Kada ljudi osuđuju: Zašto se tu zaista ne radi o vama

“Sumnjajte u sebe i sumnjaćete u sve što vidite. Osuđujte sebe i videćete osude svuda. Ali ukoliko slušate zvuk sopstvenog glasa, možete se uzdići iznad sumnje i osuđivanja. I možete videti sve zauvek.” ~ Nensi Lopez

Vi i ja, mi osuđujemo druge. I oni osuđuju nas. Svi to radimo. Ponekad osuđujemo pozitivne ili nepreteće namere.

Nažalost, naše osude često dolaze sa negativnih mesta, sa mračnijim namerama.

Zašto osuđujemo?

Iako osuđujemo iz mnogo razloga, često to radimo kada:

  • Ne poznajemo dovoljno dobro osobu (još uvek).
  • Ne možemo da se identifikujemo sa sistemom uverenja osobe, vrednostima ili ponašanjem.
  • Ta osoba nekako ugrožava kako mi doživljavamo sami sebe.

Verujem da osuđujemo zbog prvog razloga, zato što naši umovi žele da pojednostave procesuiranje informacija, time što će smestiti naznake iz okruženja u kategorije. To čini stvari puno lakšim, zar ne?

Za mene lično, kada osuđujem iz drugog i trećeg razloga, imam posebno negativne emocije i misli ka drugim ljudima.

Jako se trudim da ne osuđujem i činim to sve manje i manje, ali i dalje imam svoje načine.

Kako sam osuđivala druge

Ja sam osuđivala druge ljude, posebno muškarce, kada sam shvatila da su bili neverni svojim devojkama.

Čim bih saznala za situaciju, osetila bih da otpor i ljutnja rastu unutar mene. Odmah bi počela da ih vređam u glavi i ponekad bih čak to i verbalizovala, ukoliko je tu bio neko sa kim bi mogla o tome da porazgovaram.

Danas, retko tako reagujem. Sada znam da ne treba da sudim nekome na osnovu postupaka te osobe, zato što svako pravi greške i neki ljudi preferiraju da se ponašaju na način koji ne može svako da shvati i sa kojim ne može svako da se poveže.

I dalje ne smatram da je prikladno ili pravedno da varate nekoga, ali sam zaustavila kod sebe mišljenje da to definiše vrednost koju sam dodeljivala toj osobi.

Sada znam odakle dolaze ti jaki, negativni odgovori. Neko me je jednom prevario i to je prouzrokovalo veliku bol. Kao rezultat svega toga, ja sam razvila poprilično rigidno mišljenje koje se tiče te teme.

U prošlosti, takođe sam osuđivala žene kada bih osetila da su mi pretnja, posebno one koje sam doživljavala kao ekstremno atraktivne.

Upoređivala sam svoje telo sa telima drugih žena, zato što sam se plašila da nisam tako privlačna kao one, što je zapravo bio odraz niskog samopoštovanja. Konverzacija unutar mog uma odvijala se otprilike ovako:

“O, pogledaj tu devojku u crvenoj haljini — njeno zategnuto telo i njene savršene obline. I pogledaj kako se kreće. Sigurna sam da ona mora do dobija puno pažnje od momaka oko sebe. Ona je verovatno veoma arogantna.”

To unutrašnje čavrljanje činilo je prilično očiglednim ono što se dešavalo unutar moje glave u tim trenucima. Prvo, ja sam počela da se poredim sa nekim koga sam doživljavala da je bolji od mene fizički, a zatim sam odlučila da ne mogu da se merim sa tim. To je, naravno, činilo da se osećam ugroženo.

Tako da sam je ja osuđivala time što sam koristila veliku generalizaciju, kako bih je spustila dole, da bi mogla da se osećam bolje povodom sebe.

Šta možemo da uradimo povodom toga?

Primetila sam da mi je povećan nivo ljubavi prema sebi pomogao da osuđujem manje.

Takođe, sada sam svesnija da osuđujem kada se osećam ugroženo i sa svesnošću, sposobna sam da zakoračim unazad i da upitam sebe da li je moja prvobitna presuda istinita.

Gotovo uvek moram da priznam činjenicu da, samo zato što je neko atraktivan, to ne znači da je ta osoba arogantna.

Ne kažem da svi treba da naučimo da prestanemo da osuđujemo druge. Možda to čak i nije moguće da uradimo zato što smo ljudska bića.

Ali možemo naučiti da naša osuđivanja uglavnom imaju veze sa nama, a ne sa ljudima koje osuđujemo i isto to važi i kada neko drugi osuđuje nas.

U većini slučajeva, mi osuđujemo druge sa ciljem da se osećamo bolje sami sa sobom, zato što nam nedostaje samoprihvatanja i samoljublja.

Ukoliko bi mogli da naučimo da prihvatimo sebe onakve kakvi jesmo, da li bi i dalje bili tako osuđujući prema drugima? Verovatno da ne. Nama ne bi više trebao razlog da spustimo nekog drugog samo da bi uzdigli sebe.

To je samo jedan od mnogih razloga zašto je ljubav prema sebi veoma važna i moćna. Ukoliko bi svi naučili da volimo sebe, učinili bi da naš svet bude mnogo više saosećajnije mesto, a mnogo manje osuđujuće mesto.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Tinybuddha

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.