Brinuo sam se više zbog negativnih stavova nego zbog psihoze

2001 godine, počeo sam da imam poteškoće da normalno funkcionišem i imao sam bezbroj iracionalnih misli o sopstvenoj socijalnoj situaciji, situaciji koja je bacala strah na moja prijateljstva sa ljudima iz moje socijalne grupe. Takođe, počeo sam da se brinem za sigurnost radnog mesta, što je možda bilo ili možda nije bilo osnovano.

Pitao sam svoje roditelje da li bi mogli da mi pomognu i srećom oni su bili presrećni povodom mog povratka kući i podržali su me. Vratio sam se studiranju, koje sam napustio 1998 godine i moji roditelji su se složili da će me podržavati, dok ne završim fakultet. Moje misli povodom svega što se dešava postale su u povećanoj meri iracionalne i imao sam bezbroj proganjajućih deluzija. To se mešalo sa mojim razumevanjem značaja socijalnih interakcija sa drugim ljudima i rekao sam mnoge stvari koje su morale zvučati veoma čudno. Neke od mojih deluzija izazvale su ogroman emocionalni stres. Da sam pokušao da nastavim studije dok sam bio u tom stanju, imao bih ogromnih poteškoća da budem dobar u tome.

Moji roditelji su bili zabrinuti i svesni da tu postoji problem, ali nisu uspeli da shvate prirodu problema. Ljudi koji se bore sa tom vrstom problema, imali bi koristi kada bi se podigla svest o tipovima problema koji mogu da se pojave i kada se u tom slučaju preporučuje da potraže pomoć psihijatra. Moj otac mi je kasnije rekao, da u to vreme, on nije imao ideju šta je psihoza.

Srećom, prijatelj koji je završavao medicinu imao je neku svesnost o tome koji bi to problem mogao da bude i vremenom mi je predložio da potražim savet od doktora u bolnici. Imao sam poteškoće da se otvorim povodom stvari koje su mi se vrzmale po glavi, ali vremenom sam uspeo da dovoljno sopstvenih misli kažem doktoru čime je on uvideo da je dijagnoza psihoze odgovarajuća. Kasnije, imao sam konsultacije sa psihijatrom i on je preporučio lekove, što je poboljšalo moju situaciju veoma brzo. Išao sam na lečenje koje mi je pomoglo da poradim na svojim osećanjima, o tome šta se desilo, mesecima nakon toga. Veoma sam zadovoljan sa kvalitetom nege koju sam dobio i u mom slučaju, lekovi su bili veoma efikasni.

Susreo sam se sa nekoliko teških situacija koje su vezane za moju mentalnu bolest. Doživeo sam nepravednu diskriminaciju od strane jednog poslodavca, koji je pokušao da poveže sopstvene brige povodom mog učinka sa istorijom moje mentalne bolesti. On je iskoristio to kao izgovor da me se otarasi, pitajući me da li se ja slažem da odradim psihijatrijsku procenu – da li sam ja sa medicinske tačke gledišta podoban da radim.

Puno anksioznosti koju pojedinac prolazi, nakon oporavka od epizode mentalne bolesti, izaziva briga povodom negativnih osećanja ljudi, o interakcijama koje ste imali sa njima, zbog onih vremena kada niste razmišljali realistično. Ljudi koji se bore sa takvim problemima, mogu imati dobiti od podizanja svesnosti o prirodi mentalnih bolesti i poteškoća koje ljudi sa mentalnim bolestima možda imaju, razumevanjem prirode socijalne situacije u kojoj se oni nalaze. Ukoliko bi ljudi bili svesniji da govorenje čudnih stvari može biti rezultat mentalne bolesti, oni će imati više razumevanja prema osobi i uvideće da je to rezultat njenog stanja i da nije njena krivica.

Ja sam u principu bio poprilično otvoren povodom istorije sopstvene mentalne bolesti, sa prijateljima i saradnicima i zaključio sam da većina ljudi to veoma prihvata i razume. Sa izuzecima incidenata koje sam prethodno pomenuo, nemam žalbi o tome kako se ljudi ophode prema meni.

Verujem da je glavno pitanje koje treba da se adresira, važnost učenja ljudi kako da prepoznaju kada je prijatelju ili rođaku potrebna pomoć. Zbog tog razloga, verujem da je podizanje svesnosti o prirodi mentalnih bolesti najbolji način da se poboljšaju ishodi za ljude sa tim tipom problema.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Time-to-change

One comment

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.