Šta je psihoza?

Uopšteno govoreći, psihoza znači gubitak dodira sa realnošću; to je simptom velikog broja mentalnih bolesti pre nego medicinsko stanje.

U daljem tekstu možete naći detaljan opis psihoze, šta je uzrokuje, neke od primera psihotičnih stanja i kako se tretira.

Brze činjenice o psihozi

Evo i nekoliko ključnih karateristika psihoze.

Psihoza nije bolest sama po sebi; to je simptom. Uobičajena psihotična obmana je uverenje da je pojedinac važna figura. Rana dijagnoza psihoze povećava šansu za bolje ishode na duže staze.

Šta je psihoza?

Psihoza znači da pojedinac ima čulna iskustva o stvarima koje ne postoje i/ili ima verovanja koja se ne zasnivaju na realnosti.

Tokom psihotične epizode, osoba može iskusiti halucinacije i/ili obmane. Oni mogu videti ili čuti stvari koje ne postoje.

Ovo može biti neverovatno zastrašujuće za osobu i ponekad, simptomi mogu prouzrokovati da oni počnu da uzvraćaju i da povrede sebe ili druge.

Psihoza je po klasifikaciji povezana sa šizofrenim spektrom poremećaja i iako postoje i drugi simptomi, jedan od najbitnijih kriterijuma za dijagnozu šizofrenije je prisustvo psihoze.

Simptomi psihoze

Klasični znaci i simptomi psihoze su:

  • Halucinacije – čuju, vide, ili osećaju stvari koje ne postoje
  • Obmane – lažna uverenja, posebno se baziraju na strahu ili sumnji u stvari koje nisu realne
  • Dezorganizovanost – u mislima, govoru, ili ponašanju
  • Poremećeno mišljenje – skakanje između nepovezanih tema, pravljenje čudne povezanosti između misli
  • Katatonija – neodgovaranje
  • Teškoće u koncentraciji

U zavisnosti od uzroka, psihoza se može javiti brzo ili sporo. Isti je slučaj i sa šizofrenijom, iako simptomi mogu imati sporiji početak i započeti sa blažom psihozom, neki ljudi mogu iskusiti ubrzani prelazak na psihozu ukoliko prestanu da uzimaju svoje lekove.

Blaži, početni simptomi psihoze mogu uključivati:

  • Osećaje sumnje
  • Generalizovanu anksioznost
  • Iskrivljenu percepciju
  • Depresiju
  • Opsesivno razmišljanje
  • Probleme sa spavanjem

Halucinacije mogu pogoditi bilo koje čulo (vid, zvuk, miris, ukus i dodir) kod osobe sa psihozom, ali kod dve trećine pacijenata sa šizofrenijom, halucinacije su auditorne tj. slušne – čuju stvari i veruju da su realne, iako one ne postoje.

Sledeće slušne halucinacije su uobičajene:

  • Čuje se nekoliko glasova koji pričaju, često negativno, o pacijentu
  • Glas koji komentariše šta pacijent radi
  • Glas koji ponavlja šta pacijent misli

Bizarne zablude tokom psihoze

Primeri psihotične obmane uključuju i paranoidni tip – više je verovatno da će biti povezani sa šizofrenijom – i obmanom veličine.

Paranoidne obmane – one mogu uzrokovati da osoba sa psihozom bude neopravdano sumnjiva u pojedince ili organizacije, verujući da oni kuju zaveru kako bi je povredili.

Obmane veličine – očigledno lažno, ali jako uverenje da imaju specijalne moći ili autoritet – na primer, oni mogu verovati da su svetski lider.

Dijagnoza psihoze

U daljem tekstu, mi ćemo navesti dostupne testove i metode za dijagnozu psihoze.

Rano otkrivanje

Rana dijagnoza psihoze poboljšava ishode na duže staze. Ovo se međutim uvek i ne postiže. Blaže forme psihoze koje mogu voditi u šizofreniju ostaju netretirane u proseku do 2 godine i čak i za kompletnu psihozu mogu proći godine dok se ne dobije pomoć od medicinskih profesionalaca.

Kako bi se povećale šanse za rano uočavanje, vodiči za zdravstvene sisteme koje su osmislili psihijatri, preporučuju da „mogućnost psihotičnog poremećaja treba biti pažljivo razmotrena“ kod mlade osobe koja:

  • Postaje sve više društveno izolovana
  • Sve lošije obavlja zadatke određeno vreme u školi ili poslu, ili
  • Postaje sve više nervozna ili uzrujana, a ipak nije u stanju da objasni zašto

Ne postoji biološki test za utvrđivanje psihoze i ukoliko se laboratorijski testovi rade, to je zato što se isključuju drugi medicinski problemi koji mogu omogućiti alternativno objašnjenje.

Pitanja za pacijenta i porodicu

Psihoza se primarno dijagnostikuje uz kliničke preglede i istoriju – doktor pregleda pacijenta i pita ga o njegovim simptomima, iskustvima, mislima i dnevnim aktivnostima; oni će takođe pitati da li je u porodičnoj istoriji bilo slučajeva sa psihijatrijskim bolestima.

Prvo se isključuju druga medicinska stanja, pogotovo delirijum (iznenadni početak konfuznog stanja), ali i epilepsija i veliki broj drugih medicinskih objašnjenja koji su mogući.

Doktori će takođe proveriti bilo kakvu istoriju intoksikacije drogama, legalnim i nelegalnim i otrove, obično traže uzorak urina da provere ovo.

