Ne mrzim te, imam socijalnu anksioznost

Postoje mnoge loše strane kada osoba boluje od socijalno anksioznog poremećaja:

1) Stalno brinem šta drugi ljudi misle o meni.

2) Premišljam se oko većine stvari koje ću reći, što uzrokuje duge pauze u razgovoru, mumlanje oko reči i generalno sam tihe i stidljive prirode.

3) Anksiozna sam mnogo pre društvenih događaja sa ljudima koje ne poznajem, što povremeno dovodi do mučnina i glavobolja. Ponekad to je jednostavo borba da izađem iz kuće, moj um pun briga oko toga šta će se desiti, koga ću možda sresti i šta ću možda reći ili uraditi pogrešno.

Ali jedna od najgorih stvari kada imate socijalnu anksioznost je način kako me socijalna anksioznost tera da se predstavljam pred drugim ljudima. Kako su socijalni signali i verbalna komunikacija toliko važni prilikom formiranja novih prijateljstava, moja anksioznost me često tera da izgledam hladno, nezainteresovano ili čak zlobno.

Nažalost, što sam više zainteresovana da upoznam određenu osobu, to je gori taj osećaj. Ukoliko zaista želim da se nekome i svidim, ja sam dodatno pažljiva oko toga šta ću reći, što se na kraju završava sa tim da ili malo kažem ili ne kažem ništa. Ja gledam u stranu ili sam uznemirena, što uzrokuje da izgledam nezainteresovano ili kao da se dosađujem. I kako sam postala sve bolja u skrivanju svoje nervoze, došla sam do tačke da se čak još više udaljim i tako i oslobodim tog osećaja – bez ikakvih naznaka da moje ponašanje prouzrokuje anksioznost.

Retko sam u sadašnjem trenutku sa drugim ljudima zato što u glavi previše razmišljam, brinem i analiziram. Te iste misli i brige takođe me sprečavaju da iniciram druženja i pratim različite događaje. Uvek pretpostavljam, ukoliko me neko ne pozove ili treba da otkaže planove da to znači da se ne sviđam toj osobi. Svaku formu odbijanja, realnu ili umišljenu, prihvatam neverovatno lično. Opsednuta sam time šta će ljudi reći ili uraditi, analizirajući njihove reči i dela, kako bi prepoznala signale koji bi mi pomogli da shvatim šta oni misle o meni.

Naravno, tu istu vrstu razmišljanja oni mogu primenjivati na meni kao rezultat mog ćutanja i neuspeha da iniciram ili da se promenim. Radim istu stvar koju ne želim da oni rade meni. Šteta što anksioznost ne odgovara na osnovnu logiku.

Tokom godina, mnogo ljudi mi je reklo da je mislilo da ih ja mrzim kada smo se tek upoznali. Ljudi su mi rekli da mogu da izgledam hladno i nezainteresovano. Nekoliko njih je otišlo čak i dalje u tome i reklo mi je da sam izgledala sebično ili prepotentno. Reči kao što su “tiha,” “stidljiva,” i “rezervisana” često se koriste da me opišu.
Stvar je sledeća – obično sam zainteresovana za razgovore koje vodim i veoma retko mi se neko ne sviđa. Jednom kada upoznam osobu, ne treba mi puno da premostim tu inicijalnu blokadu i da se otvorim. Nisam rezervisana uopšte sa ljudima za koje osećam da mogu da im verujem, bar na nekom početnom nivou. Jednom kada osetim da mi je prijatno, mogu da delim i previše. Ali predstavlja pravi izazov da dođem do te tačke. Mnogo loše komunikacije i nerazumevanja se može desiti u međuvremenu, što doprinosi okončavanju novonastalog prijateljstva, pre nego što ono i počne.

Međutim, postala sam bolja u upravljanju socijalnom anksioznošću tokom godina. Evo i nekoliko stvari koje sam naučila:

1) Većina ljudi brine o tome šta drugi ljudi misle o njima. To je normalno.

2) Što sam manje pritisaka vršila na sebe oko interakcija i potencijalnih prijateljstava, sve više sam bila opuštenija i pričljivija.

3) Time što sam bila iskrena sa tim da imam anksioznost pomoglo je novim prijateljima da shvate mene i moja ponašanja malo bolje. Dajem im do znanja da ću možda biti tiha u početku, ali da mi postaje sve prijatnije kako upoznajem nekog.

Možda baš zbog moje socijalne anksioznosti i čudnog ponašanja, obično imam nekoliko bliskih prijatelja. Nije mi lako da iniciram razgovore u grupama ili na zabavama (ili u bilo kojoj socijalnoj situaciji, zaista). Moji prijatelji su tu da mi pomognu oko mojih sumnji i to su ljudi koji su mi pomogli u komunikaciji time što su uklonili nesporazume.

Ponekad poželim da imam više prijatelja i da je socijalizacija lakša za mene. Koliko god da želim da kompletno preovladam socijalnu anksioznost i prestanem da se hvatam za strahove o tome šta će drugi misliti i osećati zbog mene, prihvatila sam da će deo mog identiteta uvek biti “tiha devojka.” Ali zaista se nadam da ću nastaviti da se opuštam u prisustvu drugih ljudi i da ne brinem toliko o tome da impresioniram ljude ili šta će oni misliti o meni.

Pa, ukoliko primetite da je neko tih, stidljiv, čudan, rezervisan, nemojte automatski da pretpostavljate da je ta osoba sebična, zlobna, ili da joj se ne sviđate. Potpuno je moguće da su oni zapravo samo nervozni ili da se bore sa socijalnom anksioznošću. Kada neko učini da se osetim prijatno, prihvaćeno i pokaže interes da priča sa mnom, tome prethodi pređen ogroman put u spuštanju garda i ublažavanju strahova. To mi pomaže da se osetim dovoljno samopouzdano da se pustim i budem ono što jesam.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Huffingtonpost

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s