Strah od osuđivanja – šta raditi ukoliko vas oni zaista osuđuju?

Zamislite da se šetate prepunom ulicom. Vi vidite grupu ljudi, dva muškarca i dve žene, koji vam idu u susret. Kako se vi približavate oni prsnu u smeh.

Koja je vaša prva misao?

Ukoliko imate socijalnu anksiozost, postoji dobra šansa da ćete pretpostaviti da se smeju vama.

To je verovatno propraćeno usled debate između nesigurnog i logičkog dela vašeg mozga….

“Oni mi se smeju!”

“Naravno da ne, nemoj da si smešan/na.”

“Možda si u pravu…ali mislim da me jedan od njih pogledao čudno…”

“Zašto bi se tebi smejali? Ti se samo šetaš ulicom!”

U takvim situacijama, najčešći savet je da ignorišete nesiguran deo vašeg mozga. Ljudi obično ne osuđuju vas, tako da nema poente da brinete o tome. I to je istina – većinu vremena.

Ali šta ako vas druga osoba osuđuje? Ili ta grupa preko puta ulice se zaista vama smeje?

Šta uraditi ukoliko vas neko tiho osuđuje

Uprkos tome šta nam naši mozgovi govore, većina ljudi je generalno fina. Ukoliko misle negativno o vama oni često neće reći ništa. Mnogi ljudi neće dozvoliti da to utiče na njihovo ponašanje.

Ali ukoliko vas neko tiho osuđuje, šta treba da uradite?

Prvo, mi treba da shvatimo šta strah od osuđivanja zaista znači.

Taj strah, u većini slučajeva, predstavlja refleksiju naših sopstvenih nesigurnosti. Mi težimo da osuđujemo druge ljude na osnovu onoga što mislimo da je prihvatljivo ili posramljujuće – i mi osuđujemo sebe po istom kriterijumu.

Pa kada se plašite da vas neko osuđuje, ono što zaista radite je da osuđujete sebe i tu drugu osobu.

Vi pretpostavljate da ste uradili nešto što će prouzrokovati negativnu osudu. To je odraz vaših sopstvenih strahova.

Vi pretpostavljate da se druga osoba oseća isto povodom tog postupka i da će isto osuđivati vas. To je projekcija vaših sopstvenih misli na neku drugu osobu.

Naravno, ove dve pretpostavke često su netačne.

Mi takođe osuđujemo ljude na osnovu poluistina i nekompletnih informacija.

Na primer, možete videti par koji sedi u tišini u restoranu i pomisliti “kako čudno!” Ali oni se mogu osećati kompletno drugačije. Njima može biti prijatno što sede zajedno u tišini. Ili možda oni uživaju kada jedu u tišini, pa se tako mogu fokusirati na ukus hrane.

Koji god da je razlog, mi osuđujemo ljude time što konstruišemo realnost koja postoji samo unutar našeg uma. Ali to je samo naša interpretacija realnosti – i svako ima sopstvenu.

Takođe, mislite o tome koliko osuđivanja traju. Da li nastavljate da mislite o njima danima nakon toga? Ili se ona formiraju brzo i zatim zaborave?

Kod većine sitnih događaja, osuđivanja se lako zaborave.

Prirodno je da se formira bezbroj mišljenja. Takođe je prirodno da ih zaboravimo.

Šta to znači ukoliko vas je neko osuđivao?

Time što ćete biti svesni koliko brzo formirate osudu – i koliko je ona beznačajna – vi možete da počnete da menjate vaš pogled o tome koliko su zaista bitna tiha osuđivanja drugih ljudi.

Osude koje nisu izrečene ništa ne znače. One se brzo formiraju – i još brže zaborave. Vi znate to kada osuđujete druge ljude i nema razloga da mislite da bilo ko drugi osuđuje vas drugačije.

Ljudi će vas osuđivati. To je životna činjenica. I što više sebe izlažete, više ćete biti osuđivani.

Ali to sve zaista ne postoji. Te osude nisu konkretne na bilo koji način. One su nebulozne…prolazne…i lako se zaboravljaju.

Pa zašto kukati nad njima?

Naravno, tihe osude su jedna stvar…

Ali osude izrečene naglas mogu biti teže za podnošenje.

Ukoliko vas neko stalno sputava… govori vam da ste lenji, dosadni ili previše tihi…

Onda je najednostavniji odgovor da ta osoba ne zaslužuje da bude deo vašeg života.

Ja ne govorim da odmah treba da prestanete da ih viđate. Vi prvo treba da pričate sa njima o njihovim stalnim osudama. Ali ukoliko oni odbiju da se promene ili jednostavno nisu sposobni da prestanu, onda ćete verovatno trebati da ih isključite iz vašeg života.

To zvuči grubo…

Ali postoje bilioni ljubaznih ljudi napolju. Život je previše kratak da budete u blizini nekog ko vas sputava – posebno kada želite da prevaziđete socijalnu anksioznost.

Šta ukoliko ne možete da prestanete da ih viđate?

Postoje određeni ljudi sa kojima ne možete da prestanete da provodite vreme. U tim slučajevima imate nekoliko opcija. Prvi je da minimizirate kontakt koliko god da je to moguće.

Drugo, pokušajte da zapamtite da su osude ovih ljudi bazirane na njihovim sopstvenim nesigurnostima. One ništa ne znače – i one ne postoje u realnosti, ukoliko im ne dozvolite da utiču na vas.

Pa hajde da sumiramo sve.

Većinu vremena ljudi vas ne osuđuju. I kada se to i desi, oni uglavnom nikada ne osuđuju vas toliko grubo koliko vi osuđujete sebe.

Naša osuđivanja obično se zasnivaju na sopstvenim nesigurnostima ili strahovima. Ona se takođe formiraju na osnovu pretpostavki i brzo se zaboravljaju.

Ukoliko su vaša sopstvena osuđivanja nalik ovome, nema razloga da ne mislite da su osude drugi ljudi isto tako beznačajne.

Ukoliko neko izrazi osudu usmerenu ka vama ili direktno ili putem svojih postupaka, oni ne zaslužuju da budu deo vašeg života.

Pa sledeći put kada čujete da se neko smeje na ulici… istina je da se ta osoba možda smeje vama. Ali ta osuda nije realna stvar i brzo se zaboravlja. To svakako ne treba da bude nešto što treba da dozvolite da utiče na vas.

Ja ne kažem da je promena načina razmišljanja lak posao. Ali razumevanje šta osuđivanje zaista jeste može pomoći da prevaziđete uticaj kakav možda ima na vaš život.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Socialanxietyshortcuts

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.