Stariti je lako, sazrevati je bolno

Od kada smo postali sposobni da mislimo, mi gledamo prema budućnosti. Mi zamišljamo kako ćemo izgledati kada odrastemo, kakvi ljudi ćemo postati. Nesvesno, mi postavljamo očekivanja za sebe zato što sve izgleda moguće. Od kada smo bili mali mi smo bezbroj puta čuli “ti možeš da uradiš bilo šta što zamisliš.” Neokaljani od grubosti sveta, mi verujemo u to.

Ideja da kada odrastemo dobijamo obećanu slobodu. U tom dobu ti ćeš moći da voziš, u tom dobu ti ćeš moći da glasaš. Vremenom ti juriš za karijerom ili određenim stilom života. Ti misliš da kada budeš stariji, možeš biti šta god poželiš. Kao dete ja sam veoma voleo bubnjeve i uvek sam hteo da budem bubnjar. Ali rečeno mi je da je za mene bolje da se fokusiram na učenje pre nego što nastavim da pratim moju strast ka muzici. Tako da sam znao da treba da čekam dok ne budem stariji kako bi postao samouki bubnjar za čime sam čeznuo.

Ali kako mi počnemo da starimo, oni koji su mnogo pre nas ušli u zrelo doba upozorili su nas da uživamo u mladosti. Da uživamo u slobodi koju imamo sada. Slobodi? Ali mi smo mislili da sloboda dolazi sa zrelim dobom; kada mi pravimo izbore za našu budućnost. To je zato što mi romantiziramo ideju starenja, a ne sazrevanja. Prednosti dolaze sa godinama, ali i odgovornosti. Tužno, mi ne znamo sve to dok nam se ne desi.

Starenje ne znači nužno i sazrevanje

Pa čemu onda žurba? Šta nas to tera da želimo da skočimo unapred kroz vreme? Imaginarne privilegije i prednosti pretpostavljam.

Dok smo mladi, čini se da odrasli imaju sve. Tokom odrastanja nama je rečeno da poštujemo određena ograničenja na osnovu naših godina, kao što je ispijanje kafe ili farbanje naše kose. Ne postoji zaista zakon koji nalaže ovo, ali društvene norme diktiraju koliko godina treba da imaš za određene stvari.

Zatim postoje merila koja su propisana zakonom za određene radnje kao što su kockanje, konzumiranje alkohola ili vožnja. Kako nismo u poziciji da uradimo sve ovo dok smo “maloletni” mi žudimo za vremenom kada ćemo biti glavni za naše izbore.

Sazrevanje treba da bude definisano iskustvom, a ne godinama

Hajde da se suočimo sa tim. Zrelo doba je grozno i mi svi znamo to. Kako je došlo do toga? Gde smo pogrešili? Istina je, zrelo doba izgleda tako, zato što se naša očekivanja nisu poklapala sa realnošću.

Sazrevanje je drugačije od starenja, zato što je starenje neizbežno. Prisutnost zrelosti koje je rezultat mudrosti i iskustva je ono što označava sazrevanje. Vaša iskustva su Vas oblikovala, definisala kao osobu koja ste sada i osobu u koju nastavljate da se razvijate.

Zrelost se definiše na način kako vi doživljavate iskustva, kako reagujete na njih, spoznaje nakon činjenice i načina kako nastavljate nakon činjenice.

Bilo kakva prepreka ili iskustvo je šansa da oblikujete sebe. Vi zapravo imate samo dva izbora, dopustite da vas ishod učini jačom, boljom osobom; ili dopustite da vas slomi. Suočite se sa odgovornošću i smislite rešenje. To su potezi odrasle individue.

Ideja “mi možemo više kada budemo stariji” je iluzija

Isto kao što smo shvatili da Deda Mraz nije stvaran mi smo odrasli i shvatili da zrelo doba nije ono čemu smo se mi nadali. To je teško kucanje života. Umesto slobode, mi dobijamo ograničenja, puno njih. Postoje tone pravila i društvenih standarda koje treba poštovati kao odrasla osoba; i mi smo izloženi osuđivanju ukoliko odbacimo ove standarde.

U poslovnom svetu, ne sude ti po tome ko si kao odrasla osoba. Umesto toga sude ti po tome koliko si zreo. Da li si odgovoran? Organizovan? Tačan? Ti treba da se pojaviš i da zvučiš kao da imaš sve to zajedno. I što stariji postajemo, više odgovornosti i očekivanja bacaju na nas. Najbolji deo? Niko ti neće pomoći ili ti pokazati put.

Ti si odrastao, smisli sam.

Niko zapravo ne zna kako da bude “odrastao”

Kada se radi o odrastanju, niko zapravo ne zna šta radi. Mi svi dajemo sve od sebe. Mnogi ljudi čini se da su veoma dobri u tome, ali duboko u sebi oni verovatno preispituju sebe takođe. Najbolje što možemo da uradimo je da tražimo savet od naših mudrijih, starijih prijatelja i porodice. Niko ti ne može zaista reći šta da uradiš u bilo kojoj situaciji, ali oni vam mogu reći šta bi oni uradili. Mi svi želimo nešto različito od života, stoga mi svi pravimo različite odluke. Mi provodimo čitav život pokušavajući da to shvatimo, preuzimamo rizike i nadamo se najboljem.

