Psihoza

Psihoza je psihološki poremećaj gde osoba gubi kapacitet da utvrdi šta je realno, a šta nije. Osoba može da veruje ili oseća stvari koje nisu realne i njeno razmišljanje postaje konfuzno ili usporeno.

Psihoza se često ispoljava kao deo drugih psihičkih bolesti. Može se lečiti.

Činjenice

Uzroci su kompleksnigenetika, razvoj iz ranog detinjstva, teška životna iskustva, upotreba droge i drugi faktori koji mogu povećati šansu za razvoj psihoze.

Mitovi

Mit: ‘Psihotično znači nasilno.’

Realnost: Ljudi koji se leče od psihoze verovatno neće biti nasilniji u poređenju sa bilo kojom drugom osobom, ali je verovatnije da će biti žrtve nasilja.

Mit: ‘Možete da se “zarazite”’

Realnost: Psihoza nije “zarazna.”

Mit: ‘Vi je možete voljom pobediti.’

Realnost: Psihoza se ne može lečiti dijetom, molitvama ili samo voljom. Ona zahteva lečenje koje se bazira na činjenicama od strane profesionalaca mentalnog zdravlja.

Simptomi

Psihotični simptomi variraju od osobe do osobe i čak i između psihotičnih epizoda, pa je preporuka da je najbolje da se za dijagnozu obratite vašem lekaru. Simptomi uključuju:

Deluzije

Lažna, iracionalna uverenja koja se ne menjaju uprkos dokazima i koje osoba ne deli sa drugim bliskim ljudima.

Halucinacije

Videti, čuti, osećati, probati ili mirisati nešto čega nema. Najčešće halucinacije u psihozi jesu glasovi, koji su često veoma negativni.

Poremećeno razmišljanje

Misli i govor postaju zbunjujući ili usporeni. Osoba sa psihozom može izmišljati reči ili ih koristiti na čudne načine, mešati rečenice ili menjati temu često. Oni takođe mogu imati probleme sa memorijom.

Poremećeno ponašanje

Osoba sa psihozom može postati uznemirena, ponašati se na detinjast način, iritirati ili zaklinjati se ili ponašati se neprikladno na bilo koji drugi način. Oni mogu zapostaviti ličnu higijenu i kućne poslove. U ozbiljnijim slučajevima, mogu prestati da odgovaraju svetu oko sebe.

Mislio sam da sam stalno pod nadzorom i da su svi hteli da me povrede. Televizija, radio i novine pričali su direktno sa mnom.

Psihotične epizode

U većini slučajeva, doživljaj psihoze jeste ‘epizoda’: period akutnih simptoma nalik deluzijama i halucinacijama.

Ali psihoza često počinje sa uopštenim, teško uočljivim promenama u razmišljanju i ponašanju osobe, kao što su problemi sa pažnjom i koncentracijom, iritabilnost, depresija, anksioznost, sumnjičavost, nesanica, socijalno povlačenje i problemima na poslu ili u školi.

To ne mora nužno da znači da neko razvija psihozu, samo da nešto možda nije u redu. Sledeće promene mnogo su snažniji indikatori psihoze:

  • Preokupiranost sa određenom temom
  • Govor ili pisanje koji su veoma brzi, haotični, iracionalni ili teški za razumevanje
  • Osoba manje priča u odnosu na ranije periode
  • Gubitak koncentracije, memorije i/ili pažnje
  • Povećana osetljivost na svetlo, buku i/ili druge senzorne izvore
  • Povlačenje iz veza ili hobija
  • Povećana ljutnja, agresija ili sumnjičavost
  • Smanjeno ili poremećeno spavanje
  • Neaktivnost i/ili hiperaktivnost
  • Ponašanje koje je na neki način nesmotreno, čudno ili neprimereno
  • Neprikladno smejanje ili plakanje, ili nemogućnost smejanja ili plakanja
  • Osoba prestaje da vodi računa o ličnoj higijeni
  • Depresija i anksioznost
  • Nisu sposobni da osećaju ili izraze sreću

Ukoliko se ne leče, ti simptomi mogu se razviti u potpune psihotične epizode. Ukoliko mislite da vi ili neko koga vi znate možda doživljava te promene u sopstvenom razmišljanju ili ponašanju upravo sada, idite ili uputite tu osobu lekaru odmah.

Dijagnoza & lečenje

Najbolje mesto gde možete početi, jeste da dobijete dijagnozu od lekara opšte prakse. Oni mogu da vas upute psihijatru zbog kompletne dijagnoze i lečenja.

Psihoza se obično dijagnostikuje kao deo drugih psihičkih bolesti, kao što su šizofrenija, shizoafektivni poremećaj ili bipolarno afektivni poremećaj. Vremenom, vaša dijagnoza može se menjati ili ostati ista.

Lečenje psihoze uključuje antipsihotike, specijalne psihološke terapije i programe podrške koji pomažu sa socijalnim vezama, fizičkim zdravljem, problemima na poslu ili u školi.

Lečenje psihotičnih bolesti može trajati 2-5 godina, ili čak i duže. Tokom tog vremena vaše lečenje se može menjati, kako bi se poboljšali rezultati i smanjili neželjeni efekti.

To postaje putovanje na kome otkrivate sebe i razvijate tehnike koje pomažu da budete dobro i ostanete dobro.

Stigma

Postoji snažno javno viđenje da su osobe koje dožive psihozu nasilne, iako to nije istina. Filmovi i tv serije nasilnih ubica često su puni lažnih, visoko štetnih ideja o psihozi. Neki ljudi reaguju u strahu ili osuđivački, kada shvate da osoba ima psihozu.

Stigma boli, ali vi se možete zaštititi od lažnih viđenja i doživljaja psihoze time što ćete:

  • Učiti što je više moguće o toj temi iz pouzdanih izvora
  • Pričati sa drugim ljudima koji su iskusili psihozu

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Sane

Advertisements

3 comments

Ostavite odgovor na Zablude o psihozi: iskustvo jedne devojke – Psiho ćoše Odustani od odgovora

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.