Strah od smrti je u osnovi većine fobija

Svesnost o našoj smrtnosti deo je onoga što nas čini ljudima. Kao što je Irvin Jalom rekao, mi smo “zauvek u senci znanja da ćemo da rastemo, cvetamo i neminovno, nestanemo i umremo”.

Sve je veći broj istraživanja u kojima se razmatra da se preplavljujuća anksioznost javlja usled saznanja o neminovnosti smrti i da naša neizvesnost o tome kada će se desiti ima moć da je i stvara. Socijalna psihološka teorija, koja se zove teror menadžment teorija (TMT) jedan je od načina da razumemo kako anksioznost utiče na naše ponašanje i sopstveni smisao.

Mehanizmi za suočavanje

Prema ovoj teoriji, mi upravljamo našim strahom od smrti time što stvaramo smisao stalnosti i značenja u životu. Fokusiramo se na lične uspehe i dostignuća nama dragih ljudi; mi fotografišemo i čuvamo beskonačan broj fotografija kako bi stvorili trajne uspomene; i možda ćemo ići u crkvu i verovati u život posle smrti.

Ta ponašanja učvršćuju naše samopouzdanje i mogu nam pomoći da se osetimo snažnije nasuprot smrti. Za neke, međutim, periodi stresa ili pretnji po zdravlje mogu rezultirati sa neefikasnim i patološkim mehanizmima za suočavanje.

Ti ljudi će možda fokusirati svoj realan strah od smrti na manje ili njihovoj kontroli podložnije pretnje, kao što su paukovi ili bacili. Takve fobije mogu se činiti bezbednije i podložnije kontroli od ultimativnog straha od smrti.

To ima smisla, zato što kada pogledamo pažljivo simptome nekoliko anksiozno-srodnih poremećaja, teme smrti su uočljiva odlika.

Kada deca iskuse separacioni anksiozni poremećaj, to se često povezuje sa preteranim strahom od gubitka glavnih figura za koje su bili vezani – kao što su roditelji ili ostali članovi porodice – povreda ili tragedija prilikom saobraćajne nesreće, katastrofa ili određena bolest.

Kompulzivni kontrolori u više navrata proveravaju utičnice, peći ili brave u pokušaju da spreče povredu ili smrt. Kompulzivni perači ruku često se plaše da će pokupiti hroničnu ili bolest opasnu po život.

Ljudi sa paničnim poremećajima često posećuju doktora zato što se plaše umiranja od srčanog napada. U međuvremenu, oni sa somatskim simptomima poremećaja, uključujući i one ranije identifikovane kao hipohondre, često zahtevaju medicinske testove i skenove tela kako bi identifikovali ozbiljnu bolest.

Konačno, specifične fobije karakterišu preterani strahovi od visine, paukova, zmija i krvi – od kojih su sve u vezi sa smrću. Fobični odgovori na viđenje pauka, na primer, tipično uključuju, skakanje, vrištanje i trešenje. Neki istraživači raspravljaju da ti ekstremni odgovori mogu zapravo predstavljati racionalne reakcije na mnogo značajnije pretnje, kao kada bi videli osobu sa oružjem.

Reakcije na smrt

Više dokaza za TMT hipotezu dolazi iz istraživanja koja pokazuju da anksioznost povodom smrti tj. smrtna anksioznost može povećati anksiozno i fobično reagovanje.

Ta istraživanja primenjuju tehniku važnost indukcije mortaliteta kako bi istakli smrtnu anksioznost u ljudima sa drugim anksioznim poremećajima. Ta tehnika uključuje da učesnici zapisuju emocije koje im misli o sopstvenoj smrti izazivaju, kao i da detaljno opišu šta misle da će se desiti dok umiru i jednom kada zaista i umru.

Arahnofobičari koji su bili tako suočeni imali su povećanu reakciju na paukove, tako što su izbegavali da gledaju slike sa paucima, u odnosu na arahnofobičare koji nisu bili suočeni sa smrću. I kompulzivni perači ruku proveli su više vremena prilikom pranja ruku i koristili su više papirnih ubrusa usled suočavanja sa smrću.

Takođe, onima sa socijalnim fobijama trebalo je više vremena da se pridruže socijalnim interakcijama. Kada su ih podsetili o smrti, oni su takođe videli srećna i ljuta lica kao više društveno preteća – jer ta lica ukazuju na osuđivanje – u odnosu na neutralna, na izgled neškodljiva lica.

Da li je strah od smrti normalan?

S obzirom da ćemo svi umreti u nekom trenutku, smrtna anksioznost je normalan deo ljudskog iskustva. Za mnoge od nas, razmišljanje o smrti može izazvati strahove o odvajanju, gubitku, bolu, patnji, kao i anksioznost što ostavljamo one koje volimo iza sebe.

Prema teror menadžment teoriji, taj strah ima moć da nas motiviše da dobro proživimo život. On nas stimuliše da negujemo one koje volimo, stvaramo trajne uspomene, sledimo naše nade i snove i ostvarimo naš pun potencijal.

Smrtna anksioznost postaje abnormalna kada formira osnovu patoloških misli i ponašanja koji se mešaju u normalan život. Mnogi opsesivno-kompulzivni perači ruku i kontrolori troše značajno vreme svakog dana u ritualnim ponašanjima kreiranih da smanje pretnje u vidu prljavštine, bacila, požara, koje predstavljaju pretnju po njih i njima voljenim osobama.

Slično tome, ljudi sa fobijama mogu otići ekstremno daleko u izbegavanju svojih strahova i reakcija prilikom ekstremnih stresova kada se suoče sa istim. Kada te misli i ponašanja vode do oštećenog funkcionisanja, anksioznost se više ne smatra “normalnom”.

Terapija, kao što je kognitivno-bihejvioralna terapija, za veliki broj poremećaja možda će trebati da uključi nove strategije koje će direktno ukazivati na smrtnu anksioznost. Bez takve inovacije avet smrti može tragično proganjati anksioznu osobu celog života, dok ne bude kasno.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: The conversation

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.