Šta je klinička depresija?

Da bi neko razumeo šta je klinička depresija, prvo mora da shvati da depresija može varirati na različitim nivoima po stanju ozbiljnosti, u rasponu od blažih, prelaznih depresivnih raspoloženja do ozbiljnijih, hroničnih oblika. Kada depresija pređe u ozbiljniji kraj spektra i zahteva profesionalno lečenje, može se nazvati kliničkom depresijom.

Postoje dve primarne vrste kliničke depresije:

Velika depresija

Taj tip depresije, takođe poznat i kao veliki depresivni poremećaj ili unipolarna depresija, je ono što ljudi obično misle kada pomisle na depresiju. Veliku depresiju karakterišu sledeći simptomi:

  • Osećanja tuge i praznine
  • Gubitak interesa u aktivnostima u kojima se ranije uživalo
  • Promene koje se tiču težine i apetita
  • Problemi sa spavanjem
  • Osećanja ili usporenosti ili preterane uznemirenosti
  • Iscrpljenost i nedostatak energije
  • Osećanja bezvrednosti ili krivice
  • Problemi sa koncentracijom i odlučivanjem
  • Misli o smrti ili samoubistvu

Depresivna faza bipolarnog poremećaja

Klinička depresija takođe je deo bolesti koja se zove bipolarni poremećaj. Ljudi sa bipolarnim poremećajem imaju alternative između perioda depresije i perioda znatno povišenog raspoloženja koji se zove manija. Tokom depresivne faze bolesti, simptomi mogu biti veoma sličnim onima kod velike depresije. Međutim, tokom manične faze, osoba može doživeti simptome sa suprotnog kraja skale, kao što su:

  • Povećana energija
  • Problemi sa spavanjem – manjak sna
  • Iritabilnost
  • Ubrzan govor
  • Hiperseksualno ponašanje
  • Grandiozne ideje
  • Opsesivne misli
  • Značajno povećana aktivnost
  • Impulsivnost
  • Slabo prosuđivanje

Uzroci

Uzroci depresije nisu u potpunosti shvaćeni, ali veruje se da nekoliko različitih udruženih faktora može učiniti da pojedinac bude podložniji da to stanje i razvije. Neke studije ukazuju na činjenicu da depresija može biti nasleđeno stanje u kome određene hemikalije za regulisanje raspoloženja u mozgu zvane neurotransmiteri ne rade ispravno. Izgleda da faktori životne sredine mogu takođe igrati ulogu, moguć je nastanak bolesti kod ljudi koji su već genetski ranjivi.

Lečenje

Uobičajeni prvi izbor za lečenje depresije jesu antidepresivi. Postoji nekoliko različitih tipova antidepresiva koji su dostupni; međutim, oni koji pripadaju klasi koja se zove selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI) najverovatnije se najčešće prepisuju. Njih obično preferiraju i doktori i pacijenti, zato što imaju tendenciju da imaju manje nuspojava u odnosu na određene starije tipove antidepresiva.

Psihoterapija je još jedan popularan izbor za lečenje depresije, kako samostalno, tako i u kombinaciji sa lekovima.

Psihoterapija uključuje terapeuta koji radi sa pacijentima – ili sam ili u grupnom okruženju – kako bi im pomogao da se oporave od bolesti. U zajedničkom radu, oni pokušavaju da odgonetnu lična pitanja i probleme, koji mogu doprineti njihovoj depresiji.

Psihoterapija može biti posebno korisna za depresivne osobe, jer pomaže pacijentima da bolje shvate sami sebe i da shvate kako mogu upravljati sa sopstvenom bolešću.

Jedan tip psihoterapije posebno – kognitivno-bihejvioralna terapija – ima poprilično istraživanja koja sugerišu da je veoma efikasan vid lečenja kliničke depresije.

Neke studije pokazuju da kombinacija lekova i psihoterapije može biti najbolja opcija za lečenje depresije. Kombinacija ta dva napada na depresiju iz dva različita ugla, adresiraju oba i skriveni hemijski disbalans i psihološke faktore uključene u bolest.

Pričajte sa profesionalcem iz oblasti mentalnog zdravlja, kako bi saznali najpogodniji plan lečenja za vas.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Verywellmind

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.