Znaci sagorevanja na poslu: dati otkaz ili ne?

U aprilu 2014. godine muškarac umire od infarkta dok je boravio u spavaonici kompanije u kojoj je radio. Imao je ženu i ćerku koje je zbog posla viđao na svaka tri meseca. Imao je 27 godina.

Kako se ovo desilo?

Muškarac je umro zbog kontinuiranog i neproverenog stresa povezanog sa poslom. Drugim rečima, njegov poslodavac i njegovo radno okruženje dali su mu previše odgovornosti, čime su ga primorali da provodi na poslu puno sati i da malo spava, što njegovo srce nije moglo da izdrži. Ova tragedija predstavlja ekstremnu verziju sagorevanja na poslu, ali ono što je još tragičnije je da ovo nije neuobičajeno.

U Japanu, poslodavci pritiskaju svoje zaposlene da rade do smrti, toliko često da postoji i reč za to karoši. Ove smrti u većini slučajeva rezultat su različitih formi kardiovaskularnih poremećaja ili samoubistava. Japanski ministar rada izjavio je, da je 2.310 Japanaca  umrlo zbog karošija samo u 2015. godini. Ne slažu se svi sa ovim brojkama Vlade i neke organizacije tvrde da cifra ide i do 10.000 ljudi po godini.

Sagorevanje na poslu rezultat je nerešenog i dugoročnog stresa uzrokovanog poslom.

Sagorevanje na poslu rezultat je nerešenog i dugoročnog stresa uzrokovanog poslom. Svi imamo teške dane na poslu, ali sagorevanje na poslu odnosi se na situacije kada se težak dan pretvori u težak mesec (ili godinu ili deceniju).

U najgorim slučajevima, sagorevanje na poslu može dovesti do smrti. Takođe, može voditi ka depresiji, lošijoj ishrani, hroničnom umoru i drugim bolestima. Treba sprečiti da ljudi ne umiru, time što će društvo ili radno okruženje prepoznati opasnosti usled sagorevanja na poslu.

Sagorevanje na poslu nije zvanično mentalni poremećaj ili bolest. Najbolje se razume kao rezultat kontinuiranog i nelečenog stresa na poslu, koji zauzvrat uzrokuje ozbiljne probleme sa srcem.  Drugim rečima, koristimo termin “sagorevanje na poslu” zato što je to nešto što svako može da razume, ali je mnogo komplikovanije od jedne “bolesti”. Neki ljudi postanu depresivni, drugi završe sa srčanim problemima, dok ostali budu hronično umorni.

Uzroci sagorevanja na poslu nisu uvek isti. U jednom istraživanju u Španiji,  pokušali su da  kategorišu različite vrste sagorevanja na poslu. Istraživanje je imalo mnoga ograničenja, ali je dobro odrađeno i dalo je nekoliko načina koji pomažu prilikom klasifikacije različitih vrsta sagorevanja na poslu.

“Frenetično” sagorevanje: previše radnih sati i previše odgovornosti

Ovo je klasična forma sagorevanja na poslu uzrokovana viškom radnih sati i odgovornosti. Nisu svi ljudi sa ovom vrstom sagorevanja nesrećni zbog svog posla. Neki ljudi uživaju da rade puno. Ipak, ova vrsta sagorevanja i pored toga nije zdrava. Dok god dovoljno spavate i vežbate, imate zdrav društveni život i hranite se redovno, onda rad od 40 sati nedeljno teško da će biti problem. Problem se javlja kada zbog rada (bilo da je u pitanju strah zbog gubitka posla ili vas vodi adrenalin prouzrokovan time što volite posao) ignorišete osnovne zdravstvene potrebe.

Sagorevanje usled dosade” – kada konstantno osećate dosadu na poslu

YouTuber Majkl Stivens jednom je izveo eksperiment na samom sebi, u kome se zaključao u belu sobu na 72 sata. Tamo je bio samo krevet, hrana (u istim belim bocama) i toalet. Tamo nije bilo knjiga, tamo nije bilo televizije, tamo nije bilo telefona, tamo nije bilo ogledala i ničega na čemu se moglo pisati. Nije postojala nikakva forma zabave ili bilo kakvih stimulansa.

Psiholozi su predviđali da će ostanak u takvoj sobi i na manje od 72 sata prouzrokovati oštećenje mozga. To se nije desilo. Ipak, Majklova moždana aktivnost se usporila, postao je konfuzan i u jednom trenutku nije bio sposoban da napravi razliku između brojeva šest i devet.

