Socijalna anksioznost: Najmanje shvaćen anksiozni poremećaj

Za razliku od ostalih anksioznih poremećaja i većine problema koji se tiču mentalnog zdravlja, socijalno anksiozni poremećaj (socijalna fobija) najmanje se razume.

Socijalna anksioznost je POSLEDNJI poremećaj koji je „otkriven“ i nastavlja da bude POSLEDNJI u smislu javnog i profesionalnog razumevanja i svesnosti.

Ono što sve to čini ironičnim je da oko 80% opšte populacije pati od neke forme socijalne anksioznosti, ozbiljno onesposobljavajućeg emocionalnog problema.

Ogroman deo većine ljudi sa socijalnom anksioznošću i nije svesno da ima poremećaj. Oni znaju da je nešto „pogrešno“ sa njima, ali ne znaju šta je to.

Poremećaj im nikada nije propisno dijagnostifikovan, zato što je socijalna anksioznost strana savetnicima, terapeutima, doktorima, psiholozima i psihijatrima kao i većini drugih ljudi. Čak i sada kada postoji puno istraživanja i radova o socijalnoj anksioznosti, medicinari, većina njih, nisu upoznati sa tim radovima i ne sprovode ih u praksi.

Veliki deo problema predstavlja što je socijalna anksioznost teška da se u potpunosti razume ili shvati, zato što je vi ne možete „videti“.

Doktor ili terapeut može sedeti preko puta stola i da potpuno normalno gleda čoveka ili ženu koji govore stvari kao, „Ja osećam da me svi gledaju. Ja ne mogu biti ja. Ja osećam kao da sam u centru pažnje i postajem tako nervozan/na.“

Doktor ili terapeut retko shvataju da osoba priča o jednom od suštinskih simptoma socijalne anksioznosti. Još par propisno postavljenih pitanja i odgovarajuća dijagnoza se može utvrditi.

Veoma malo opcija za lečenje socijalne anksioznosti postoji i većina onih koje postoje, ne prati odgovarajuća istraživanja – koja demonstriraju kako ljudi mogu da prevaziđu socijalnu anksioznost najuspešnije. Nove ideje i nove opcije lečenja se trenutno isprobavaju, ali najefikasnije su skoncentrisane oko racionalnih terapija najčešće izvedenih iz kognitivno-bihejvioralne terapije (KBT).

To jest, kognicije (misli) osobe treba da se promene racionalnim putem i treba da se ponašanje osobe postepeno pomera sa izbegavanja ka angažovanju i učestvovanju u životu.

Sveobuhvatna kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) može se primenjivati u početnoj fazi jedan na jedan, ali u aktivnijoj fazi, bihejvioralna terapeutska grupa, predstavlja grupu sa više ljudi koji imaju socijalnu anksioznost. Učestvovanje u grupi je neophodno za prevazilaženje ovog najmanje shvaćenog anksioznog poremećaja.

Prevazilaženje socijalne anksioznosti, zbog toga što ona pogađa svaki aspekt života osobe, treba da bude sveobuhvatno tokom procesa. Postoje stotine kognitivno-bihejvioralnih strategija i metoda koje se mogu koristiti kako bi pomogle ljudima da prevaziđu socijalnu anksioznost.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Social Anxiety Institute

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.