Bipolarni poremećaj

Bipolarni poremećaj je dijagnoza koja se daje nekome ko doživljava ekstremne periode sniženih(depresivnih) ili povišenih (maničnih) raspoloženja.

Šta je bipolarni poremećaj?

Bipolarni poremećaj nekada se odnosio na maničnu depresiju i neki ljudi i dalje koriste taj termin. Može se nekada zvati i bipolarni afektivni poremećaj, takođe.

Visoki ili ‘manični’ period obično se sastoje od:

  • Osećanja euforije, uzbuđenosti, samouverenosti, ambicioznosti ili avanturizma.
  • Ubrzanih misli, osećaj da osoba nije sposobna da izgovori reči dovoljno brzo, poteškoće oko koncentracije na samo jednu stvar.
  • Povećana želja za seksom.
  • Prekomerna ili ekstravagantna potrošnja.
  • Nemaju osećaj pospanosti ili gladi.
  • Osećaju da su specijalni, nepobedivi ili da imaju poboljšane fizičke i mentalne sposobnosti.
  • U nekim slučajevima, doživljavaju simptome psihoze, kao što su halucinacije ili deluzije.

Potišteni ili depresivni periodi dele dosta karakteristika sa depresijom. Oni obično uključuju:

  • Utučenost, beznadežnost, prazninu, uznemirenost ili plakanje.
  • Nisko samopouzdanje, nepoverenje, osećanje krivice ili bezvrednosti.
  • Umor, težinu, sporost u osećanjima. Nedostatak motivacije i nesposobnost da uživaju u stvarima.
  • Osećaju se napeto, frustrirano, uznemireno.
  • Suicidalne misli i osećanja.

Neki ljudi takođe doživljavaju ‘pomešane’ epizode, gde osećaju elemente oba i sniženih i povišenih raspoloženja.

Postoji nekoliko različitih tipova bipolarnog poremećaja:

  • Bipolarni poremećaj tip I: Uglavnom manija sa nekim periodima depresije (iako neki ljudi nemaju nijedan).
  • Bipolarni poremećaj tip II: Mešavina maničnih i depresivnih epizoda.
  • Ciklotimija:  Mešavina maničnih i depresivnih epizoda koje nisu dovoljno česte ili su dovoljno izražene da zahtevaju dijagnozu Bipolarnog poremećaja tipa II.

Samo psihijatar može dati dijagnozu bipolarnog poremećaja. Oni će utvrditi dijagnozu tako što će postavljati pitanja osobi o njenim mislima i osećanjima. Oni mogu takođe postavljati pitanja osobi o istoriji njene porodice.

Koliko je čest bipolarni poremećaj?

Teško je znati koliko je čest bipolarni poremećaj, jer ga mnogi ljudi opisuju na različite načine i mnogi nikada neće dobiti formalnu dijagnozu. Međutim, procenjeno je da se oko 2% populacije uklapa u kriterijume za bipolarni poremećaj.

Koji su neki od mitova i zabluda o bipolarnom poremećaju?

Neki ljudi se drže uverenja koja nisu od pomoći o tome šta bipolarni poremećaj znači. Na primer, mišljenje da je bipolarni poremećaj isto što i podeljena ličnost ili da je to samo ‘promena raspoloženja.’

Te vrste uverenja ekstremno su štetne, jer mogu da učine da se ljudi osećaju izolovano i usamljeno. Takođe mogu da spreče ljude da potraže pomoć koja im je potrebna, što znači da će njihovo mentalno zdravlje da se pogoršava i da će se povećati rizik od samoubistva.

Kako bipolarni poremećaj utiče na živote ljudi?

Bipolarni poremećaj može učiniti da život bude veoma težak. Može poremetiti porodični život, posao, veze, finansije i fizičko zdravlje. Ukoliko neko ima bipolarni poremećaj, ta osoba će verovatno iskusiti različite nivoe simptoma u velikoj meri tokom života. To ne znači da oni neće biti sposobni da žive potpune i zdrave živote, u svakom slučaju.

Tokom perioda povišenog raspoloženja, neko se može ponašati na način koji će izgledati čudno drugim ljudima. Donosiće možda rizične odluke ili će trošiti novac koji ne mogu da priušte. Kada se neko vrati u ‘normalno’ ili depresivno raspoloženje, može osećati posramljenost, stid ili kajanje. Rizično donošenje odluka takođe ih može izložiti opasnosti.

Tokom perioda sniženog raspoloženja, ljudi se mogu povlačiti iz porodice, iz socijalnog ili profesionalnog života. To može voditi da se oni osećaju usamljeno i izolovano. Ljudi sa bipolarnim poremećajem mogu se osećati suicidalno ili mogu preuzeti akcije da oduzmu sopstveni život.

Kako mogu da pomognem nekome sa bipolarnim poremećajem?

Učite o bipolarnom poremećaju

Postoji puno resursa na Internetu koje možete iskoristiti da saznate sve što vas zanima o bipolarnom poremećaju. To vam može pomoći da razumete šta vaš prijatelj ili član porodice prolazi i može vam pomoći da se osetite samopouzdanije prilikom davanja podrške.

Budite strpljivi i pokušajte da ih ne osuđujete

Osoba sa bipolarnim poremećajem može uraditi i reći stvari koje vama čudno izgledaju ili zvuče. Pokušajte da ih razumete da u tom trenutku, način njihovog ponašanja njima ima smisla, bilo da je reč o povećanom poverenju, depresiji ili psihozi.

Pomozite im da planiraju i naučite koji su njihovi okidači i upozoravajući znaci.

Većina ljudi ima neke stvari koje mogu izazvati određeno raspoloženje npr. stres ili nedovoljno sna. Može biti teško za njih da prepoznaju te znake kada prolaze kroz to sami, pa može biti od pomoći ukoliko bi se zajedno složili oko plana o tome šta da uradite, ukoliko uočite da počinju da se ponašaju loše.

Pitajte ih kako možete da im pomognete

Svaka osoba je drugačija i ne postoji samo jedan način da pomognete nekome ko ima bipolarni poremećaj. Ukoliko želite da podržite prijatelja ili voljenu osobu, jedna od najboljih stvari koju možete da uradite jeste da ih pitate kako.

Dajte im informacije o drugim vrstama podrške

Ponekad podrška prijatelja i porodice nije dovoljna. Lečenje koje preporučuju medicinski profesionalaci, kao što su psihoterapija i lekovi, promena načina života, obrazovanje i socijalne aktivnosti mogu pomoći osobi da bude dobro.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Time-to-change

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.