Ono što bih ja volela da ljudi znaju o šizofreniji

Zbog pogrešne slike u medijima, šizofreni pacijenti često se doživljavaju kao nevidljiva čudovišta, čudovišta koja su zaključana na sigurnom u ustanovama sa jakim obezbeđenjem. Sve dok ne moramo da ih gledamo, onda ne moramo da imamo posla sa njima, zar ne? Taj način razmišljanja ne može biti štetniji. Realnost je da mentalna bolest može pogoditi bilo koga.

Dosta poznatih ljudi imalo je dijagnozu šizofrenije u prošlosti. I dok je istina da su neki od njih podlegli bolesti, postoje takođe ljudi koji su uspeli da ukrote poremećaj i nastavili su da žive sopstvene živote. To pokazuje da imati dijagnozu ne znači da se nečiji život završio.

Nažalost, kada se to desilo mojoj tada dvadesetjednogodišnjoj sestri, mnogo njenih vršnjaka brzo je ustanovilo da je ona izgubljena. Isti ljudi koji su se družili sa njom i pozivali je na žurke, sada su je isključivali bez ikakvog prethodnog upozorenja. Gledajući njenu borbu sa odbacivanjem zbog svog stanja, naučilo me je važnu lekciju o životu sa šizofrenijom.

Kada je moja sestra dobila prvu dijagnozu

Prema statistici, postoji više od 21. milion osoba sa dijagnozom šizofrenije u svetu sada. To je grubo rečeno populacija male zemlje u Evropi, što znači da su šanse da sretnete neku osobu koja se nalazi u toj situaciji veće nego što mislite.

I to može biti svako: vaš rođak, vaš bivši cimer sa fakulteta, ili ta slatka kasirka iz lokalne prodavnice. To možete biti vi jednog dana. Za mene, to je bila moja duhovita, pametna i živahna mala sestrica. Ona je dobila dijagnozu kada je imala 21. godinu, pre četiri godine. Iako je naša porodica uvek bila na njenoj strani, mnogi ljudi iz njenog života nisu.

Posmatrala sam ih kako je napuštaju, jedan po jedan. Tada sam jedva shvatala šta se to dešava, ali sam znala da nije u redu da je ljudi vide kao pretnju. Jednog dana, vozila sam je na zakazan pregled kod lekara, kratko nakon što je njena najbolja prijateljica (sa kojom se družila 10. godina) blokirala njen broj iznenada. Upoznali smo se na ulici i osetila sam se kao da vrištim na nju.

Ali moja sestra nije. Ona se samo nasmešila i nastavila, ulazeći u zgradu bez mrštenja. Nekoliko nedelja kasnije saznala sam da se slomila u psihijatrijskoj ordinaciji i on je morao da joj prepiše nove lekove. Ta vest me je slomila i učinila je da prezirem još više ljude koji su je odbacili tako iznenada.

Stigma i najčešće zablude

Tužna istina jeste da, iako šizofrenija može da se leči i drži pod kontrolom, pacijenti češće doživljavaju stigmatizaciju i diskriminaciju. To je zato što mi kao članovi društva imamo toksičnu tendenciju da kriminalizujemo mentalne bolesti. Pacijenti se vide i doživljavaju kao opasni, nasilni i nepredvidivi.

To je ono što sam ja primetila najviše među sestrinim bivšim prijateljima. Ljudi koji su ranije bili znatiželjni da je upoznaju i otvore se njenoj divnoj ličnosti, počeli su da se plaše da ih ona može iznenada povrediti. Prestali su da je zovu, nisu više bili prijatelji na Fejsbuku i skretali su pogled kada bi je videli u javnosti.

Mi živimo u malom gradu i moramo da pređemo dugačak put, kako bi ona išla na svoje terapije. Mi smo izvan i unutar kuće često, što čini neizbežnim da viđamo te ljude. I kada se to desi, ne mogu a da ne primetim poglede na njihovim licima. To nije sažaljenje i nije prezir. To su pogledi puni straha – moja sestra ništa nije uradila da ih zasluži.

Samo 23% pogrešnih postupaka onih koji su imali tu dijagnozu povezani su sa njenim simpotima na bilo koji način. Većina pacijenata je nenasilna i to je nešto čemu sam i sama svedok, što je objašnjeno u gore pomenutoj situaciji. I to nije jedino pogrešno uverenje koje društvo održava.

2008. godine u anketi koju je sprovelo Nacionalno Udruženje o mentalnim bolestima, 64% misli da je šizofrenija isto što i podeljena ličnost. To je još jedna stvar koje je moja sestra doživela iz prve ruke. Kada je informisala par kolega o sopstvenoj dijagnozi, njihovo prvo pitanje je bilo: “Pa, koliko ličnosti ti imaš?”.

Nakon nekog vremena, objašnjavanje da to teško da je slučaj, postaje užasno i nijedna osoba sa već krhkim mentalnim stanjem ne treba da oseća obavezu da to i radi. Ukoliko postoji jedna stvar koju treba da zapamtite iz moje priče, neka bude ova: edukujte se sa informacijama i temama o mentalnim bolestima, zato što osobe koje boluju od njih ne bi trebale da se suočavaju i nose sa našim neznanjem, povrh svega što im se dešava.

Zaključak

Živeti sa šizofrenijom nije lako i to je delom tako zbog društva. Dok sam posmatrala svoju sestru kako radi na sopstvenom problemu, primetila sam da bi njena bitka bila mnogo lakša da su njeni vršnjaci pokazali malo više saosećanja i razumevanja za situaciju. Da bi se to dešavalo u budućnosti, mi svi treba da počnemo da učimo više o toj temi.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Time-to-change

Advertisements

2 comments

  1. To je nažalost naša realnost. Da ne zvučim patetično, ali to me baš rastužuje. Ne znam kako drugi ljudi vide situaciju, ali ja sam primetila da kada se neko razboli (bez obzira da li se radi o šizofreniji, depresiji, psihozi ili bilo čemu drugom), ljudi ili menjaju temu ili slušaju sa strahom (i obično misle „Uf dobro je što to nisam ja“) ili su smrtno ozbiljni ili sa šalom komentarišu (ne mislim da je to loš pristup-ukoliko ne vređa osobu, valjda je i to neki sistem odbrane) i zatim sva ta neprijatnost vodi ka neizbežnoj promeni teme. Sve je to ljudski i sve je to ok. Svako se nosi sa problemima na način kako ume i zna. Ono što je mene oduševilo kod nekih tekstova na koje sam nailazila jeste što sve to ne mora da bude tako. U mom slučaju, saznanje da što više informacija posedujem povodom nekih stvari koje me plaše ili uznemiravaju (ne mora da se tiču samo psihe), može mi samo olakšati život. Eto malo moje filozofije u ovim popodnevnim satima 🙂 Pozdravljam te i hvala na komentaru 🙂

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.