Dosada ima mnoge psihološke i biološke uticaje na nas i ponekad mi to koristimo zbog sopstvenih benefita. Isto kao i sve drugo, dosada može biti sjajna stvar u malim dozama. Uostalom, to je suština kako Budizam, meditacija i transcendentalnost funkcionišu. Time što ćete očistiti vase okruženje od nepotrebnih stvari i ograničiti sebe zadacima za razmišljanje, vaš um će moći da razmišlja nezavisno, kritično i smireno povodom sveta. Zauzvrat, to vodi vrsti sreće oslobođenoj od želje, brige ili stresa.

Kada izaberemo dosadu, to može biti relaksirajuća i moćna stvar. U suprotnom, kada se dosada nadnese nad našim poslovima ili nad našim životnim stilom, možemo imati osećaj kao da nam je moć oduzeta .

Tako se Francuz Frederik Deznard osećao kada je tužio kompaniju za parfeme, gde je radio, za nadokandu u visini od 360.000 eura. Tvrdio je da je ozbiljna dosada  izazvana poslom, dovela do epileptičnog napada dok je vozio. Za neke, ovaj slučaj teško da će biti shvaćen ozbiljno. Oni koji brinu da će sagoreti usled previše posla najverovatnije će se nasmejati na ideju sagorevanja zato što nemate šta da radite.

Međutim, razmotrite ove usamljene tvrdnje. Ta kazna se predviđa idejom da prisilna dosada nije prijatna stvar. Za rezultat, veoma je lako uvideti kako zaglavljenost na bezizlaznom poslu, gde se na samom kraju javlja i dosada, može biti mentalno i fizički nezdrava stvar.

 “Istrošeno” sagorevanje: osećaj bezvrednosti i nedostatak priznanja unutar kompanije

Poslednju forma sagorevanja, prema ovom istraživanju, karakteriše osećaj bezvrednosti i nedostatka priznanja unutar kompanije. Ideja je da se za ljude koji rade u kompaniji više od 16 godina osećaj sagorevanja ne odnosi na stres (kako oni nemaju čega da se plaše od njihovog poslodavca). Niti se ova forma sagorevanja odnosi na dosadu (jer oni vremenom mogu uživati u svom poslu).

Podaci iz istraživanja sugerišu da obrazovanje, stabilna veza ili život mimo posla mogu smanjiti rizik ove vrste sagorevanja. Ipak, zato što je istraživanje ograničeno, teško je naći realne životne primere ove vrste sagorevanja. Međutim, anegdotični i izmišljeni primeri nalaze se svuda oko nas. Detektiv Džejms “Džimi” Meknalti, HBO serije “Doušnici” pada na pamet.

Zaglavljen na istom poslovnom mestu iz godine u godinu, Meknaltijeva strast i urođena sposobnost za dobro odrađenim policijskim poslom prolaze neprimećeno u kontinuitetu. U nekim slučajevima, Meknalti je kažnjen što se trudi više i dalje od svojih dužnosti, jer se njegov trud meša u lanac komandi i čini da njegovi pretpostavljeni izgledaju loše.

U retkim slučajevima gde Meknaltija hvale, to nikada nije dovoljno. Sledećeg dana, nakon svega, on se vraća za svoj sto i dalje duboko nesrećan svojim poslom. To ne pravi razliku, to ga ne čini srećnim i nikoga zaista nije briga za njegov trud. Nema unapređenja za Meknaltija, nema života koji ga čeka kod kuće i ne postoji drugi tip posla koji on zna da radi.

Veoma je lako uvideti kako ova vrsta sagorevanja može dovesti do depresije i drugih mentalnih poremećaja. Meknaltija, to takođe vodi ka alkoholizmu, nevernosti i (poslednja sezona) kompulzivnom laganju.

Stres nije jedini uzrok sagorevanja na poslu.

Sa tri različite vrste sagorevanja na poslu, teško je izdvojiti samo jedan od uzroka. Stres na radnom mestu je sveobuhvatni termin, ali u daljem tekstu navedene su još neke stvari koje mogu izazvati sagorevanje:

  • Nedostatak kontrole – kada ste primorani da radite nerazumno puno sati ili radite neprijatne poslove bez uzimanja vašeg mišljenja u obzir.
  • Neispunjena očekivanja – kao kada se realnost obruši na ono što ste zamišljali –  kako će vaš posao izgledati, kakve odgovornosti ćete imati i kako će se saradnici odnositi prema vama.
  • Disfunkcionalno radno mesto – kada se maltretiranje i laganje nagrađuju, ali se težak rad ignoriše ili kada mikromenadžment uzrokuje da se osećate potkopano i nemoćno.
  • Neusklađene vrednosti – kada ono u šta vi verujete da je moralno korektno se radikalno razlikuje od onoga u šta vaš poslodavac veruje.
  • Pogrešan posao – kada vi niste odgovarajuća osoba za posao koji obavljate.
  • Neusklađen tempo – kada je posao ili previše brz ili previše spor.
  • Loš društveni život – kada niste sposobni da imate prijatelje ili gradite veze na poslu i/ili nemate vremena ni energije za prijateljstva ili veze mimo posla.

