugi fizički i verbalno zlostavljani, izgubljeno dete ostaje izvan drame i drži se samog sebe.

Kako to može biti loše iskustvo, možda ćete se zapitati? Pa, tim ponašanjem izgubljeno dete imaće štetne posledice u odraslom životu.

Među mnogim ulogama u disfunkcionalnoj porodici, odnosno, heroju, maskoti ili žrtvenom jarcu, izgubljeno dete privlači malo pažnje na sebe. To čine iz bezbednosnih razloga, ali to vodi do užasnih oštećenja kasnije.

Da bi razumeli da li ste vi ili neko koga poznajete bili izgubljeno dete koje je odrastalo u disfunkcionalnoj porodici, u daljem tekstu opisano je nekoliko pokazatelja.

  1. Otupelost

Odrasla osoba koja je jednom bila izgubljeno dete u disfunkcionalnoj porodici imaće problema sa emocijama. Kada se nešto negativno desi, imaće teškoće da se osećaju tužno ili će bar imati problem povodom situacije, čak iako se radi o smrti. Oni takođe mogu imati poteškoće da se osećaju srećno, kada se nešto dobro desi. To je prvenstveno zbog toga što su vežbali toliko puno tokom detinjstva da kriju sopstvene emocije.

Sakrivanje emocija držalo ih je podalje da budu primećeni, kada su ostali članovi porodice bili upleteni u dramu. Samo zamislite da imate sposobnost da odmah obrišete sve emocije sa svog lica i da onda vremenom otklonite emocije iz svog bića. To zvuči zastrašujuće, zar ne?

  1. Izolacija

Zbog sakrivanja od stresa kao dete, izgubljeno dete postaće izolovano kao odrasla osoba. Iako su neki ljudi prirodni introverti, izgubljeno dete oponašaće te kvalitete. Oni će se udaljavati od društvenih aktivnosti i obično imaju nekoliko prijatelja.

Od tih nekoliko bliskih poznanika, oni će moći malo da se otvore, ali će i dalje težiti da budu rezervisani povodom ličnih života i istinskih osećanja. Neka izgubljena deca postaju opuštenija u starosti.

  1. Nedostatak intimnosti

Nažalost, mnoga izgubljena deca iz disfunkcionalnih porodica odrastaju sama. Bez obzira koliko intimnih odnosa pokušavali da započnu, čini se da u tome nemaju uspeha. Uobičajen razlog neuspeha je nedostatak osećanja i celokupan nedostatak fizičke i emocionalne intimnosti.

U suštini, oni kao deca, nisu imali povezanost, zato što su birali da se ne povezuju sa drugim članovima porodice. Zbog toga, kao odrasle osobe, oni takođe nisu sposobni da stvore bilo kakve veze. Odrasle veze, slično kao i one dečije, prolazne su i nestaju.

  1. Samopožrtvovanje

Jedan od dobrih kvaliteta izgubljenog deteta jeste njihova nesebičnost. Ako izgubljeno dete uspe da stvori bilo kakve odnose kao odrasla osoba, oni će u principu žrtvovati stvari za ljude koje vole.

Kada se radi o izboru između nečega što žele ili nečega za svoje voljene, oni će uvek žrtvovati sebe. To takođe dolazi iz iskustva deteta koje je uvek bilo u senci i koje nikada nije tražilo ništa i nikada nije dobilo puno zauzvrat.

  1. Nisko samopoštovanje

Obično izgubljeno dete odrasta u osobu sa niskim samopoštovanjem. Iako se nisu zaista toliko negativno isticali kao deca, takođe nisu dobijali ni pohvale. Kvaliteti potrebni da se izgradi snažno samopoštovanje nije implementirano u njihove živote tokom odrastanja i zato su naučili da ga održavaju na niskom nivou.

Osim ako ne naiđu na jaku ličnost koja će brinuti dovoljno da ih osnaži, ostaće dete sa niskim samopoštovanjem.

Postoji nada za izgubljeno dete

Kao i kod svake druge disfunkcije, bolesti ili poremećaja, izgubljeno dete može se preobratiti i odrasti u snažniju osobu. Iako su temelji krhki, mogu se ojačati uz dosta rada.

Ako ste izgubljeno dete, nikada nemojte odustati da budete bolja verzija sebe. Čak iako je sakrivanje u senci disfunkcionalnog detinjstva uzelo svoj danak, nada je uvek odgovor da postanete nešto mnogo moćnije. Put preporoda, rada na sebi i životnim ciljevima dobri su za sve nas!

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Learning-mind

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.