Kako da se rešite socijalne anksioznosti tako što nećete ništa raditi

“Vaše misli treba da shvate jednu stvar: da niste zainteresovani za njih. Trenutak kada dođete do ove tačke ostvarili ste ogromnu pobedu.” ~Ošo

“Šta ti treba kada odeš sama u šumu ceo dan?” pitala me je moja prijateljica.

“Ništa. Ja samo sedim tamo, uživam u miru i puštam svoje misli,” odgovorila sam.

“Pa znači ti meditiraš,” reče ona.

“Ne,” objasnila sam. “Ja samo sedim tamo i ne radim ništa.”

“Ali to je meditacija,” insistirala je ona.

Slegnula sam ramenima. “U redu, ako tako želiš to da nazoveš.”

U to vreme za mene je većina ljudi, kao i kompletno društvo bili veliko, zlobno, strašno čudovište od kojih sam stalno pokušavala da pobegnem – ako ne fizički, onda bar psihički, tako što sam puštala glasno muziku na telefonu, bežeći daleko u moj izmišljeni svet ili tako što sam utapala moje nadolazeće negativne misli i osećanja u drogu i alkohol.

Ipak, stvarno čudovište nalazilo se unutar mene i nije planiralo da ode uskoro.

Sećam se kako se moja socijalna anksioznost pogoršavala u prisustvu nekih ljudi, obično onih koji su mi se činili superiorno, arogantno i osuđujuće naspram drugih. Barem sam ih ja tako doživljavala u mojoj subjektivnoj realnosti socijalno anksiozne osobe. Ali to nije bio jedini odlučujući element za intenzitet mojih strahova.

Osobe sa autoritetom su bile zastrašujuće takođe, čak i one koje su bile ljubazne i dobre.

Istina je da, kada imate socijalnu anksioznost, imate tako nisko samopouzdanje i intenzivan osećaj inferiornosti da mislite da je gotovo svako bolji od vas.

Pa kao neko opšte pravilo, moj mozak je odlučio da su svi bolji od mene i da gotovo većina ljudi misli da sam ružna, glupa i bezvredna. Samim tim, bolje je da se držim podalje od ljudi kako bi izbegla ruganje, osuđivanje i odbacivanje.

Svaki put kada nisam poštovala želju svog mozga, alarm u formi ozbiljne anksioznosti bi se oglasio.

Zapravo, alarm bi se oglašavao samo na pomisao na neke ljude u mom umu.

Ali nakon sati i sati provedenih na mojoj specijalnoj meditaciji, ove misli su gubile svoju moć. Mislila bih na ljude i nikakve neprijatne emocije se ne bi javljale, ili ukoliko bi se javile, bile su mnogo manjeg intenziteta nego ranije.

Osećala bih mir… sve dok haos grada i društva ne bi ponovo izvukli najgore iz mene. Obično bi mi trebalo dan ili dva da bi se u dobroj meri osetila kao stara anksiozna ja, što je bilo previše brzo da bude vredno vremena da opet pobegnem iz velikog grada. Put od nekoliko sati činio mi se besmislen.

Ipak, svaka meditacija učinila me je malo jačom i malo smirenijom.

Ništa nije besmisleno. To je jedna od dragocenih lekcija koje sam naučila od prirode.

Kada se činilo da će sve izgubiti smisao, gledala sam u lepotu prirode koja me je okruživala. Gledala sam u biljke i znala da one nisu besmislene. Pored toga što imaju svoju posebnu ulogu u ekosisitemu, one me smiruju. Pa ukoliko one nisu besmislene, ništa nije, zato što u prirodi, sve diše i živi kao jedno.

Mnogo lekcija me je svet prirode naučio.

Znate li šta je najbolja stvar kada ste okruženi poljima, drvećem, pticama i leptirima?

Vi osećate život koji vas okružuje, ali znate da to ne uključuje osuđivanje ili odbacivanje, ne kao što je slučaj sa ljudskim društvom. Nema misli. Samo priroda u svojoj veličanstvenosti.

Posebno biljke,  ima nešto kod njih što veoma smiruje.

Divlji  pejzaži inspirisali su me da jednostavno budem. I kada “jednostavno jeste,” bez osuđivanja da li je nešto dobro i loše, postajete neverovatno mirni.

Provođenjem vremena u prirodi nalik je kao da postajete inficirani sa tim umirujućim  “jednostavno jeste” osećajem.

Kakve veze ima sve to sa socijalnom anksioznošću?

Na prvi pogled, nema mnogo veze sa “socijalnim” delom anksioznosti, ali nastavite da čitate.

Socijalna anksioznost rođena je iz osećaja bezvrednosti, da nismo dovoljno dobri, da nas osuđujuće misli definišu kao “loše” i definišu druge ljude kao “loše”, “dobre” ili “bolje.”

Kada  “jednostavno jeste,” sve dobro i loše nestaje i ustupa mesto neverovatnom miru.

Postajete snažniji i nedodirljivi.

Dok sam sedela na livadi okružena šumom, pustila sam svoje misli da budu tu.

Nisam pokušavala da ih zaustavim, da ih stvaram, ili da ih analiziram. Čak ih nisam ni posmatrala.

Verovatno ne bi mogla da kažem ni da sam se izgubila u njima.

To je više nalik tome da sam se izgubila u mirnom delu sebe dok sam dopustila da misli rade šta god žele. Dopustila sam im to i tako sam ih otpustila.

Praznim sebe.

Jedan od mojih prijatelja je jednom rekao, “Zašto kažeš da prazniš sebe? Trebalo bi da kažeš da dopunjuješ sebe, a ne da prazniš.”

Kažem praznim, jer ne mislim da treba da dopunite sebe kako bi postali najbolja verzija sebe.

Vaše istinsko biće je blaženo, srećno, puno ljubavi i mira. Misli koje nisu od pomoći prikrivaju taj mir i čine da se izgubite u lavirintu teških i neprijatnih osećanja kao što su anksioznost, nisko samopouzdanje, strah, ljutnja i tuga.

Kada otpustite te misli, vi automatski postajete sve što ste želeli da budete.

Pa na kraju, sviđa mi se ta ideja da je “samo sedenje u prirodi, ne radeći ništa” meditacija. Nakon svega, to kreira efekte koje meditacija treba da kreira.

Ukoliko već niste, pozivam vas da isprobate tu “meditaciju” sami. Sedite tamo nekoliko sati. Ili bar jedan sat. Nije potrebno da kažem, da se gledanje u sopstveni telefon ne računa kao “da ne radite ništa,” zato ga ostavite kod kuće ili u džepu.

Nema potrebe da analizirate, posmatrate,  ili kreirate sopstvene misli. Samo budite tamo. Ne pokušavajte da budete prisutni i ne pokušavajte da ne budete prisutni. Ne pokušavajte da budete bez misli takođe, zato što koliko god se trudili da radite bilo šta sa svojim mislima, vi kreirate nove misli, više misli i “jednostavno jeste” stanje nestaje.

Samo budite. I dopustite to i mislima. To je jedan od najboljih puteva ka sebi, zato što kada izgubite sve misli koje nisu od pomoći, naći ćete sebe.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Tinybuddha

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.