Kako sam prestala da upijam emocije drugih ljudi

“Ponekad mislim da mi treba rezervno srce da bih osetila sve stvari koje osećam.” ~Sanober Kan

Osećala sam njenu agoniju i usamljenost kao da su moje. Čak i kada pišem ovu rečenicu, moje oči se pune suzama i težina ispunjava moje srce. Zatim podsećam sebe da primenim savet koji dajem drugim ljudima.

Moja mama je bila specijalna osoba, osetljiva duša isto kao i ja. Zapravo, ja sam toliko nalik njoj, a ipak tako drugačija. Jedna od razlika između nas jeste što sam ja imala priliku da posmatram njene životne izazove. Videla sam njene izazove kako se reflektuju unutar mene i napravila svestan izbor da nađem zdravije načine suočavanja.

Vidite, moja mama je duboko osećala emocije ljudi koji su bili i blizu i daleko. Zamišljam da su je njena jaka empatija i lični izazovi ti koji su je vodili ka tome da želi da pomaže drugim ljudima, u smislu ranjenog iscelitelja.

Ali kao pomagač i iscelitelj, ona se borila sa svojim mentalnim i emocionalnim zdravljem godinama. Time što sam bila svedok njenom životu uticalo je na mene da naučim kako da regulišem sopstvene emocije i postavim zdrave granice.

Ponekad se pitam, da li je neznanje kako da upravlja sopstvenom empatijom, učinilo da se razboli.

Postoje mnogi načini da se shvate izazovi moje mame sa kojima se borila pre smrti 2007. godine. Iz njene perspektive, imala je retku, nepoznatu psihičku bolest. Neki koji su je poznavali možda su mislili da je manipulativna i da traži pažnju. Neki bi videli zavisnost od lekova za bol. Psihijatri bi joj dali dijagnozu psihosomatskog poremećaja, graničnog poremećaja ličnosti i bipolarnog poremećaja.

Možda svi ili nijedno od tih objašnjenja nije istina. Već da možda ona nije imala nikakav “poremećaj” uopšte. Ja zapravo ne tvrdim da je to istina, već samo postavljam radoznalo pitanje. Šta ako je ona bila samo osetljiva, empatična osoba kojoj su nedostajale veštine da upravlja bolom oko i unutar sebe? Šta ako jedan neupotrebljiv mehanizam za suočavanje vodio ubijanju drugog?

Verujem da je moja mama osećala realnu fizičku i emocionalnu bol. Borila sam se da je u potpunosti razumem tokom godina. Ali nakon mnogo godina samopreispitivanja, sada verujem njenim iskustvima zbog onoga što znam na osnovu sopstvene osetljive prirode.

Kao osetljivi ljudi, mi ćemo možda imati jake emocije i osećati se lako preplavljeno sopstvenim čulima. Često nam svet govori da nešto nije u redu sa nama. I kada mislimo da nešto suštinski nije u redu sa nama, težimo da potisnemo te osobine u “senku” ili nesvesni deo uma.

Pa, sada ne samo da smo potisnuli suštinski deo naše prirode, već verovatno i empatijsku dubinu koja ide sa osetljivim osobama takođe. Tu može da postoji deo nas koji zna da smo mi emocionalni sunđeri. Ipak, možemo izabrati da ignorišemo sopstvenu prirodu, bez da zaista naučimo kako da upravljamo sopstvenom empatijom na takav način koji će sprečiti “bolest” i podsticati blagostanje.

To sam bila ja dugo vremena.

Ne samo da sam bila sklona da se osećam osiromašeno i iscrpljeno u situacijama sa određenim ljudima, već sam i fizički osećala emocionalnu bol drugih. Kada previše osećam, osećam kao da mi se grlo zatvara i da mi se grudi stežu, moj hronični bol u leđima raste.

Moj dečko se žalio na jednu od onih malih, bolnih bubuljica unutar svog nosa nedavno. Dobila sam jednu takođe. Šalili smo se da su to bolovi saosećanja, ali ponekad se zaista pitam.

Osećala sam emocionalnu bol moje porodice, prijatelja, klijenata i stranaca. Nije jednostavno samo, “Oh, baš mi je žao njega.” To su osećanja očaja i odbacivanja tinejdžera koga roditelji nisu pokupili kada je otpušten iz bolnice gde sam radila. To je duboka patnja da ste onaj rođak koji oseća da mu niko ne veruje i da su on/ona sami.

Osetila sam izazov da pronađem pravi jezik da izrazim sve to, zato što je duboka bolest i težak teret osećanje, a ne reč.

