Biti srećan ne znači da sve treba da bude savršeno

“Biti srećan ne znači da sve treba da bude savršeno. To znači da ste odlučili da gledate dalje od nesavršenosti.”

Mi smo svi na misiji da budemo najbolji što možemo, da budemo srećni, da imamo savršenu kuću, porodicu, partnera, posao. Da kompletiramo našu “šta sve treba uraditi“ listu, da učinimo roditelje ponosnim, da budemo unapređeni, zaradimo novac i budemo uspešni.

Život često može biti nalik trčanju kojem se ne nazire kraj, koji ide brzo u pogrešnom pravcu. Kako trčimo brže u pokušaju da napredujemo ovim putem, cilj postaje sve nedostižniji.

Da li mi podešavamo sebe na neuspeh u zahtevu za savršenim životom? I da li će to rezultirati sa našim glavnim ciljem: srećom?

Počinjem da mislim da je naš zahtev za uspehom i srećom, u stvari, glavni razlog zašto smo nesrećni.

Mi postavljamo sebi tako velika očekivanja – da napredujemo na poslu i budemo uspešni, da bi se susreli sa istim pritiskom da budemo savršeni i kod kuće – i osećamo da treba da budemo u skladu sa idealima koji nam serviraju mediji svakodnevno, u smislu našeg zdravlja, izgleda, težine.

Kao da to sve već nije dovoljno teško, mi gledamo na sve ljude oko nas sa osećajem da su oni uspeli, a mi nismo.

Često ne shvatamo da vidimo u drugim ljudima i medijima samo njihovu najbolju stranu. To nije kompletna slika, tako da je nerealno da očekujemo od sebe da postignemo sve to. Mi podešavamo sebe na neuspeh.

Provela sam godine radeći sve gore pomenuto, napredujući u karijeri, pokušavajući da budem u skladu sa ponuđenim, kako bi udovoljila ljudima i to je činilo da se osećam nesrećno i nepotpuno. Savršen život uvek izgleda jednostavno van dohvata, a ipak moj život spolja je možda izgledao nekome idealno.

Mislila sam da mora da postoji drugi put, tako da sam jednog dana odustala od svega i zaputila se putem da izgradim svoj život oko mojih strasti i da povratim svoju sreću.

Naučila sam mnogo o sebi i naučila sam, od drugih, kako ljudi postaju srećni i kako možemo živeti autentičnim, savršeno nesavršenim životom. Naučila sam da:

  • Stvari neće uvek ići tačno prema vašem planu.
  • Lista “šta sve treba uraditi“ nikada neće biti kompletna.
  • Vi radite najbolje što znate, sa onim što imate i to je savršeno da savršenije ne može biti.
  • Niko nema savršen život (uprkos tome kako to može izgledati na Fejsbuku ili u časopisu).
  • Sreća nije tačka koju treba da postignete u dalekoj budućnosti, kada razrešite sve vaše probleme i postignete savršenstvo.

Tako često naš zahtev za savršenstvom onemogućava nas da budemo srećni.

Mi planiramo naš vikend i onda se uznemirimo što pada kiša, što su nam poremećeni planovi. To nas sprečava da uživamo u činjenici da je vikend i da možemo da provodimo vreme sa ljudima koje volimo, da radimo ono u čemu uživamo (čak i ukoliko pada kiša).

Mi želimo da naša lista “šta sve treba uraditi“ bude kompletna i naravno ona nikada to neće biti, jer kako brzo prelazimo stvari na njoj, više stvari će se pojavljivati. Nikada zapravo nećemo imati dovoljno ušteđevine na računu, tako da radimo više da dođemo do toga, te savršene tačke u budućnosti gde će nam sa dovoljno novca biti udobno, što naravno nikada ne postoji zato što uvek želimo više.

Tražimo partnera bez mana, iako znamo da svi ljudi imaju neke mane.

Očekujemo od stvari da ispadnu onako kako bi mi želeli, ali život nije takav. Pun je uspona i padova. Čak i za najsrećnije ljude, oluje uvek dođu.

Tražimo savršen posao, takav u kome ćemo uživati svaki dan. Ipak svaki posao ima svoje dobre i loše strane. Čak i bogati i slavni ljudi, koji se bave sportom ili muzikom i dobro žive od stvari koje vole, žale se na putovanja, raspored, medije i pritisak slave. Svaki život ima svoje oblake, zato što je savršenstvo uvek nesavršeno.

Zbog naše želje da postignemo savršenstvo brinemo da ćemo načiniti pogrešan izbor. Naiđemo na raskrsnicu na putu i želimo da budemo sigurni da ćemo izabrati pravi smer, ali kako to da znamo, kada nikada ne možemo da vidimo kraj staze na početku?

Pokajala sam se što nisam imala hrabrosti da napustim svoj posao u kompaniji kada mi je ponuđena šansa da zaradim više novca. Umesto toga, ostala sam još godinu dana na poslu u kome nisam uživala i time sam odožila svoje snove.

Bilo mi je potrebno neko vreme da shvatim da ne postoje pogrešni izbori; svaki izbor ima svoje dobre i loše strane i ne postoji takva stvar kao što je savršen ishod.

Kada jurimo nerealna očekivanja savršenstva u svom životu i očekujemo sreću da nas prati, mi propuštamo poentu. Sreća je dostupna u svim onim nesavršenim trenucima kojima je prožet naš svakodnevni život.

Nedavna zabava mi je pala na pamet. To je trebalo da bude roštilj, ali vreme nije sarađivalo; moja odeća se pocepala malo pre nego što su gosti stigli, tako da sam morala da se presvučem; recepti koje sam planirala činili su se težim da ih sprovedem u delo, nego što sam mislila. Zatim je tu bila i činjenica da sam se probudila tog jutra sa blagim naznakama početka prehlade.

Kako smo sedeli unutra pijući vino i smejući se zajedno sa par jela koje sam uspela da pripremim, shvatila sam sledeće, iako je sve daleko od savršene večeri koju sam planirala, bilo je i dalje divno. Bili smo okruženi prijateljima, svi su se zabavljali i bilo je savršeno nesavršeno.

Veoma je lako u današnjem društvu uhvatiti se u krugu gde uvek želimo više. Naša kuća, kola i partner su nekada bili novi i mislili smo da su savršeni, sve što smo želeli. Onda je novina prošla i postalo je očigledno da to nije slučaj, tako da smo počeli da tražimo iznova, ponavljajući zahteve za savršenstvom.

Kada sam postigla da dobijem sve one stvari koje sam mislila da želim, kada sam imala sve – moja korporativna karijera i sve stvari koje sam sa njom kupila – sedela sam na tremu svoje kuće iz snova i osećala sam se prazno iznutra. Znala sam da to nije recept za sreću; nakon svega, imala sam sve što sam ikada želela, ipak osećala sam se neispunjeno. Očigledno sam propuštala nešto važno na tom putu.

Sreća je u tome da volimo ono što imamo, pre nego da jurimo za stvarima za koje mislimo da želimo i da nam trebaju. Ukoliko možemo da se fokusiramo na to šta je dobro u svakom nesavršenom trenutku, osećaćemo se ispunjenije i potpunije.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Tinybuddha

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.