8 glavnih znakova graničnog poremećaja ličnosti

Šta pomislite kada čujete termin “granični?” Šta vam pada na pamet? Za većinu ljudi, “granični” znači “podeljen,” “promenljiv,” “nestabilan,” ili “nesiguran i zbunjen.” Na neki način to je tačno. Pojedinci sa graničnim poremećajem ličnosti (GPL) bore se da upravljaju emocijama, sa donošenjem odgovarajućih odluka, kontrolisanjem impulsa, fokusiranjem na veću sliku (ignorišući uski, negativni pogled na stvari) i održavanjem pozitivnih i zdravih veza.

Ali GPL je puno više od toga. To je način na koji je osoba naučila da komunicira i upravlja (najbolje na osnovu svojih sposobnosti) svojim emocijama, mislima i ponašanjima.

U ovom članku diskutovaćemo o nekim znakovima GPL.

Pojedinci sa dijagnozom GPL mogu prikazati slične ili različite simptome u odnosu na druge ljude. Neki ljudi doživljavaju dijagnozu kao “zemljotres,” dok drugi ljudi mogu izgledati kao da drže sve pod kontrolom i da su “pribrani,” često ne ispoljavajući previše mnogo simptoma u javnosti. To sve čini dijagnozu teškom. Klinička slika GPL varira od kulture, starosne grupe, pola i socio-ekonomskog statusa.

Nedavno sam obučavao početnika, čiji je klijent imao maćehu koja je vrlo sklona kontroli. Ona je istinski verovala da njena pastorka ima osobine GPL i da ne prihvata “ne” za odgovor. Dolazila bi na svaku seansu govoreći “vidite, ona je kao i svi ostali graničari” ili “tako se oni ponašaju.” I dok ponekad postoje jasni znaci poremećaja, često se dešava da su znaci nejasni.

Sa pojedincima koji se bore sa osobinama GPL, terapija može trajati mesecima, ako ne i godinama dok se ne identifikuje, poradi na njoj, leči i izleči.

GPL je veoma izazovan i kompleksan poremećaj za lečenje. Dr. Blaise Aguirre, uvažen GPL istraživač za decu i adolescente, tvrdi da oko 11% klijenata sa tim poremećajem završi u ambulanti, dok oko 20% završi u bolnici sa komorbidnim dijagnozama. Na primer, neko sa GPL može takođe imati ozbiljnu depresiju, anksioznost, ili ADHD.

Zaista verujem, nakon gotovo 10 godina prakse psihoterapije, da često postoji 8 glavnih znakova graničnog poremećaja ličnosti na koje roditelji i porodice treba da obrate pažnju. Tih 8 znakova često uključuju:

Emocionalni haos i promene raspoloženja: Verovatno znate nekoga ko se bori sa simptomima graničnog poremećaja ličnosti. U stvari, Nacionalni Institut za Mentalno Zdravlje procenjuje da oko 1.6% odraslih osoba u populaciji SAD ima GPL. Afektivna nestabilnost, strah od napuštanja, zbunjenost povodom identiteta kao osobe, nisko samopouzdanje, nedostatak samopouzdanja, osećanja neadekvatnosti, osećanja praznine i hronična anksioznost ili depresija često su karakteristike GPL. Prema Istraživačkoj Fondaciji za Mozak i Ponašanje (eng. Brain and Behavior Research Foundation (2017)):

 “Za ljude pogođene GPL i njihove porodice, oba, i nauka i psihoterapija uče nas neke stvari koje možda nisu intuitivne, pa odlazak kod stručnjaka može biti zaista koristan. Uz samo jedan primer, nauka nas je naučila da ljudi sa GPL tumače mnoge emocije i izjave drugih ljudi kao visoko kritične i negativne. Obučen psihoterapeut i informisani članovi porodice koji znaju za ta “negativna pripisivanja” mogu pomoći pogođenoj osobi da razume, da njihove namere nisu zaista tako negativne. Ljudi sa GPL mogu naučiti da razmotre i procene mogućnost negativnog pripisivanja, kada su suočeni sa ljudima koji su veoma kritični ili ljuti.“

Iritabilnost i nesrazmeran bes: Kao što je rečeno iznad, iritabilnost i afektivna nestabilnost često se nalaze u srži GPL. Važno je da shvatite da ne treba svako, ko vam se čini da menja raspoloženje ili je iritantan, da dobije dijagnozu GPL. Neki ljudi boluju od drugih poremećaja koji mogu bolje objasniti njihove simptome. Međutim, oni koji ispunjavaju kriterijume za dijagnozu GPL imaju tendenciju da se bore sa kontrolisanjem sopstvenih emocija, prvenstveno besa. Neko ko boluje od GPL može prikazivati emocionalne odgovore koji su disproporcionalni okidaču. Njima može biti u potpunosti teško da kontrolišu emocije u uslovima gde je emocionalna kontrola važna. Može biti teško da se “saberu” neko vreme. Ta impulsivnost može rezultirati gubitkom posla, veza, ili drugim važnim konekcijama. Jednom sam imala klijenta koji se borio sa kontrolisanjem emocija u javnosti i koji je preterano reagovao na mestima kao što su prodavnice, tržni centri i sl. Jednom prilikom, mog klijenta je policija zamolila da napusti tržni centar. Oni su bili pozvani nakon što je on bacio odeću iz radnje na pod – jer mu je rečeno da ne može da proba stvari u kabini, ako prvo ne uzme broj.

