Karl Jung: Ozbiljno shvatanje unutrašnjeg života

Ako ste ikada o sebi razmišljali kao o ekstrovertu ili introvertu; ako ste ikada razmatrali pojmove arhetipova ili kolektivnog nesvesnog; ako ste ikada voleli ili omalovažavali novo doba; ako ste ikada radili Majers-Brigs test ličnosti ili test duhovnosti; ako ste ikada bili na savetovanju i sedeli nasuprot vašeg terapeuta, pre nego da ležite na kauču – u svim tim slučajevima, postoji jedan čovek kome se možete zahvaliti: Karl Gustav Jung.

Švajcarski psihijatar rođen je 1875. godine i umro je 6. juna 1961. godine. Njegov otac bio je protestantski sveštenik. Njegov deda – takođe – Karl Gustav – bio je lekar i rektor Bazelskog Univerziteta. Govorilo se i da je Geteov nelegitiman sin, mit zbog kojeg je Karl Gustav mlađi uživao, onog trenutka kada se razočarao u očev sumnjičavi protestantizam. Jung je osećao „najstrašnije sažaljenje“ za svog oca i „uvideo je, kako je beznadežno upleten u crkvu i teološku nastavu“, kao što je i napisao u svojoj autobiografskoj knjizi, Sećanja, snovi, razmišljanja.

Jungova majka bila je moćnija figura, iako izgleda da je imala podeljenu ličnost. Na površini ona se predstavljala kao konvencionalna sveštenikova žena, ali bila je „nepouzdana“, kao što je Jung opisao. Patila je od nervnih slomova. I zatim je, potpuno drugačije, povremeno pričala glasom autoriteta, koji se njemu činio da nije njen. Kada je Jungov otac umro, ona je rekla svom sinu proročnim glasom, izjavljujući: „On je umro na vreme za tebe.“

Ukratko, njegovo detinjstvo bilo je poremećeno i on je razvio šizoidnu ličnost i postaje povučen i podređen. U stvari, on je počeo da misli da ima dve ličnosti, ličnosti koje je nazvao Broj 1 i Broj 2.

Ličnost Broj 1 bila je dete njegovih roditelja i vremena. Ličnost Broj 2, bila je bezvremeni pojedinac, „koji uopšte nema definisan karakter – rođeni, živi, mrtvi, sve u jednom, potpuna vizija života“ (u školi, čini se da su njegovi vršnjaci to uvideli, jer mu je nadimak bio „Otac Abraham“.)

Jung i nije možda bio tako neobičan, jer većina dece tog uzrasta ima slične unutrašnje fantazije. Ono po čemu se Jung razlikovao, je ozbiljno shvatanje unutrašnjeg života. „Uvek sam pokušavao da napravim mesta za bilo šta što je želelo da dođe iz unutrašnjosti,“ napomenuo je. Kasnije je preimenovao i generalizovao Broj 1 i Broj 2, nazivajući ih ego i ja. Postizanje prave ravnoteže između ta dva aspekta psihe predstavlja centralnu tačku njegove teorije razvoja ličnosti, koji se zove individualizacija.

Jung je konačno došao do univerziteta. Dokazao se kao brilijantan student, razvijanjem „ogromnog apetita na svim frontovima“, diplomirajući duplo brže. Njegov prvi javni rad nazvan je „O granicama preciznih nauka“, u kome je preispitivao nefleksibilnu filozofiju materijalizma. Njegov doktorat bavio se psihologijom i patologijom takozvanog okultnog fenomena i postavio je temelje za dve ključne ideje u njegovom razmišljanju. Prva, da nesvesno sadrži delove ličnosti, koji se zovu kompleksi. Jedan od načina na koji oni mogu da se otkriju je putem okultnog fenomena. Druga, veći deo razvoja ličnosti odvija se na nesvesnom nivou.

U početku je reputaciju sticao u Burghelcli psihijatrijskoj bolnici u Cirihu, radeći sa Eugenom Blojlerom, doktorom koji je osmislio reč „šizofrenija“. Jung se bavio razvojem testa asocijacija Frensisa Galtona, rođaka Čarlsa Darvina.

Pacijentima je čitan spisak reči i zatraženo je od njih da odgovore na svaku, sa prvom rečju koja im padne na pamet. Beleženi su i odgovori i vreme koje je bilo potrebno za iste.

Prethodna istraživanja već su demonstrirala da prolongiran odgovor ukazuje da stimulativna reč nesvesno uznemirava pacijenta. Ponekad, moguće je identifikovati grupu takvih reči. Jungov doprinos ogledao se u tome što je povezao te grupe sa nesvesnim delovima ličnosti i pokazao kako test predstavlja prozor u mentalno oboleli svet. Ljudi nisu jednostavno ludi, on zaključuje. Umesto toga, postoji metoda u njihovom ludilu. U jednom slučaju, Jung je pokazao da je pacijent koji je 50. godina bio fiksiran na očigledno beznačajan zadatak pravljenja iluzornih cipela, bio napušten od strane ljubavnika koji je bio obućar.

Jung je postao poprilično poznat, sa slavom u Cirihu, što je dovelo do prvih nekoliko pitanja, koja su naknadno doprinela njegovoj reputaciji. To se tiče njegovih navodnih afera.

Na univerzitetu, otkrio je da može da oduševi publiku snagom sopstvenog karaktera i genijalnošću sopstvenih ideja. U Cirihu, držao je javna predavanja. „Grupe žena formirale su ogradu oko njega pre i nakon njegovih predavanja,“ piše Deidre Bair u svojoj biografiji. Onda je žena koja se zvala Sabina Špilrajn postala njegov pacijent i kako se pričalo, njegova ljubavnica – možda jedna od mnogih. Kasnije, on je sigurno bio u vezi sa Toni Volf, sa čime se njegova žena Ema polagano mirila. Spavanje sa pacijentima sada je neoprostiv greh među psihoterapeutima. Da li je Jung počinio takav greh?

Nakon što je ispitivala dokaze u nekoliko poglavlja, Bair zaključuje da je nemoguće otkriti istinu o tome šta se desilo, jer su glasine i špekulacije očigledno preterane. Nakon svega, to je bilo doba u kome su se muževi i žene pozdravljali jedni sa drugima rukovanjem, čak i privatno.

Jung je imao neverovatnu ličnost. Ne iznenađuje što se takva harizma tumačila kao erotično uznemiravajuća.

Ako pogledamo dalje, fenomen pacijenata koji razviju moćna osećanja za svoje terapeute – deo koji se zove transfer – bio je nov. Najraniji saradnik Frojda, Jozef Brojer, osmislio je „lečenje razgovorom“ kada se jedna od njegovih pacijentkinja ne samo zaljubila u njega, već razvila i fantomsku trudnoću, imenujući ga za oca. Frojd je u početku mislio da transfer nije od pomoći i da treba da se zaobiđe. Onda je on počeo da veruje da je to kamen temeljac psihodinamičke terapije, jer vraća u život potisnuta i pokopana osećanja.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Theguardian

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.