Katastrofično razmišljanje: Kada se um pridržava najgorih scenarija

Koliko često spirala negativnih mislli sklizne u neposrednu katastrofu? Koliko često nešto nesvesno postaje predstojeća katastrofa u vašem umu? Na primer, tačkica na licu postaje kancerogeni tumor. Let do druge države pretvara se u pad aviona. Vaše dete ne upisuje školu koju želi i ne dobija nikada dobar posao.

Ti primeri katastrofičnog razmišljanja možda deluju ekstremno, možda čak i šašavo. Ali pre nego što znamo ozbiljnost situacije, ista postaje prenaduvani, najgori mogući scenario.

Klinički psiholog dr Džo Dili, podelio je sledeće primere kako brzo naše razmišljanje može da krene u drugom pravcu:

“Ako moja mama insistira da se Božić ponovo proslavi u njenoj kući, onda ću se opet osećati zaglavljeno, jer ću morati da se prilagodim njenom vremenu, što će razočarati ženinu familiju – koji čini se da uvek žele da dođemo kod njih u isto vreme kada moja majka želi da dođemo kod nje. Mi ne možemo biti na dva mesta istovremeno! Uf. Mi uvek razočaravamo nekoga. Još jedan praznik je upropašćen! To se UVEK dešava!”

“Moja šefica pozvala me je da dođem sutra u njenu kancelariju na sastanak. Ona nikada ne traži od mene da se sastanemo izvan regularnih sastanaka osoblja. Nije vreme za ocenjivanje rada ili bilo čega, pa ne znam zašto treba da se sastajemo – jedino ako nije nešto loše. Nadam se da mi je posao bezbedan. Naša partnerska kompanija upravo je otpustila gomilu ljudi. Pretpostavljam da je moj posao ugrožen takođe. Užasavam se tog sastanka. Sada ne mogu da spavam.”

Katastrofično razmišljanje je problematično, zato što okida ishode koje pokušavamo da sprečimo: “neprijatno ili bolno stanje stvari,” Dili kaže.

“Na primer, briga da je bubuljica tumor aktivira neke od regiona u mozgu i emocionalne reakcije koje se događaju, kada se ispostavi da je bubuljica zaista tumor.”

Katastrofično razmišljanje takođe povećava hormon stresa kortizol i smanjuje sposobnost da reagujemo efikasnije, on kaže.

Kada vaš um proizvodi katastrofične misli, 4 saveta koje Dili predlaže, mogu pomoći.

  1. Primetite svoje misli.

questions-1922476_1280

“Primetite kada vaše misli skliznu od realističnih anksioznosti ka neobičnim ili neverovatnim scenarijima,” kaže Dili. Obratite pažnju na šablone.

Na primer, podelio je ovaj primer: “Hmmm. To je interesantno. Gotovo svaki put kada vozim do posla utorkom ujutro zbog nedeljnog sastanka, nalazim da moje misli… zamišljaju da se najgore dešava. Ja ih zaista nemam kada se vozim do posla bilo koje drugo jutro u nedelji. Šta je to sa tim sastancima, zašto sam zabrinut zbog njih?”

Takođe, kada misli postanu katastrofične, primetite da li osuđujete sebe (što samo povećava anksioznost.) Dili je podelio ovaj primer: “O, čoveče, paničim opet. Uvek to radim! Ali, čekaj, kako da znam da li je ono čega se plašim realno! Tako sam zaglavljen! ”

Ponekad, nismo čak ni svesni da naši umovi proizvode tako dramatične misli. Dilijevo omiljeno dugoročno rešenje za izoštravanje svesnosti je meditacija. To nam pomaže da “postanemo uključeni u naše misli i kako i kada se one menjaju. Na taj način bolje ćemo razlikovati kada naš misaoni proces ‘skrene levo.’”

On posebno voli ovu vežbu: Opišite zvuke koje čujete oko sebe korišćenjem neutralnih reči. Kada vaš um skrene ka drugim mislima ili čulima, bez osuđivanja, preusmerite se na slušanje zvukova.

  1. Povratite i održavajte kontrolu koju imate.

balance-110850_1280

“Vi ne možete da kontrolišete sve, ali razmotrite realističnije opcije koje su vam trenutno dostupne,” kaže Dili. Podelio je ovaj primer: Ako ste zabrinuti povodom letenja, istražite fiziku iza toga. Podsećajte sebe da ta praksa postoji više od jednog veka i da ste, statistički, bezbedniji u avionu nego u kolima.

Ako ste zabrinuti zbog tačke na licu, zakažite pregled kod dermatologa kako bi to proverili. Ako ste zabrinuti povodom obrazovanja svog deteta, pronađite koje škole su pohađali neki od najuspešnijih ljudi (svi smo naučili šta određena škola znači do nekog stepena. Ali “nije sigurno sve što znači niti je primarni prediktor dugoročnih ishoda.”)

  1. Suočite se sa strahovima.

face-8685_1280

“Jedinstveni efikasni način da prevaziđete strahove jeste da se suočite sa njima,” Dili kaže. “Jung je zapazio da se održava ono čemu se opirete.” Na primer, ako se plašite letenja, idite na odmor u drugu zemlju, on kaže. Ako se plašite da imate ozbiljan problem u vašem braku, razgovarajte o tome sa partnerom, on kaže (zato što ako postoji ozbiljan problem, onda ćete bar u neku ruku znati na čemu treba da radite, umesto što ćete brinuti, analizirati i osećati se zaglavljeno).

  1. Idite kod psihoterapeuta.

psychologist-1015488_1280

Vi ćete možda misliti da se katastrofe dešavaju – “avioni se ZAISTA ruše!” I kao što je Dili rekao, bićete u pravu. “Mi živimo u zastrašujućem svetu ponekad.” I saveti iznad vam možda neće pomoći sa vašom anksioznošću. Tada je važno da potražite pomoć terapeuta.

(Tužno je da je prihvatljivije ići kod zubara nego kod terapeuta, što je kako Dili kaže, nazadovanje. “I dalje mi nije jasno zašto je nama ‘OK’ da vodimo više računa o našim ustima nego o našim umovima.”)

Pre nekoliko godina Dili je radio sa ženom koja je imala strah od letenja. Ispostavilo se da je njen strah zapravo prihvatljiv razlog da odbije posao koji bi je odveo izvan zemlje u inostranstvo. Zajedno su shvatili da je ona (podsvesno) predviđala emocionalne potrese ako bi prihvatila poziciju. Zato su radili na tome. Danas, taj klijent “prati svoje strasti u drugoj zemlji. Kakva bi šteta bila da je ona ostala u svom rodnom gradu, na poslu koji je nije ispunjavao, zasnovano na logici da se ‘neki avioni zaista ruše.’”

Naši umovi su veoma efikasni u kreiranju katastrofičnih misli – i mogu biti veoma ubedljivi. Srećom postoje stategije koje možemo vežbati kako bi smirili naše anksioznosti i osnažili sebe.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Psychcentral

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.