Ukoliko vam nedostaje motivacija da idete na posao, verovatno patite od sagorevanja poslom.

Ovo većinom zavisi od vrste sagorevanja na poslu koju doživljavate. Ipak, opšte simptome sagorevanja na poslu je relativno lako uočiti:

  • Povećani cinizam ili razočaranje povodom posla.
  • Nedostatak motivacije povodom odlaska na posao ili poteškoće sa započinjanjem rada kada jednom i dođemo na posao.
  • Povećana iritabilnost sa saradnicima, menadžerima, klijentima i/ili kupcima.
  • Zavisnost o hrani, alkoholu, ili drogama u cilju da se izgura nedelja ili da se “očisti“ vikend.
  • Negativne promene u spavanju ili navikama u ishrani.
  • Inače neobjašnjeni fizički bolovi kao što su glavobolje ili bolovi u leđima.

Sagorevanje na poslu može zaista dovesti do serije zdravstvenih problema i fizičkih i mentalnih.

Dok se medicinska istraživanja razlikuju, jedna stvar koju znamo sigurno, je da zdravstveni problemi mogu biti uzrokovani sagorevanjem na poslu. Neki mogu biti očigledni, ali neki ne. Zdravstveni problemi uzrokovani sagorevanjem na poslu nisu samo psihički, oni mogu takođe biti i fizički:

  • Stres
  • Hronični umor
  • Problemi sa spavanjem ili nesanica
  • Problemi sa ličnim vezama
  • Depresija
  • Panični napadi ili anksioznost
  • Alkohol ili upotreba droga
  • Problemi sa srcem
  • Visok holesterol
  • Dijabetes tipa 2 (studije pokazuju da je to posebno slučaj kod žena)
  • Šlog
  • Gojaznost
  • Slab imuni sistem (što može uzrokovati da budete podložniji drugim bolestima)

Šta treba da uradite kako bi se oporavili od sagorevanja na poslu?

Na neki način, odgovor na to pitanje zavisi kompletno od same osobe. Ipak, sagorevanje nije poremećaj sam po sebi, ali uzrokuje mnoge druge mentalne i fizičke poremećaje. Na doktorima i pacijentima je da dijagnostikuju bolesti uzrokovane sagorevanjem i da leče iste.

Na neki način, odgovor na ovo pitanje zavisi od vrste sagorevanja. Ukoliko je vaše sagorevanje uzrokovano frenetičnim sagorevanjem, trebalo bi da radite manje sati i sa manje odgovornosti. Ukoliko je sagorevanje uzrokovano dosadom, treba da uzmete više sati i odgovornosti. Konačno, ukoliko je sagorevanje uzrokovano usled manjka zahvalnosti i vrstom umora zbog posla, možda najbolja stvar koju možete da uradite je da se malo odmaknete.

Sa svim do sada rečenim, evo i nekoliko stvari koje svako može da uradi ukoliko se brine zbog sagorevanja.

Znajte vaša prava i budite hrabri da zauzmete stav.

U Engleskoj i mnogim drugim zemljama, postoje zakoni koji diktiraju načine na koji poslodavci smeju ili ne smeju da tretiraju zaposlene. I dok se ovi zakoni odnose na fizičku bezbednost, kao što je korektna bezbednosna oprema, oni se takođe odnose i na radne sate i količinu mentalnog stresa koji je poslodavcima dozvoljen, da sprovode nad svojim zaposlenima. Nemojte se plašiti da zauzmete stav.

Progovorite i odbijte da budete eksploatisani.

Jedna je stvar znati koja su vaša prava; potpuno je druga stvar zaista imati hrabrosti da pitate za njih. Zaposleni često brinu da će progovaranje voditi ka degradiranju ili čak otpuštanju. Zato su borci za prava radnika i sindikati važni. Ukoliko poslodavci osete da svoje zaposlene mogu tretirati kao smeće, oni će to i uraditi. Nemojte im to dozvoliti.

Promenite vaš stav i pretvarajte se dok ne uspete.

Ovo je možda lakše reći nego uraditi i za ljude sa mentalnim zdravstvenim problemima to je očajan savet. Ipak, razlog zašto nas mentalna bolest osiromašuje je taj što je uzrokovana nemogućnošću promene hemije mozga voljom. Za ljude sa mentalnim zdravstvenim problemima potreban je drugačiji pristup.

