Zašto ja imam anksioznost? Kako da se nosim sa tim?

Anksioznost može pogoditi svaki aspekt života osobe. Ona utiče na misli i osećanja osobe i može imati i fizičke simptome. Ansksioznost liči na strah, ali kada osoba doživi strah, ona zna čega se plaši – dok se kod anksioznosti to često ne zna.

Blaga anksioznost može biti nejasna i uznemiravajuća, dok je ozbiljna anksioznost ekstremno onesposobljavajuća. Neki ljudi podložniji su anksioznosti u odnosu na druge, ali čak i oni koji postanu vrlo lako anksiozni uče da se nose sa njom dobro.

Negativni razgovori sa samim sobom, sa kojima ljudi uvek govore sebi da će se najgore stvari desiti, može prouzrokovati anksioznost; kao i stres. U stvari, postoji širok raspon uzroka i mehanizama za suočavanje; ovde ćemo istražiti neke od najuobičajenijih.

Brze činjenice o anksioznosti:

Osećati anksioznost je normalno, ali ona ne bi trebalo da utiče na naš svakodnevni život.

Preterana, uporna anksioznost predstavlja problem za mnoge ljude.

Postoji čitav niz mehanizama za suočavanje i strategija koje mogu pomoći kod ublažavanja anksioznosti.

Zašto ja imam anksioznost?

Anksioznost je normalno ljudsko osećanje. Ona nije ništa manje normalna od radosti, iznenađenja, sažaljenja. Postoji puno razloga zašto se ljudi osećaju anksiozno. Uobičajeni razlozi uključuju:

  • Društveni pritisak
  • Stres povezan sa poslom
  • Poteškoće sa finansijama
  • Brige zbog zdravlja
  • Upotreba droga
  • Nelečena zdravstvena stanja, kao što je srčani udar

Normalno je da osetimo neki nivo anksioznosti, u zavisnosti od okolnosti. Trik je u tome da naučimo da je prepoznamo što pre i usvojimo strategije kako bi uspešno upravljali tim stanjem.

Kako prepoznati anksioznost

Isto kao kada se osećate prestrašeno i zabrinuto, moguće i da ne znate zašto, neki od sledećih simptoma se mogu javiti:

  • Napetost u mišićima
  • Drhtanje
  • Nervoza u stomaku
  • Mučnina
  • Bolovi u leđima
  • Dijareja
  • Glavobolja
  • Ubrzano lupanje srca
  • Utrnulost ili trnci u rukama, šakama ili nogama
  • Preznojavanje ili crvenilo

Ponekad, ljudi greškom zamenjuju simptome anksioznosti fizičkim bolestima. Oni postaju zabrinuti da će možda doživeti srčani udar ili šlog. To povećava anksioznost.

U retkim slučajevima, anksioznost može voditi paničnom napadu, koji se , iako neprijatan, rešava tokom 30 minuta.

Kada je anksioznost problem?

Anksioznost postaje problem kada utiče na život, kada nema realne pretnje ili traje dugo, iako je opasnost prošla. Na primer, za osobu koja se plaši letenja, to što je malo anksiozna pre leta je normalno – ukoliko se nastavi i nakon letenja, onda to može biti problem.

Koliko često se anksioznost dešava može takođe ukazivati na problem. Ukoliko neko doživljava preteranu i upornu anksioznost tokom svakodnevnih situacija, ukoliko su osećanja preuveličana mimo svih razmera, ili briga vodi ka paničnim napadima to može biti znak da je zdravstvena pomoć potrebna.

Da li treba da izbegavam stvari koje me čine anksioznim?

Ljudi će prirodno izbegavati situacije koje ih čine anksioznima. To im može pomoći da se osete bolje na kraće staze. Problem je što anksioznost nastavlja da se vraća i da se širi i na druge situacije.

Neki ljudi počinju da izbegavaju svakodnevne aktivnosti uključujući:

  • Prodavnice
  • Mesta gde su gužve
  • Predavanja
  • Sastanke i poslovne situacije
  • Društvene događaje

Izbegavanje može doprineti da se neko oseća bolje u početku, ali olakšanje je samo privremeno. Oni mogu brinuti o tome šta će se desiti sledeći put. Svaki put kada osoba izbegava nešto, teže je da se sa tim suoči sledeći put, jer će postepeno želeti da izbegava sve više i više stvari.

Pa iako to može imati efekta na kraće staze, izbegavanje anksioznih situacija ne pomaže kod prikrivenog problema.