Stvar je u tome da bez obzira koliko je bolno osećati težinu sveta u mom telu, ne bih menjala svoju dubinu i sposobnost da osećam ni za šta drugo. Empatija koja dolazi sa visokom osetljivošću istinski je dar, ukoliko znamo kako da ga koristimo.

Nama  su potrebne  ljubaznije, saosećajnije duše ukoliko želimo da izlečimo svet. Osetljivi ljudi imaju prirodan kapacitet da pokazuju ljubaznost zbog naše duboke empatije.

Duboka empatija daje nam posebnu snagu u odnosu i povezanosti sa drugima. Kada iskreno brinemo, sposobniji smo da razumemo drugu osobu na način koji ne shvataju svi ljudi. Naša iskrenost može nam pomoći da razvijemo značajne, ispunjavajuće veze.

Veze nam nude šansu ne samo u rastu dubokog smisla veze sa drugim ljudskim bićem, već i priliku da učimo o sebi.

I kao osetljivi ljudi, mi ne osećamo samo intenzitet bola, već i intenzitet radosti.

Ipak, regulisanje naše empatije ključ je za stopiranje protoka emocija zbog preplavljivanja naše sposobnosti da se nosimo i brinemo za naše dobro.

Ukoliko želimo da prestanemo da upijamo emocionalni prtljag drugih ljudi, to sve počinje tako što ćemo se brinuti o našim fizičkim, socijalnim, mentalnim i duhovnim potrebama. Znam da zvuči kao da ceo svet priča o ideji brige o sebi, ali postoji razlog za to.

Kada su naš imuni sistem ili energija osiromašeni, mi postajemo savršeni sunđer za upijanje emocija. Moramo se brinuti o sebi kako bi izbegli to upijanje na prvom mestu.

  1. Kada primetite tešku emociju, počnite da označavate šta osećate.

Označavanje pomaže da nas dovede u stanje pauze, što nam može pomoći da ostvarimo malu distancu od emocionalnog iskustva na trenutak.

  1. Upitajte sebe da li su osećanja vaša, neke druge osobe, ili miks ta dva.

Ponekad je teško razaznati razliku. Jedan pristup koji volim da koristim jeste da ukoliko možda osećam “stvari” određene osobe, ja zamišljam tu osobu kao kompletno celu, zadovoljnu, punu svetla. Onda se ponovo vratim na sopstveno iskustvo i razmatram da li se osećam i dalje na isti način.

To je igralo važnu ulogu prilikom nedavnog gubitka u mom životu. Dok sam prolazila kroz tugovanje, kada je moj rođak koji je bio najbliži toj osobi počeo da se oporavlja, shvatila sam da sam veći deo moje tuge otpustila takođe.

  1. Trenutak kada uhvatite sebe da osećate emocije koje nisu vaše, budite svesni toga šta se dešava unutar vas.

Može pomoći da kažete reč “saosećanje” sebi kao način da se namerno fokusirate na ono što možete uraditi kako bi podržali osobu pre nego da dozvolite sebi da vas savladaju emocije.

  1. Duboko udahnite i primetite u kom delu tela se većim delom osećate mirno, smireno ili neutralno.

To može biti nešto jednostavno kao vaš prst. Usmerite vašu pažnju na to mesto i dozvolite da to bude centralna sila koja će vas držati smirenim dok procesirate i otpuštate osećanja koja ste možda upili. Ponekad samo to što imamo jedno mirno mesto u telo može nam služiti kao izvor kada je ostatak osećanja preplavljen.

  1. Vratite emocije drugih osoba njima.

Nije vaša odgovornost da nosite emocionalne probleme drugih ljudi i ono što je jednako važno, ne pomaže apsolutno nikome. Pokušajte da kažete sebi, “Ja puštam emocionalnu bol koja nije moja, idi sada.” Zapamtite da drugi ljudi treba da prođu kroz sopstvene procese kako bi rasli.

  1. Koristite vizualizaciju kako bi u potpunosti otpustili te emocije.

Zaključila sam da mi pomaže da zamislim vodopad koji teče kroz moje telo kao konačno otpuštanje bilo kojeg emocionalnog prtljaga koji možda nosim.

Poenta svih ovih koraka jeste podizanje svesnosti kako bi znali kada dozvoljavate sebi da upijate emocije i usvajanje veština da smanjite tu sklonost. Kao osetljiva osoba, vaša empatija je dar koji je potreban svetu. Na svakom od nas jeste da kanališemo sopstvenu empatiju u veće saosećanje, tako da možemo i dalje ostati jaki i dobrog zdravlja.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Tinybuddha

Advertisements

One comment

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.