Jednom kada je psihoza svedena na psihijatrijski uzrok, postoje jasno definisani kriterijumi koji se moraju ispuniti kako bi dijagnoza bila potvrđena.

Skeniranje mozga

Skeniranje mozga može se raditi u ranim fazama medicinskih pregeda tako da se ostala stanja – često izlečiva – mogu isključiti.

EEG (elektroencefalografija) beleži i prati električnu aktivnost mozga i može pomoći da se isključi delirijum, povreda glave, ili epilepsija kao mogući uzrok psihotičnih simptoma.

Uzroci psihoze

Tačni uzroci psihoze nisu dobro shvaćeni, ali mogu uključiti:

  • Genetiku – istraživanja pokazuju da šizofrenija i bipolarni poremećaj mogu deliti isti genetički uzrok.
  • Promene na mozgu – promene u strukturi mozga i promene u određenim hemikalijama nađene su kod ljudi koji imaju psihozu. Skenovi mozga otkrili su smanjenu sivu masu u mozgovima kod nekoliko osoba koje imaju istoriju psihoze, što može objasniti efekte koje ona ima na proces mišljenja.
  • Hormoni/spavanje – posleporođajna psihoza dešava se veoma brzo nakon rađanja (obično posle 2 nedelje). Tačni uzroci nisu poznati, ali neki istraživači veruju da to možda ima veze sa promenama u nivoima hormona i isprekidanim obrascima spavanja.

Lečenje psihoze

U daljem tekstu, mi ćemo navesti kako se leči psihoza i neke od metoda prevencije.

Antipsihotični lekovi

Lečenje sa klasom lekova poznatim kao antipsihotici predstavlja najčešću terapiju za ljude sa psihotičnim bolestima.

Antipsihotici su veoma efikasni u redukovanju psihotičnih simptoma u psihijatrijskim poremećajima kao što je šizofrenija, ali oni ne mogu izlečiti sami sebe ili da izleče srž psihotičnih bolesti.

Takozvana druga generacija antipsihotika se najčešće koristi od strane doktora u lečenju psihoze. I dok su oni rasprostranjeni širom Amerike, ovo je kontroverzno. Svetska Zdravstvena Organizacija ih ne preporučuje, izuzev klozapina, koji se može koristiti pod specijalnim nadzorom ukoliko nije bilo odgovora na ostale antipsihotične lekove.

Akutna faza i  faza održavanja šizofrenije

Lečenje antipsihoticima kod šizofrenije odvija se u dve faze – akutna faza za lečenje psihotične epizode i doživotna faza za održavanje terapije.

Tokom akutne faze, ostanak u bolnici je često potreban. Ponekad se koristi tehnika koja se zove brza trankvilizacija. Lekovi koji brzo deluju i koji opuštaju pacijenta biće korišćeni kako bi osigurali da oni ne povrede sebe ili druge.

U fazi održavanja, lečenje šizofrenije nastavlja se u zajednici i antipsihotici mogu pomoći da spreče buduće psihotične epizode, iako se često može vratiti – ponekad se to dešava, jer pacijent ne uzima lekove. Doživotno lečenje šizofrenije može uključivati intervencije i podršku, uključujući i važnu ulogu porodice koja neguje pacijenta.

Psihoterapija takođe može biti korisna u lečenju kognitivnih i ostalih simptoma šizofrenije kao i ostalih psihotičnih poremećaja.

Tipovi psihoze

Veliki broj poremećaja može sadržati u sebi i psihotične simptome, uključujući:

  • Šizofreniju – ozbiljni mentalni zdravstveni poremećaj koji pogađa način na koji se neko oseća, misli i ponaša. Pojedinci imaju poteškoće da uoče razliku između onoga što je realno i onoga što je imaginarno.
  • Šizofreni poremećaj – stanje slično šizofreniji koje uključuje periode poremećaja raspoloženja.
  • Kratki psihotični poremećaj – psihotični simptomi traju bar 1 dan, ali ne duže od 1 meseca. Često predstavljaju odgovor na stresni životni događaj. Jednom kada simptomi nestanu, oni se možda nikada neće vratiti.
  • Deluzioni poremećaj – pojedinac ima jako uverenje o nečemu iracionalnom i često bizarnom sa osnovom koja se ne bazira na činjenicama. Simptomi traju mesec dana ili duže.
  • Bipolarna psihoza – pojedinci koji imaju simptome bipolarne psihoze (intenzivnije dobro ili loše raspoloženje) takođe iskuse i epizodu psihoze. Psihoza se najčešće dogodi tokom manične faze.
  • Psihotična depresija – takođe poznata kao glavni depresivni poremećaj  sa psihotičnim karakteristikama.
  • Postporođajna (takođe poznata i kao postnatalna) psihoza – ozbiljnija forma postnatalne psihoze.
  • Supstancama – indukovana psihoza – uključuje alkohol, određene ilegalne droge i neke lekove na recept, uključuje i steroide i stimulanse.

Ovo su primarni uzroci psihotičnih siptoma, ali psihoza može biti i sekundarni odgovor na druge poremećaje i bolesti, uključujući:

  • Tumor na mozgu ili cistu
  • Demenciju – Alchajmerova bolest, na primer
  • Neurološke bolesti – kao što su Parkinsonova bolest i Hantingtonova bolest
  • HIV i druge infekcije koje mogu pogoditi mozak
  • Neki tipovi epilepsije
  • Moždani udar

Tekstovi na temu psihoze:

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: MedicalNewsToday

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.