Kako se nositi sa anskioznošću

Postoje mnogi jednostavni načini pomoću kojih se ljudi mogu nositi sa anksioznošću:

  • Upravljanje stresom

Naučite da upravljate stresom. Vodite računa o pritisku i rokovima i obavežite se da uvek odvojite vreme od učenja ili posla. Relaksacija je važna za smanjenje anskioznosti.

Koristite tehnike za relaksaciju, kao što su:

  • Tehnike disanja
  • Fizičke aktivnosti
  • Meditacija

Ostanite fizički zdravi time što ćete:

  • Jesti zdravije
  • Redovno vežbati
  • Redovno spavati
  • Izbegavati alkohol
  • Izvegavati marihuanu
  • Izbegavati brzu hranu

Ljudi se često osećaju usamljeno kada su anksiozni. Može pomoći ukoliko porazgovarate sa članom porodice, prijateljem, savetnikom ili psihologom. Drugi ljudi vam često mogu pomoći da nađete načine da se nosite sa stresom. Profesionalni savetnici mogu vas naučiti novim veštinama za upravljanje anksioznim stanjem.

Slušanje muzike ili čitanje knjige može pomoći. Jedno istraživanje sugeriše da čitanje, čak i u trajanju od 6 minuta, može smanjiti nivo stresa za više od dve trećine. Time što ćete se uključiti u neku aktivnost, kao što je sport ili u neku vrsta volontiranja može vam predstavljati odmor od svakodnevnog stresa.

Duboko disanje

Duboko disanje može pomoći kod smanjenja anksioznosti. Ideja je da se diše duboko i polako kroz nos, čime će vazduh ići do stomaka. Dok to radi, osoba bi trebala da vizualizuje kako vazduh putuje do stomaka i govori sebi „mir“ dok diše.

Sledeći korak je polako i nežno izdisanje kroz usta. Dok izdiše, osoba bi trebalo da vizualizuje stres i tenziju, dok u glavi ponavlja „opusti se“. Dok izdiše, mišići bi trebalo da se opuštaju. Dok izdišete, pokušajte da zamislite kako vaše brige i negativne misli napuštaju vaše telo sa dahom. Ove ili slične vizualizacije trebalo bi da pomognu kod smanjenja anksioznosti.

Dovoljno je da uzmete tri duboka udaha u kraćem periodu. Duboko disanje koje predugo traje može dovesti do vrtoglavice, zbog udisanja viška kiseonika i izdisanja previše ugljen dioksida. Tri udisaja mogu se ponavljati nakon kraćeg vremena normalnog disanja.

Razgovor sa samim sobom

Još jedna strategija koja se koristi je svesno menjanje „negativnih razgovora sa samim sobom“ u „razgovore za suočavanje sa samim sobom“. Umesto da mislimo negativno kao „Ja ne mogu ovo, previše je teško“ promenite u nešto mnogo pozitivnije nalik „To je teško, ali snaći ću se“.

Može biti od pomoći da mislite o „promeni ploče“ koja svira u vašem umu. Korisno bi bilo da napravite listu negativnih misli koje se javljaju vremenom i da napišete listu pozitivnih misli u koje verujete, kako bi ih zamenili.

Perfekcionizam može voditi ka anksioznosti, zato što je nemoguće da sve uradite perfektno. Mnogo je više od pomoći da pokušate da uradite sve najbolje što je u vašoj moći i da prihvatite da nije moguće da uradite sve. Time što ćete pitati druge za pomoć oko nekih stvari može smanjiti pritisak.

Ostali saveti uključuju:

  • Brojite polako do 10
  • Uključite se, na primer postanite volonter
  • Naučite šta je okidač za vaša anksiozna ponašanja
  • Pričajte sa prijateljima, porodicom ili savetnikom

Istraživači sa Univerziteta u Saseksu u Velikoj Britaniji koristili su testove i vežbe kako bi stresirali učesnike. Onda su pokušali da smanje stres korišćenjem različitih formi zabave.

Rezultati su pokazali da:

  • Čitanje smanjuje nivo stresa za 68% u odnosu na najviši nivo
  • Slušanje muzike smanjuje stres za 61%
  • Topli napici smanjuju stres za 54%
  • Šetnja smanjuje nivo stresa za 41%

Anksioznost može biti iscrpljujuća i onesposobljavajuća, ali strategije nalik ovima mogu se koristiti za njeno smanjenje.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: MedicalNewsToday

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.