Šizofrenija

Šta je šizofrenija?

Šizofrenija je dijagnoza koja se postavlja osobama koje doživljavaju simptome psihoze, pored onoga što zovu ‘negativnim simptomima’.

Psihoza može uključivati halucinacije, deluzije, paranoju i konfuzne misli i osećanja.

Negativni simptomi uključuju povlačenje od porodice i prijatelja i obično ekstreman nedostatak interesa i motivacije.

Jedino psihijatar može dati dijagnozu šizofrenije. Oni će postaviti dijagnozu tako što će postavljati pitanja o mislima i osećanjima osobe.

Postoji puno neslaganja oko toga da li dijagnoza šizofrenije treba i dalje da se koristi i da li bi fokusiranje na individualne simptome bilo više od pomoći. Međutim, važno je zapamtiti da dijagnoza nije etiketa. To je sredstvo koje pomaže profesionalcima da odluče koji tip lečenja i podrške može biti od pomoći. Dijagnoza se takođe može promeniti tokom života osobe.

Koliko je česta šizofrenija?

Teško je znati koliko je česta šizofrenija, jer mnogi ljudi opisuju simptome na različite načine i neki možda nikada neće dobiti formalnu dijagnozu. Međutim, procenjeno je da će oko 1% populacije iskusiti simptome šizofrenije, ili nešto slično, tokom svog života.

Koji su neki od mitova i  zabluda o šizofreniji?

Netačna uverenja i uverenja koja nisu od pomoći o tome šta znači imati šizofreniju mogu posramiti ljude ili ih uplašiti da progovore o sopstvenim iskustvima. To ih zaustavlja da potraže pomoć koja im je potrebna i može voditi ka gubitku prijatelja, porodičnih veza, domova i čak i života.

Ljudi sa šizofrenijom su opasni

Vesti, televizija i filmovi često prikazuju ljude sa šizofrenijom kao opasne. To je delom tako, zato što se problemi mentalnog zdravlja koriste kao način, da se ljudima objasne stvari koje oni ne mogu da shvate. Međutim, činjenica je da je verovatnije da će ljudi sa mentalnim problemima biti žrtve nasilja, nego što će isto sprovoditi.

U retkim prilikama, kada neko sa mentalnim zdravstvenim problemom počini neko nasilje, to se gotovo uvek dešava zato što im nisu bile dostupne prava nega i podrška.

To znači  da imate ‘podeljenu ličnost’

Reč šizofrenija znači imati ‘dva uma’ što su tokom godina ljudi mislili, da imati šizofreniju, znači da imate više ličnosti. To nije slučaj. Nečija osećanja, misli i ponašanje mogu se menjati u zavisnosti koliko su dobro, ali se ne menjaju u ličnosti.

Neko sa šizofrenijom ne može da vodi normalan život

Početkom i sredinom XX veka osobe sa dijagnozama nalik šizofreniji često su držane u bolnicama koje su se zvale ‘azilijumi’, zato što su ljudi mislili da im nikada neće biti bolje i da im je bolje da budu odvojeni od društva, uključujući njihove porodice i prijatelje. To je opovrgnuto i više nije prihvatljiv način da se ophodi prema nekome sa mentalnim zdravstvenim problemom. Neko sa šizofrenijom može živeti normalan, zdrav, ispunjen život među sopstvenom porodicom i prijateljima ako im se ponudi lečenje i podrška koja im je potrebna.

Kako šizofrenija utiče na ljudske živote?

Ljudi sa šizofrenijom moraju upravljati simptomima psihoze, kao i negativnim simptomima, u različitim periodima tokom života. Suočavanje sa uverenjima ili iskustvima u koja drugi ne veruju ili ne shvataju, može biti veoma zastrašujuće, izolirajuće i frustrirajuće. Uverenja i iskustva sama po sebi mogu biti veoma zabrinjavajuća.

Socijalno povlačenje i ekstreman nedostatak motivacije koje ljudi sa šizofrenijom mogu iskusiti mogu voditi ka tome da oni postanu izolovani i usamljeni. Oni mogu takođe izgubiti bilo kakvu motivaciju da vode računa o sopstvenom fizičkom zdravlju i higijeni i postanu nezainteresovani za posao ili hobije. To može voditi ka teškoćama u održavanju veza, ostanku na poslu i vođenju računa o svom fizičkom zdravlju.

Kako mogu da pomognem nekome sa šizofrenijom?

Učite o šizofreniji

Postoji puno resursa na Internetu koje možete iskoristiti da saznate sve što vas zanima o šizofreniji. To vam može pomoći da razumete šta vaš prijatelj ili član porodice prolazi i može vam pomoći da se osetite samopouzdanije prilikom davanja podrške.

Nemojte se svađati sa njima

Ako neko sa šizofrenijom doživljava psihozu, možda ćete misliti da će biti od pomoći da pokušate da ispravite ili da izazovete čudna uverenja ili iskustva kroz koja prolaze. Ali važno je da zapamtite da su te stvari njima veoma realne i neslaganje sa njima može uzrokovati da potpuno prestanu da komuniciraju sa vama ili da se osete još uplašenije i usamljenije.

Više će biti od pomoći da se fokusirate na to kako se osećaju pre nego na određena iskustva. Pokušajte da objasnite da, iako vi ne delite ista iskustva ili uverenja, da razumete kako se oni zbog toga osećaju i da bi voleli da im pomognete.

Pitajte ih kako možete da im pomognete

Svaka osoba je drugačija i ne postoji samo jedan način da pomognete nekome ko ima šizofreniju. Ukoliko želite da podržite prijatelja ili voljenu osobu, jedna od najboljih stvari koju možete da uradite jeste da ih pitate kako.

Dajte im informacije o drugim vrstama podrške

Ponekad podrška prijatelja i porodice nije dovoljna. Lečenje koje preporučuju medicinski profesionalaci, kao što su psihoterapija i lekovi, promena načina života, obrazovanje i socijalne aktivnosti mogu pomoći osobi da bude dobro.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Time-to-change

Advertisements

2 comments

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.