Vaša osećanja su bitna

Sećam se trenutka kada sam se probudila.

KONAČNO SAM PRESTALA DA GOVORIM SEBI KAKO BI TREBALO DA SE OSEĆAM I DOPUSTILA SAM SEBI DA OSETIM ONO ŠTO SAM ZAISTA OSEĆALA.

Trebalo je da se osećam srećno zato što sam imala sve što sam trebala da imam – karijeru u polju koju sam volela, veliku i lepu kuću, dobrog partnera, zlatnog retrivera, nekoliko diploma. Istina je da sam bila očajna. Ali očajanje je pogrešna emocija za ženu koja ima sve što treba da ima. Zar ne?

Samo zato što je dobro za neke ljude to što sam imala uspešnu karijeru, divnu kuću, dobrog partnera, odanog psa i dobro obrazovanje, ne znači da je bilo dobro za mene.

Ja sam obmanjivala sebe; moji pokušaji da zavolim sebe dolazili su putem zlostavljanja sebe. Stalno sam pokušavala da umotavam sebe u kutije očekivanja. Bilo je tesno i teško da dišem tamo. Bolelo je. Kako bi otupeo bol moj um se okrenuo depresiji, zabavi i zavisnosti.

Nešto povodom toga navelo me je da se otvorim prema sopstvenim istinskim osećanjima, evo i šta sam naučila.

VAŠA OSEĆANJA SU VAŠ VODIČ. ONA VAM STALNO GOVORE NEŠTO ZNAČAJNO. VAŠ POSAO JE DA IH POJAČATE I PREVEDETE NJIHOVO ZNAČENJE.

Mi nismo kompjuteri koji funkcionišu na osnovu istog sistema. Mi smo umetnici i naši životi su unikatna umetnička dela. Da li možete da zamislite da svako umetničko delo izgleda isto? Konfiguracije su za kompjutere, ali to ne radi posao u umetnosti života.

Mi smo kompleksnog, zapetljanog, jedinstvenog i promenljivog dizajna. Naša istinska osećanja su naš medijum, ne osećanja koja bi trebalo da imamo, osećanja koja očekujemo da imamo ili otupljeni delovi osećanja koje pokušavamo da nemamo.

Naša istinska osećanja.

Trik je da dopustite sebi da osetite ono što osećate i onda hrabro i iskreno istražite i otkrijete šta treba da bude izlečeno, stvoreno, otpušteno, prihvaćeno, oprošteno i izraženo.

VAŠA OSEĆANJA NISU POGREŠNA, BEZ OBZIRA KAKVA SU.

U redu je osećati tugu kada se venčate, strah kada postanete roditelj, strah kada dobijete unapređenje ili radost kada neko umre. U redu je osećati uzbuđenje kada se venčate, ljubav kada postanete roditelj, ponos kada dobijete unapređenje ili gubitak kada neko umre.

U redu je biti opsesivno svečan oko praznika ili mrzeti to; osećati krivicu oko abortusa ili ambivalentnost; osećati se razoreno oko razvoda ili osećati olakšanje; osećati ushićenje ili tugu kada se gnezdo prazni; osećati se energično oko socijalne krize ili ravnodušno.

Sumnjati u sebe, sramiti svoju borbu, negirati realnost, otupljivati ono što je ispravno i potiskivati ono što ‘nije normalno’ uzrokuje sve vrste patnji – traumu, zavisnost, depresiju, anksioznost, samoprezir, nesigurnost i sabotažu.

Osećajte ono što osećate – ne ono što bi trebalo da osećate, ono što komšija očekuje da osećate, ono što vam industrija govori da osećate – već ono što zaista osećate.

Istražite izvor vaših emocija, zato što su ponekad istinske emocije sakrivene u senci i zatim stoje u vašoj istini, koja na kraju vodi ka vašem integritetu, koji je najpredvidljiviji put u život koji volite.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Stonepsychology

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.