Sazrevanje je slično roditeljstvu. Niko nije spreman i niko zaista ne zna šta radi. Kako rastete, vi shvatate da su sve banalne anegdote kojima su vas roditelji mučili sadržale malo istine. Vama se zapravo one sviđaju. Što budete bili stariji, više ćete početi da poštujete vaše roditelje i shvatićete da su i oni samo ljudi koji su radili najbolje što su mogli.

Vi zaista treba da odvojite vreme za stvari koje želite da uradite

Inače one se neće ni dogoditi. Nemojte nastaviti da ponavljate sebi, “kada budeš bio stariji.” Zato što ćete vremenom shvatiti da je to vreme pobeglo i sve što vam je ostalo su vaši snovi. Što više starite, čini se da vreme brže prolazi. To je zato što je vaše vreme već potrošeno.

Recimo da vi spavate 8 sati noću, radite 8 sati tokom dana. Ostavimo 3 sata za jelo, izlaske i tuširanje. Sada, vama ostaje samo 5 sati vašeg dana. Vi niste mladi kao što ste bili i nećete biti toliko energični i motivisani da nastavite sa vašim interesovanjima. Teško je naći vremena za stvari koje vas interesuju kada vi imate određenu rutinu. Ne oslanjajte se na obećanja iz budućnosti. Vi treba da stvorite vreme sada.

Niko ne misli o Vama

Sada, kada smo stariji, mi smo svi opterećeni odgovornostima. Svi smo. I zato je većina ljudi neverovatno fokusirana na sebe. Zato što mi moramo da budemo. Vremena su bila drugačija kada smo bili samo tinejdžeri, kada smo imali sve vreme ovog sveta da se samo družimo i tračarimo.

Mi gubimo slobodu da budemo bezbrižni kako starimo. Mi imamo samo sebe da pazimo. Oni od nas koji imaju supružnike i decu imaju čak mnogo više obaveza. Druženje više nije prioritet, umesto toga, zamenjeno je sa ciljevima i odgovornostima. Naša pažnja je usmerena ka više globalnim pitanjima koja su prikazana na vestima ili putem drugih medija. Većina ljudi deli ista mišljenja i interese kao i mi, tako da mi gubimo interesovanje za one ljude i njihove živote, koji misle drugačije.

Zrelo doba je siva oblast, tu nema dobrog ili lošeg

Život je veoma jednosmeran kada smo dete. Odrasli nam stalno ukazuju na razliku između dobrog i lošeg. Ali kako mi rastemo, stvari nisu tako jednosmerne. I stvari koje ste možda prerasli da verujete počinju da pokazuju svoju drugu stranu. Postoje dve strane svakog mišljenja ili činjenice i mi treba da izaberemo stranu na koju ćemo stati.

Rad za ostvarenje vašeg sna = 99% patnja + 1% šansa za uspeh

Kada smo mladi, tako je jednostavno da zamislimo sebe tačno gde želimo da budemo. Naši roditelji i nastavnici nas ohrabruju da jurimo te snove zbog naše dobrobiti. Ukoliko odlučimo da budemo doktori, tada ćemo moći da spašavamo živote. Ukoliko odlučimo da budemo arhitekte, mi možemo da dizajniramo zgrade i mostove tako da ljudi mogu da putuju i žive udobno.

Ono što Vam ne kažu je koliko je teško da ostvarite te snove. To zahteva tonu rada i samo-žrtvovanja  i na kraju možda i ne uspe. Ovo je deo koji odrasli vole da izostave. Ono što bi trebali da nam kažu, je da ukoliko želimo da budemo doktor onda treba da učimo super teško, bez odmora, da treba da radimo smene u bolnici za vreme studiranja, što čini ravnotežu između posla i života veoma teškom za održavanje. I najgore od svega je da, vi ne možete da spasite sve vaše pacijente.

Ovih dana mi ne možemo da krivimo sebe što smo odustali tako lako. Mi smo bili ubeđeni da verujemo da ukoliko želimo nešto dovoljno jako to će biti naše, ali nama nije nikada pokazano kako da radimo za to. Nama nikada nije rečeno koliko patnje dolazi uz poteru za snom.

Starenje je lako, sazrevanje je bolno

Da bi bili najbolja verzija sebe, vi treba da iskusite što je više moguće. Uzmite ta iskustva i dopustite im da vas oblikuju u jaču, pametniju i bolju osobu. Stvari će vas konstantno usput zaslepljivati, tako da treba da naučite da se prilagodite. Držite vaš um otvorenim, uvek budite prijemčivi za više znanja. Trenutak kada prestanete da učite, trenutak je kada prestajete da sazrevate.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Lifehack

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s