Kada je kritika neopravdana? Kako se nositi sa ljudima koji vas neopravdano kritikuju

Sposobnost da se sasluša i prihvati konstruktivna kritika jeste korisna veština, ona koja je vredna. Manje je korisno kada vas konstantno obasipaju sa pohvalama, jer vam to ne pomaže da uočite potencijalne greške koje ste možda napravili ili da napravite izmene, kako bi sprečili da se te greške ponavljaju u budućnosti.

Pitanje je, kada kritika prelazi liniju i postaje neopravdana? I kada se to zaista i desi, šta treba da uradite kako bi se nosili sa tim?

Kako da uočite neopravdanu kritiku?

Kritika je neopravdana, ako je niste tražili, ako  nije konstruktivna i ako nije tačna. Drugim rečima, ukoliko kritika nema korisnu funkciju, ili ukoliko nanosi više štete nego koristi, onda možete da razmotrite da li je neopravdana. Isto tako, kritikovanje može biti neopravdano ukoliko nema saosećanja – ukoliko se ignoriše sve ono što je dobro ili ako se fokusira samo na par stvari koje su urađene loše. Ili je možda kritikovanje neopravdano zato što ne uspeva da uzme u obzir izazovne okolnosti sa kojima se osoba suočava.

U svim tim scenarijima, kritika je neopravdana zato što nanosi štetu i samim tim nije konstruktivna. Sa ciljem da se razmatra kao ‘fer’, kritika treba da ima neku vrstu korisnosti. Možda ta korisnost proističe iz toga što pomaže u sprečavanju budućih grešaka, možda se sa njom izražava opravdana žalba, ili možda kada se daje na zahtev sagovornika.

U svakom drugom scenariju, kritikovanje je čisto destruktivno i to čini ‘neopravdano’ u onoj meri koliko je nezasluženo.

Kritika umetničkog dela možda je nepravedna i neopravdana, na primer, ukoliko promaši poentu umetničkog dela, ukoliko je čisto subjektivna, ukoliko umetnik nikada nije tražio mišljenje, ili ako je kritika čisto maliciozna i ne sadrži korisne informacije. Isto tako, kritika kao strategija na poslu nije pravedna ukoliko osoba koja kritikuje ne uspeva da uzme u obzir doprinos osobe na poziciji, ukoliko ne pruža odgovarajuću alternativu, ili ukoliko namerno povređuje ili ometa (u tom slučaju, čak i konstruktivni odgovor može izazvati više štete nego dobra).

Kako da se nosite sa neopravdanom kritikom?

Nažalost, većina nas moraće da se nosi i suočava sa velikom količinom te ‘neopravdane kritike’ tokom života. Ljudi teže da kritikuju u vidu emocionalnog odgovora, pre nego da razmisle logički ili da obrazlože i kao rezultat, oni ne misle o posledicama sopstvenih postupaka ili da li je izrečena kritika poštena ili pravedna.

To se dešava putem sitnih postupaka. Na primer, ukoliko ste upravo skuvali vašem partneru jelo i on/ona počnu da kritikuju što isto niste dovoljno začinili – bez priznavanja dobre stvari koju ste uradili – onda to može biti viđeno kao neopravdana kritika. To verovatno dolazi sa mesta umora i stresa; vaš partner je možda imao dug dan i jednostavno reagovao zbog toga tako, umesto da razumno razmisli o tome kako se vi zbog toga osećate.

Isto tako, možda će vas kritikovati oštro na poslu kolega koji je zapravo samo ljubomoran ili koji možda ne shvata sve vaše odgovornosti. Ponovo, to se oni bore, jer se osećaju nesigurno.

Uporedite to sa logičkom kritikom – koja možda može da se nađe na kontrolisanom mestu i jedino uz poziv sa mogućnošću diskusije. To je ‘pravedna’ kritika i ona nije emocionalna.

Imajući ovo na umu onda, najbolji način da se nosite sa neopravdanom kritikom jeste da se jednostavno ‘izdignete iznad nje’. To je sigurno lakše reći nego učiniti, ali moguće je ukoliko se posvetite striktnom ličnom kodu. Taj kod? Trudite se da živite prema sopstvenim standardima i da sudite sebi prema sopstvenim merilima – pre nego da slušate kritike ostalih, kritike koje prosto mogu biti emocionalne.

Dok god znate da ste uradili sve što ste mogli da uradite, onda ne bi trebalo da bude važno šta će neko drugi misliti.

I zapamtite da vam ja ovde ne govorim da odbacite svu kritiku. Vi treba da slušate kritiku, ali treba da dopustite da vas pogodi samo onda kada njihovo kritikovanje menja vašu percepciju. Ukoliko imaju pravo i vi uvidite to, onda možete da preispitate kako možete da pristupite sličnom zadatku u budućnosti. Ali ako oni samo reaguju emocionalno? Onda znate da njihova kritika nema vrednost i bićete zadovoljni sa saznanjem da ste izašli u susret sopstvenim standardima.

Kao što sam rekao, ovo je sve mnogo lakše u teoriji nego u praksi. Treba vremena i treba prakse. Ali kada naučite da uočite emocionalni odgovor i ne dopustite da to pogodi vaš sopstveni osećaj ispunjenosti, bićete za rezultat mnogo srećniji.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Healthguidance

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.