Rizičnost ili samopovređivanje: Rizično ponašanje može uključivati seksualni promiskuitet, ponašanja koja uključuju upotrebu droge, prostituciju, predoziranje sa drogom ili alkoholom, nesmotrenu vožnju, kockanje i sl. Kada sam počela da se bavim psihologijom pre 8 godina, imala sam klijentkinju tinejdžerku koja je udarala glavom o zidove i zemlju sve dok ne bi dobila glavobolju. Nakon što je smeštena u bolnicu na 24/7 posmatranje, izveštaji su pokazali da se ona upuštala u to ponašanje 4 od 5 dana u nedelji i upuštala se u to ponašanje kada bi je izazvali ljudi za koje je mislila da je napuštaju, maltretiraju ili na neki način rade protiv nje. Bez obzira koliko sam bila ljubazna prema njoj kao terapeut, ona je počela da me vidi kao neprijatelja, kada bih istakla vrednosti u izbegavanju samopovređivanja. Jednog minuta bi me obožavala, sledećeg mrzela. Samopovređivanje se može takođe gledati kao samodestruktivno ponašanje, koje može uključivati da pojedinac odbija pomoć drugih i odbija mentalno zdravlje ili medicinsku brigu.

Hronični obrasci suicidalnih misli i/ili pokušaji: Hronične suicidalne misli mogu uključivati misli o smrti, umiranju i samoubistvu skoro svakodnevno, tokom celog dana. To može uključivati ono što se drugima čini opsesivno ili psihološku preokupaciju svim temama povezanih sa smrću. Često ohrabrujem roditelje da posmatraju svoju decu ili tinejdžere veoma pažljivo, kada počnu da prate muziku, umetnost ili druge forme umetničkog izražavanja koje idealizuje, hvali ili promoviše smrt, umiranje i samoubistvo. Pojedinci koji razmatraju samoubistvo ili koji se osećaju suicidalno, često će naginjati prema tim stvarima koje prate.

Relacijska nestabilnost: Relacijska nestabilnost može uključivati izazove u gotovo svim vezama koje osoba ima. Na primer, neko sa GPL može imati velikih poteškoća da veruje saradniku, šefu, komšiji, prijatelju, ili čak i članu porodice, bez bilo kakvog očiglednog razloga. Njihov razlog, međutim, može uključivati neopravdane razloge, kao što je strah da će na kraju biti povređeni, strah od napuštanja, ili čak od ljubaznosti ili zavisti. Baš zato što neki pojedinci sa GPL imaju snažne i prenaglašene emocije, moguće je da neko može zaključiti da su osećanja zavisti ili ljubomore takođe teška za kontrolisanje.

“Sindrom prevaranta”: Neki od mojih bivših klijenata sa GPL objasnili su da se osećaju kao da “glume na pozornici” ili igraju ulogu u sopstvenim životima. Ne osećaju kao što misle da treba da se osećaju i često se bore sa identifikacijom svog mesta u svetu. Iako imam problem sa tim terminom i sumnjam u njegovu značajnost zbog socijalnih medija koji su preterano psihoizanalizirali izraz, mislim da većina društva to doživljava. Ali za nekoga sa GPL osobinama, identitet zaista može izgledati daleko.

Nesigurnost: Važno je razumeti da se osoba sa GPL često bori sa slikom povodom sopstvenog tela, niskim samopouzdanjem, potragom za potvrdom (posebno od muškaraca) i velikim uticajem ostalih koji joj se čine da su “seksi,” atraktivni ili privlačni. U nekim slučajevima, osoba sa GPL može se boriti sa granicama, može početi da flertuje ili postane promiskuitetna i izgubljena u sopstvenoj zbunjenosti. Sećam se savetovanja porodice koja je pitala svoju ćerku “zašto ti uvek imaš muškarca koji ti visi na ramenu? Zar ne možeš jednostavno da budeš sama?”

Siromašan ili nezreli stil vezivanja: Pri lečenju omladine sa snažnim GPL osobinama shvatila sam da se većina njihovih komuunikacionih veština bazira na njihovim dubokim potrebama. Pojedinac kome je zaista potrebno da se oseća željeno, voljeno, ili atraktivno može razviti ono u šta oni snažno veruju da je ljubav ili “veza” sa nekim ko je nezdrav, degradirajući, ili uvredljiv. Oni se takođe mogu boriti u odnosima sa porodičnim nasiljem, kontrolom i dominacijom, ili sa čak seksualnim zlostavljanjem i silovanjem.

Važno je da pažljivo procenimo one osobe za koje sumnjamo da imaju GPL. Pažljiva procena znači da ne donosite zaključke bez profesionalnog saveta, uzdržavanju da ne govorite ljutito voljenoj osobi “ti si graničar” i dozvoljavanju profesionalcima mentalnog zdravlja da donesu tu odluku. Zaista postoji razlog zašto su profesionalci mentalnog zdravlja obučeni da rade to što rade. Oni mogu da sklope delove slagalice zajedno i kreiraju kurs lečenja koji se bazira na godinama istraživanja, na znanju i na iskustvu.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Psychcentral

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.