Neobični znaci poremećaja ličnosti

Tokom svog života osoba će verovatno sresti nekoliko ljudi unutar svoje porodice, odnosa, prijateljstava i poslovnog okruženja koje imaju poremećaj ličnosti (PL). Kao opšte pravilo, osobe sa poremećajem ličnosti imaju tendenciju da budu teške za saradnju i komunikaciju, argumentativne su, tvrdoglave i frustriraju. Osoba sa poremećajem ličnosti ima nepreciznu percepciju realnosti koja je prisutna u bilo kom okruženju i ne dijagnostikuje se pre 18 godine života. Međutim, uvek u prethodnoj istoriji (period od pre 5 godina) utvrđuje se da je osoba imala poremećaj ličnosti, pre uspostavljanja dijagnoze.

I dok nekoliko drugih poremećaja ličnosti koji ovde nisu nabrojane imaju takav pasivno-agresivni i depresivni poremećaj ličnosti, glavni su identifikovani. To su sledeći znaci:

Višestruki nesporazumi. Osoba sa poremećajem ličnosti često čuje stvari koje niko nije rekao. Narcis će čuti kako ih neko idealizuje, dok će izbegavajući tip ličnosti čuti mržnju tamo gde je nema. Koji god da se unutrašnji dijalog vodi kod osobe sa poremećajem ličnosti (na primer nesigurnost, superiornost, ili emocionalni), to je ono što oni projektuju na druge da govore o njima.

Glavne zablude. Povodom nesporazuma. Osobe sa poremećajem ličnosti imaju glavne zablude povodom odnosa sa drugim ljudima i njihovom mestu u društvu. Histroničari su poznati da postaju najbolji prijatelji osobi onog trenutka kada je upoznaju i nedostaje im svesnost da druga osoba nema isti osećaj.

Uništavaju iznenađenja. Oni mogu da uništite iznenađenje i okončaju dobar provod, time što će stvoriti nepotrebnu dramu. To rade da bi bili ili u centru pažnje povodom toga koliko mogu biti pametni ili da bi bili u pravu– što je klasična opsesivno-kompulzivna i narcistička crta u ponašanju.

 “Ne“ ne znači ne. Prekoračenje granica tipičan je znak osobe sa poremećajem ličnosti. Umesto da prepoznaju da druga osoba ima pravo da postavi granice, oni rutinski gaze bilo koju granicu koja nije po njihovoj volji. Antisocijalne i granične ličnosti rade to iz drugačijih razloga. Većinu vremena osoba sa graničnim poremećajem ličnosti nije svesna da je prekoračila granicu, dok osoba sa antisocijalanim poremećajem ličnosti oseća zadovoljstvo prilikom prekoračenja granica.

Igraju na kartu žrtve. To je napor kako bi se izbegla odgovornost, osoba sa poremećajem ličnosti će igrati na kartu žrtve ili iznositi događaje iz sopstvenog detinjstva ili traumu da opravda sopstveno ponašanje. Jedna je stvar imati traumatični događaj koji će uticati na osobu tako što će izazivati PTSP kao odgovor, ali potpuno je druga stvar da se koristi taj događaj kako bi se uspostavila kontrola, dobila prednost u odnosu na drugu osobu, ili izbegla odgovornost. Osobe sa paranoidnim, zavisnim i antisocijalnim poremećajem ličnosti rade to redovno.

Neuravnoteženost odnosa. Neki imaju previše intenzivne odnose kao što su granični poremećaj ličnosti, histronični i zavisni, dok drugima nedostaje intimnost kao što su narcisi, izbegavajući, šizoidni, šizotipni, opsesivno-kompulzivni i antisocijalni. U svakom slučaju, ne postoji ravnoteža unutar odnosa i oni se ili previše upliću ili im u potpunosti nedostaje intimnost.

Ne napreduju. Nema mnogo rasta za osobe sa poremećajem ličnosti. Oni se mogu promeniti, ali ta promena je veoma spora i zahteva vreme. Većina osoba sa poremećajem ličnosti ne prestaje da bude osoba sa poremećajem ličnosti sa izuzetkom osoba sa graničnim poremećajem ličnosti. To je jedini tip za koje je istraživanje pokazalo da može da napreduje sa određenim tipom terapije.

Premeštaju krivicu. Kada osoba sa poremećajem ličnosti krene na terapiju sa značajnom drugom osobom, ona će veoma brzo da prikaže jasnu sliku o sebi, dok će činiti da druga osoba izgleda ludo. Opsesivno-kompulzivni će čak doći sa listom mana da bi upoznao terapeuta sa svim partnerovim manama kojima su izloženi. Kada ih suoče sa sopstvenim greškama, oni će brzo kriviti druge.

Otvorene laži. Jedna je stvar kada se kreira bezazlena laž kako bi se zaštitila osećanja druge osobe – nešto što osoba sa poremećajem ličnosti ne radi – ali je potpuno druga stvar očigledno lagati da bi zaštitili sebe. To se radi zbog samozaštite, zato što osoba sa poremećajem ličnosti ne može da prizna da je problem u njoj. Ako to uradi, to je tako predramatično do presmešne tačke, u naporu da dodele ulogu drugoj osobi. Laži osobe sa antisocijalnim poremećajem ličnosti najviše povređuju, zato što obično rezultiraju sa traumatičnim događajem za drugu osobu.

Distorzija života. Oba tipa i šizoidni i šizotipni imaju iskrivljen pogled na život i na svoje mesto unutar njega. Oni imaju tendenciju da vide svet kroz prizmu, gde stvari nisu baš takve kako ih oni vide. Tu ima mnogo fantazija o svetu koji se ne bazira na realnosti.

I dok bilo koji od svih tih neobičnih znakova može ukazivati da osoba ima poremećaj ličnosti, to ipak treba da su odrasle osobe sa dijagnozom dobijenom od psihijatra, koji potvrđuje poremećaj. Ako ste zabrinuti zbog prijatelja ili člana porodice, potražite pomoć i razgovarajte sa profesionalcem, pre donošenja bilo kakvih ishitrenih zaključaka.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Psychcentral

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.