Zašto shvatam stvari toliko ozbiljno?

Shvatanje stvari previše ozbiljno je na neki način prijatan i kvalitet vredan divljenja. To znači da ste vi pošteni i iskreni i verovatno znači da želite da budete sigurni da sve je sve na svom mestu i da su svi srećni.

Međutim, istovremeno to može biti nalik košmaru za vas, jer znači da se stresirate i uznemiravate oko stvari koje zasta nisu bitne. Istovremeno ljudi će vas zbog vaše prirode zadirkivati, dok će drugima vaše ponašanje možda ličiti na neku uvredu, zbog činjenice da njihove šale i komentare shvatate ozbiljno i smatraće da se kao rezultat svega toga ne mogu šaliti sa vama. I dok shvatate stvari ozbiljno vi ćete verovatnije biti povređeni time takođe. Orasposložite se i počnite da shvatate stvari malo manje ozbiljno, jer život može biti mnogo zabavniji i mnogo manje stresniji i to vam može pomoći da se lakše opustite i da pustite sve što vas okupira. Hajde da pogledamo zašto možda shvatate život toliko ozbiljno i kako da se pustite i uživate malo više.

Odakle je to došlo?

Ukoliko shvatate stvari previše ozbiljno, onda to verovatno znači da ste tip osobe koji brine mnogo. Frojd bi to opisao kao ‘preaktivni super ego’ – super ego je deo psihe koji se stara da se držimo društvenih normi, pratimo pravila i ne predamo se jednostavno svim našim željama i nagonima. Ta vrsta preaktivne savesti teži da dolazi od strane naših roditelja i onome što su nam govorili dok smo još bili deca – ukoliko su nas oni stalno upozoravali na potencijalne opasnosti i govorili nam da budemo pažljivi, onda to može da izazove da mi budemo previše razvijeni u tom delu sebe. Mi smo naučili da se fokusiramo na potencijalne pretnje, umesto da ih jednostavno otpustimo i to je skoro nalik glasu naših roditelja koji odzvanja u našoj glavi.

Istovremeno, vi možete biti tip koji shvata život ozbiljno. Možda ste uvek bili pod pritiskom da postignete nešto i možda vi samo niste imali puno uživanja u igranju i šalama i preferirali ste više da uradite stvari dobro i da uspete. To je dobro, ali u realnosti nesposobnost da se smejete može vas zaista sprečiti da napredujete onoliko daleko koliko bi želeli i posebno ukoliko vas sprečava da preuzimate rizike ili mislite izvan kutije. Važno je preuzimati mladalačku maštu i uživati u igranju okolo sa životom i zabavljati se.

Neki ljudi takođe se bore da ne shvataju stvari bukvalno i mogu se boriti sa šalama ili igrama, jednostavno zato što ih uzimaju zdravo za gotovo (to zapravo može biti simptom autizma). Pokušajte da pogledate u prošlost šta su ljudi govorili i shvatite nameru iza toga – i zapamtite da su to samo reči.

Drugi načini da gledate na život

Stvar je u tome da niko od nas zaista ne zna zašto smo ovde i koja je svrha života. To znači da svi mi stremimo ka nekom neodređenom cilju i ne znamo da li će tamo biti neke nagrade ili ne. Drugim rečima ne postoji ‘ispravan’ ili ‘pogrešan’ način da živite život i ne postoji razlog da jednostavno ne uživate sada. Ukoliko ne provedete neko vreme uživajući sami sa sobom onda ćete možda shvatiti da ste propustili priliku i da ne možete to da nadoknadite. U realnosti, studije su pokazale da kada nam se pruži prilika da uradimo nešto neuobičajeno i zabavno mi ćemo težiti da događaje posmatramo sa više nežnosti, ukoliko odbacimo opreznost, u odnosu da smo preuzeli razumniju opciju i time uštedeli novac ili živeli sigurnije. Ne postoji niko ko može da vam kaže da ne treba da se zabavljate i ne postoji autoritet veći od vas, tako da treba da se fokusirate da nađete smisao, ali i da imate puno zabave dok ga tražite.