Ukoliko vam sagorevanje ne izaziva mentalne zdravstvene probleme i vi ste sposobni da to i uradite, onda ima puno toga da se kaže o usvajanju određenog stava. Ukoliko se osećate očajno, samo pretvaranje da se osećate zaista dobro vam može zapravo poboljšati raspoloženje.

Potražite medicinsku pomoć ili profesionalno savetovanje.

Kao što je gore napomenuto, pretvaranje nije opcija za svakoga. Za ljude sa mentalnim zdravstvenim poremećajima, da bi se oni bolje osećali, potrebno je mnogo više od pretvaranja da se smeju. Savetovanje i terapija predstavljaju odlična rešenja, ali ukoliko ne možete da priuštite ili niste spremni da načinite taj korak, mnogo možete postići samo pričanjem sa prijateljima ili porodicom o vašem mentalnom zdravlju.

Kada pričanje ne funkcioniše, vaši doktori mogu vam prepisati neke lekove. “Samo-lečenje” (alkoholom ili drugim supstancama) nije način pomoću koga ćete napredovati. Doktori su izučili umetnost neurohemije; vi niste. Korišćenje alkohola umesto prepisanih lekova za lečenje mentalne neuravnoteženosti je malo nalik pokušaju da se popravi laptop sa čekićem.

Vežbajte da poboljšate vaše fizičko i mentalno zdravlje.

Skoro sve zdravstvene komplikacije koje su povezane sa sagorevanjem na poslu mogu se donekle lečiti vežbanjem. I dok se i dalje vaga da li vežbanje može ili ne može da pomogne ljudima sa mentalnim bolestima, nema argumenta kod toga da redovno vežbanje poboljšava fizičko zdravlje. Čak iako vežbanje ne reši problem, ogromna većina nas treba da vežba svejedno.

Dovoljno spavajte kako bi omogućili vašem telu da se oporavi nakon dugog dana.

Isto kao što je slučaj sa vežbanjem, većini navedenih problema može doprineti nedostatak sna. Bez sna, naša tela pate i postaju slabija. Različitim ljudima potrebne su različite količine sna, ali ukoliko se probudite umorni, to je pouzdan znak da se niste dovoljno naspavali.

Uzmite kratak odmor da se odmorite od posla.

Ukoliko se slažete sa svime što ste pročitali, ali se osećate kao da nemate vremena da spavate, jedete, vežbate ili čak ponekad uživate u životu, onda je možda došlo vreme za odmor. Mentalno zdravlje je isto tako važno kao i fizičko zdravlje, tako da nema razloga da ne uzmete bolovanje kako bi izbegli sagorevanje.

Da li da date otkaz ili ne? To zavisi od vas, ali zaista treba da nađete posao koji vas usrećuje.

Ukoliko sve ostalo ne da rezultate, onda je možda vreme da budete iskreni prema sebi; vaš posao izaziva sagorevanje, zato što je to loš posao. Bilo da je u pitanju loša kompanija ili što vi niste odgovarajuća osoba za taj posao, manje je važno. Ukoliko ne uživate u vašem poslu (ili ako posao utiče na vaše zdravlje) i ne postoji način da to popravite onda … pa… ne postoji način da to i popravite.

U redu je da mrzite svoj posao. Čak iako vam svi ostali govore da je vaš posao sjajan, zapamtite da ne motivišu sve ljude iste stvari. Duboko u sebi, mi znamo to. Ipak često ne donosimo velike odluke na bazi onoga što želimo već na osnovu društvenih očekivanja. Pa ponekad vredi da se zapitamo veoma ozbiljno šta je to što mi želimo od života.

Možda ćete se podrugljivo nasmejati na to zapažanje i možda je to tako zato što radite posao koji volite ili živite život koji volite. Međutim, ukoliko zateknete sebe da radite posao koji mrzite i živite život koji počinjete da mrzite, zapitajte sebe šta vas zaista motiviše da radite. Ukoliko to nije novac, zapitajte se šta bi radili ukoliko ne bi morali da se brinete oko novca.

Ukoliko je odgovor na to pitanje neka vrsta posla iz snova, onda je možda vreme da počnete da tražite takav posao. Možda nemate iskustva ili niste baš dobri u tome trenutno, ali jedini način da postanete dobri u nečemu je da vežbate. To će možda značiti da počinjete od nule, možda i da nećete zarađivati dovoljno novca, ili da ćete raditi više, ali ukoliko budete radili nešto što volite, onda to neće biti toliko i bitno.

Da li ćete vi doneti odluku da date otkaz ili ne, najvažnija stvar je da vas posao čini srećnim. To je nešto što ćete morati da shvatite sami. Međutim, kada shvatite, vi ćete možda živeti život bez sagorevanja na poslu.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Lifehack

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.