Sloboda je rezultat onoga što više ne radite

Promena je teška, sa usponima i padovima duž puta. Ali vi imate prijatelja koji će biti uz vas bez obzira koliko dugo to bude trajalo. Koliko slobode možete da podnesete? Da li želite da radite ono što želite onda kada želite, na svoj način i u sopstvenom miru? Vi radite sa ljudima koji imaju iste vrednosti i zarađujete novac koji vam je potreban. Pre svega, vi donosite izbore koji daju značenje i svrhu vašem životu. Taj nivo slobode zahteva svesnost i samodisciplinu, sposobnost da prestanete da radite ono što ne funkcioniše.

Vaš najpouzdaniji prijatelj

Samodisciplina nije glamurozna, ali je prijatelj na koga se možete osloniti kada život postane težak. Pre nego što izbegava probleme, samodisciplina voli da dođe do njihove srži, zato što je to put ka rastu i mudrosti.

Od čega god da patite i podnosite, vidite i čujete, osećate i želite – svaki postupak zlobe i dobrote koje ste iskusili, samodisciplina je tu da vas oblikuje u fleksibilniju osobu. Što ste više samodisciplinovaniji, manje treba da vam se govori šta da radite. Vi jednostavno uradite. I uradite dobro.

Otpornost ne može da se meri sa samodiscplinom

Kada osvojite otpornost na izazove koje život donosi (i to može potrajati neko vreme), vi primećujete da ste više efikasnija osoba. Vi odlučujete da sačuvate deo vaših prihoda i investirate, radije nego da trošite ono što ste zaradili. Vi vežbate svakodnevno, odmarate se kada ste umorni i jedete samo kada ste gladni.

Vi ne dozvoljavate da vas pritiskaju članovi porodice i prijatelji na način kao što su to ranije radili. Vi ne prihvatate odgovornosti koje nisu vaše. Vi ne ignorišete svoja osećanja i vi ne krivite “neprijatelje.” Vi ih vidite kao tajne saveznike koji vas forsiraju da se poboljšate.

Srećno do kraja života

U bajkama, samodisciplina predstavlja princa koji traži svoju princezu. On je nalazi, ali tek kada prođe teške testove. Priče „živeli su srećno do kraja života“ relevantne su, zato što opisuju putovanje ka postanku individue, što znači nepodeljen. Čudovišta, zmajevi i veštice koje srećete duž puta su vaši delovi koje treba da prihvatite, ukoliko želite da postanete potpuna, integrisana osoba.

Odbacivanjem ili projekcijom onoga što ne volite kod sebe, drži vas u ropstvu sa sopstvenom idealizovanom slikom, krhkom fasadom koja vas udaljava od sebe i od drugih. Kada ne vidite sebe jasno, to takođe čini teškim da prihvatite kritiku, zato što dobra kritika uništava izveštačenost. Gubitak pretvaranja prilikom konfrontacije može delovati zastrašujuće u početku, ali nakon toga je oslobađajuće.

Projekcija takođe uključuje dodavanje pozitivnih osobina drugima, osobina koje su vaše. Vi mislite da su oni lojalni, kada ste u stvari vi osoba kojoj se može verovati. Onda se razočarate kada vas iznevere. Prihvatanjem svoje pouzdanosti, kao i vremena kada niste bili tako lojalni čini lakšim da znate kome da verujete, što umanjuje šanse da ćete biti razočarani.

Buđenje iz samo-nametnutog spavanja

Uspavana lepotica je priča o devojci koja je prokleta putem moći zle veštice (strah od kritike) oko puberteta. Ona spava u svom staklenom kovčegu sve dok je princ ne pronađe iza šipražja i trnja koji okružuju zamak. On je budi sa poljupcem prave ljubavi i oni žive srećno do kraja života.

Priča je metafora za putovanje samoprihvatanja. Ti mukotrpni zadaci obično počinju sa iskorenjivanjem događaja koji vas pritiskaju da postanete bolja osoba. Te probe mogu biti nesreće, bolesti ili gubici koji vas protresu do srži. Vi imate slobodu da ignorišete signale koji iniciraju promenu. Ali kada se dobro protumače, prekidi mogu biti viđeni kao sila koja vas tera da pustite iluzije.

Uobičajena reakcija na gubitak je da vi mislite da ne možete da živite sa panikom, očajanjem i depresijom. Ali ono što vas baca na kolena može vas takođe podići do visina koje niste postigli pre gubitka. Vi to nećete znati sve do kasnije, međutim, to je često kasnije. Onda vi osećate olakšanje što ste slobodni od prošlosti i vi cenite taj događaj. To je primer kako nesvesno “organizuje” gubitak kada niste svesni koliko vi žudite da budete slobodni.

Lista šta ne raditi

Napravite listu stvari koje treba da prestanete da radite. To su izbori koji se uvek završe sa neuspehom. Ta vežba nije osmišljena da vas posrami, već da razumete zašto radite nešto što ne funkcioniše (i verovatno nikada neće). Ti izbori često maskiraju skriveni strah o moći: vi se plašite da ćete to zloupotrebiti, da će vas poverenje odvojiti od svih, ili da ćete izazvati zavist od onih kojima ste okruženi.

Mnogo od našeg neefikasnog ponašanja se uči, kao i anksioznost. Ukoliko odrastate sa anksioznim ljudima, vi ćete biti anksiozni povodom svega, sve dok se ne odvojite od sopstvene identifikacije sa anksioznim ljudima i onoga što smo u tekstu iznad napomenuli, straha da ćete ići dalje od njih.

Najsrećniji završetak svega

Oslobađanje identifikacije od porodičnog ponašanja koje ne funkcioniše razlog je zašto tražim od svojih klijenata da zovu svoje roditelje i njihove roditelje po imenu kada pišu svoje autobiografije i na terapijama. Takva tehnika mi je pala na pamet kada sam pisao sopstvenu autobiografiju pre mnogo godina. Čak iako sam bio obučen za pisca, rezultati su bili zapanjujući do trenutka kada sam došao do mog rođenja – ja sam znao kako će se moja priča završiti, ukoliko je ne promenim.

U početku, moji klijenti su se čudili zašto pisanje autobiografije i korišćenje imena staratelja može imati veze sa njihovim karijerama. Nisam ni sam bio siguran, ali sam im rekao, “Samo uradite to.”

Srećom, moji klijenti su mi verovali. Bez obzira na godine i kulturološko poreklo, jednom kada su videli svoje roditelje kao likove iz priče koja je počela davno pre nego što su oni bili rođeni, to ih je oslobodilo od dečijeg pogleda na roditelje.

Čitajući priče svojih klijenata takođe mi je pomoglo da razumem zašto oni nisu mogli da ostvare svoj puni potencijal i da tu postoji mnogo više stvari u ispunjenju potreba karijere, od saveta za traženje posla. To je učinilo da proces koji me je doveo toliko daleko bude fascinantniji za mene, kao i za klijente koji su uvideli vrednost pravljenja konekcija između prošlosti i sadašnjosti.

Razmišljanje o vašim roditeljima i starateljima sa ličnim imenima može izgledati nelojalno, ali objektivnost neće uništiti prave veze ljubavi. U stvari, mnogim roditeljima i starateljima je lakše kada njihova odrasla deca i unučići, ih ne vide više kao autoritativne figure koje krive, obožavaju, ili čije odobrenje trebaju. To podešava fazu za najsrećniji mogući završetak od svih, da se odnosite prema sebi i drugima kao mudrim osobama koje se oslanjaju na sebe.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Thrive Global

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.