To takođe znači da koji god da vam je krajnji cilj, nije zaista bitno da li su vam planovi uništeni. U pitanju je put kojim stižete tamo i onoliko zabave koju imate na putu dotle, a ne zaista šta ste stvarno postigli, jer to ne možete da nosite sa sobom. Pa ukoliko ste otišli na intervju za posao koji ste želeli, ali ga niste dobili zato što vas je pokakio galeb na putu do tamo – bar ćete imati smešnu priču i to iskustvo će vam pomoći da date vašem životu malo više smisla. Pokušajte da razmislite kako vaš život izgleda ljudima spolja i ukoliko je živopisan, interesantan i zabavan onda je sigurno to dobra stvar – i zapravo bolja stvar nego da sve ide kako treba, ali bez događaja? Pogled na svoj život iz spoljašnje perspektive kao da se radi o nekom filmu ili knjizi može vam pomoći da vidite smešnu priču i mnogo više stvari i može vam takođe pokazati kako mali zastoji na putu čine zapravo ono što je zabavno. Pa neko vas zadirkuje… da li bi život bio zabavniji ukoliko bi svi bili pristojni i uljudni? Zar to nije tipično? Zato što na kraju dana, šta oni znaju i koga briga šta oni misle? Oni su samo raznovrsni likovi u postavi vašeg života. U svakom slučaju ukoliko imate opciju da se uznemirite ili vidite smešnu stranu, onda šta je produktivnije?  I ukoliko se smejete sa njima onda je to definitivno bolji način da ih naterate da prestanu i budu na vašoj strani. Ljudi vole osobe koje umeju da se šale na sopstveni račun.

Načini da se oraspoložite

Čitanjem ovog članka kako bi se oraspoložili neće vam pomoći da iznenada promenite vaše razmišljanje i nažalost to nije tako jednostavno. Postoje drugačiji načini da osigurate zabavu i ne shvatate život previše ozbiljno. Na primer budite sigurni da radite dosta zabavnih stvari i uhvatite prilike da se jednostavno glupirate kada se one ukažu. Istovremeno provodite puno vremena sa prijateljima – zato što ukoliko su stvarno dobri prijatelji, onda će vas zadirkivati i neće dozvoliti da uzimate život previše ozbiljno. To nije loša stvar, to je znak da ste im dragi. I čak ako to znači da samo gledate dosta komedija, kada nešto krene tokom kojim ste niste nadali. I ukoliko vidite smešnu stranu i zabavnu stranu u svemu što se događa, onda iznenada život postaje više prijatniji i pronaći ćete vrednost u bilo čemu.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Healthguidance

Advertisements

2 comments

  1. Mesate ozbiljno shvatanje, sa nedostatkom humora i bukvalnim shvatanjem. Pretpostavka da osobe koje su suvise ozbiljne nisu raspolozene je pogresna jer dovodite u odnos korelacije dve razlicite pojave….

    Sviđa mi se

  2. Tekst je preveden – izvor je naznačen na kraju teksta. Treba da napomenem, kao što sam napisala u delu O blogu, da nisam psihijatar, terapeut ni psiholog. Psihologija je jedno od mojih interesovanja i prevodim i postavljam tekstove koji su mi se na neki način dopali tj. koji su mi privukli pažnju. Mislim da je autor ovog teksta samo želeo da ukaže na izbor drugačijeg posmatranja i reagovanja u životu, kako bi pružio smernice koje bi olakšale način posmatranja neke životne situacije. Tačno je, tu se slažem sa Vama, da se u većem delu teksta opisuju osobe koje životne situacije shvataju bukvalno. Ipak mislim da je bitnija poruka na koju ukazuje, a to je da ne treba propuštati dragocene životne trenutke zbog naših sistema ispravno-pogrešno, na osnovu kojih posmatramo svet oko sebe. Ako to već osoba primenjuje i zna, onda je to sjajno 🙂
    Hvala na komentaru i želim Vam srećne praznike 🙂

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.