8 razloga zašto nije lako prevazići teško detinjstvo

Traumatični doživljaji iz detinjstva imaju specijalnu sposobnost da povrede, posebno kada uključuju emocionalno, fizičko ili seksulno zlostavljanje ili zanemarivanje. Takve povrede tokom godina izazivaju negativne posledice, kao što je povećan rizik od depresije, anksioznosti, bipolarnog poremećaja, PTSP, gojaznosti, problema sa ponašanjem i zdravstvenih problema kao što su bolesti srca. Jedna studija koja je pratila stotine adolescenata, vremenom je pronašla da 80% pojedinaca koji su bili zlostavljani kao deca ispunilo je kriterijume za bar jedan psihijatrijski poremećaj već u 21 godini.

Problematično detinjstvo takođe može voditi osobu ka upotrebi alkohola i droge, kao načina da otupe bol ili obrnuto, da osete nešto. Studije pokazuju da je do dve trećine pacijenata koji su koristili supstance kao način lečenja imalo u detinjstvu istoriju seksualnog, emocionalnog ili fizičkog zlostavljanja. Mnogo toga treba da se prevaziđe sa problematičnim detinjstvom, temeljno i detaljno razumevanje o tome šta otežava zarastanje rana može pomoći kod procesa oporavka.

U daljem tekstu je prikazano 8 primarnih razloga zašto je sloboda zbog trauma iz detinjstva tako teška:

  1. Traumatizovana osoba može biti spora u shvatanju izvora bola.

Deca nemaju naznake kada se traumatična iskustva dogode, zato ona vide svoju realnost kao normalnu, posebno ukoliko su njihovi staratelji izvor njihove nevolje. Često, a to se dešava uglavnom kasnije – kada su izloženi zdravijim porodicama ili kada odgajaju sopstvenu decu – oni vide koliko je oštećujuće njihovo detinjstvo bilo. Nažalost, što duže osoba čeka da dobije pomoć, teže postaje da se izleči.

  1. Trenutni problemi mogu maskirati pravi problem.

Oni koji koriste droge ili alkohol kako bi se nosili sa bolom trauma iz detinjstva mogu postati tako fokusirani na svoju zavisnost – što je u suštini simptom traume – da oni nisu nikada istražili njen izvor. Ukoliko se to ne uradi, oni će verovatno konstantno kružiti u svom oporavku. Postoji još jedna komplikacija na trauma-zasnovanoj zavisnosti: Bivši zavisnici ponekad imaju osećaj kao da im nedostaje član porodice u životu.

  1. Šteta može takođe biti biološka.

Naučnici sada znaju da trauma iz detinjstva može izmeniti strukturu mozga i promeniti prikaz određenih gena. 2012 godine, u jednom istraživanju sa Univerziteta Braun, traume iz detinjstva kao što su zlostavljanje ili gubitak roditelja, prikazano je da se programiranje gena koji regulišu stres menja i da povećava rizik od razvoja problema kao što su anksioznost i depresija. Traumom izazvane promene na mozgu, prema istraživanju, povezane su sa smanjenom sposobnošću kod umanjenja negativnih impulsa. Trauma iz detinjstva može takođe pogoditi neurotransmitere u mozgu, povećavajući osećaj sreće kada se droga ili alkohol koriste – čime čine da zavisnost bude verovatnija. Ova nova shvatanja ističu poteškoće kod prevazilaženja trauma iz detinjstva, ali one takođe vode ka putu određenih terapija i lekova.

  1. Prevazilaženje prošlosti može značiti zapamtiti je.

Neki nalaze da je koncept ponovnog posećivanja prošlosti previše bolan. Drugi će možda biti voljni, ali naći će da je nemoguće da razvrstaju zbrku utisaka iz detinjstva. Često sve što preostaje jeste plutajući osećaj anksioznosti. Bol postaje težak da se eliminiše, jer se ne zna njegov izvor.

  1. Zatvaranje poglavlja je nedostižno.

Često, naterati one koji su odgovorni za traumu, da prihvate odgovornost za svoju ulogu zbog bolne prošlosti, je nemoguće. Oni možda neće biti živi do trenutka kada traumatizovana osoba dođe do razumevanja izvora svojih nevolja ili oseti se spremnom da ih imenuje. Može biti teško prihvatiti da zlostavljač nikada neće biti odgovoran za njegove ili njene postupke, ili da neće biti nade da se ikada razvije zdravija veza.

  1. Odgovore će možda tražiti u drugima umesto u sebi.

Često osobe pokušavaju da nađu odgovore u drugima o tome šta nedostaje u njihovim životima u pokušaju da poprave prošlost. Ili mogu postati tragači za odobrenjem koji će prelaziti sve granice kako bi održali mir ili zaradili ljubav drugih ljudi. Umesto da vrednuju sopstvene potrebe, oni troše energiju u pokušajima da postanu vredniji tuđe pažnje, čime često produžavaju buduća zlostavljanja u tom procesu.

  1. Emocije mogu biti zatvorene.

U nekim slučajevima, briga postaje previše opasna za dete, zato oni otupe sebe da osećaju. To ne samo samo da oštećuje njihovu sposobnost da grade zdrave veze, već takođe komplikuje kasnije pokušaje da pristupe emocijama potrebnim za izlečenje.

  1. Može biti teško utišati unutrašnje glasove.

Deca prihvataju sve stvari koje im se govore o njima. Ukoliko su te stvari negativne – da su oni bezvredni, lenji, glupi, ružni, neuspeh ili da se nikada ne mogu meriti sa braćom ili sestrama – to ih može ostaviti sa osećanjima da su nedostojni boljeg života i nemoćni da se promene.

I dok svaki od ovih scenarija predstavlja izazov za lečenje, nijedan ne isključuje to. Za mnoge, lečenje i terapija mogu dramatično poboljšati kvalitet života – među njima je i kognitivno-bihejvioralna terapija koja može izmeniti negativne obrasce razmišljanja i terapija pokretom oka i EMDR terapija, forme psihoterapija koje mogu pomoći da osoba povrati, procesuira i razreši traume iz prošlosti.

Dodatne tehnike i lekovi stalno se pojavljuju, dok istovremeno istraživanja povećavaju naše razumevanje efekata traume na telo i um. Mi ćemo možda jednog dana, na primer, biti sposobni da jednostavno blokiramo loše uspomene povezane sa traumom, kako istraživanja sugerišu.

Takođe ohrabrujuće je da su istraživači i terapeuti došli do shvatanja da postoji mala pozitivna strana povezana sa negativnim iskustvima: Ona takođe mogu povećati otpornost. Nošenje ružnog tereta iz prošlosti može vući osobu na dole, ali je takođe može učiniti jačom.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Psychology Today

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.