Razumevanje razlike između tuge i depresije

Pitanje: ‘da li sam ja depresivan/na ili sam tužan/na?’, je uobičajeno. Može nam biti veoma teško da shvatimo da li mi proživljavamo tugu – ljudsku emociju, ili depresiju – medicinsko stanje. Time što odgovore često tražimo na Internetu može nas još više zbuniti, pogotovo što je tuga nešto što ljudi sa depresijom zaista i proživljavaju. Termin depresivan se često koristi u svakodnevnoj komunikaciji  što može još više doprineti zbunjenosti koju osećamo.

Specifični događaji

Tuga često predstavlja odgovor na određeni događaj. To je uobičajena ljudska emocija koja vremenom bledi. To ne znači da tuga nije bolna niti da mi ne zaslužujemo podršku ukoliko smo tužni.

Depresija je bolest. Ona pogađa sve. Ona može biti izazvana nekim događajem, ali njoj i ne treba neki određeni okidač.

Uživanje

Mi možemo biti tužni i ipak uživati u našem omiljenom TV programu. Mi možemo biti tužni i ipak se zabavljati sa našim prijateljima kada izađemo. Mi i dalje možemo da uživamo u našoj omiljenoj hrani.

Depresija je sve suprotno. Da, mi ćemo i dalje biti sposobni da se nasmejemo šali i mnogi ljudi sa depresijom će nastaviti da se smeju. Ali mi se često borimo da osetimo uživanje. To nije tuga, više je nalik praznini. Sve izgleda ili ravno ili preuveličano, kao da ne postoji sredina.

Samoubistvo i misli o samopovređivanju

Kada smo tužni, mi možemo imati prolazne misli o okončanju svega zato što mi želimo da bol i tuga nestanu. Ali najverovatnije je da takve misli neće biti uporne ili da neće uticati na naš život previše.

Depresija može prouzrokovati da mi imamo uporne, preplavljujuće misli o samopovređivanju i/ili misli o samoubistvu. Mi možemo početi da se uplićemo u štetne obrasce ponašanja. Neki od nas će razmišljati o planu ili će čak i probati da izvrše samoubistvo.

Samokritičnost

Iskustvo tuge može voditi do samokritičnih misli. Mi ćemo možda biti ljuti na sebe što smo radili nešto zbog čega se sada kajemo. Mi možemo biti frustrirani. Ali manje je verovatno da će nas to iskustvo preplaviti i vremenom će, nadamo se, tuga početi da bledi.

Depresivne misli mogu biti odraz mržnje prema sebi. Mi možemo da kritikujemo svaki pojedini deo naše ličnosti i svaku pojedinu stvar koju uradimo. To je preplavljujuće i tome nema kraja. Naše samopouzdanje često završi na dnu.

Promene raspoloženja

Kada smo tužni, to često nije naša jedina emocija. Mi se takođe možemo osećati i ljuto. Mi ćemo verovatno biti sposobni da doživimo sreću. Naše raspoloženje će biti bolje ili lošije prema tome šta radimo i sa kim se družimo.

Sa depresijom, to je često mnogo intenzivnije. Mi osećamo sve ili ništa. Mi se borimo da iskusimo ‘normalne’ emocije na isti način. Šta god da radimo, sa kime god da smo, šta god da osećamo, uvek je zamagljeno sa velom depresije.

Održavanje sna i obrasci ishrane

Kada smo tužni ili uznemireni, mi možemo izgubiti malo naš apetit. Ali, u celini naši obrasci ishrane se neće puno promeniti. Mi ćemo možda imati nekoliko noći bez sna ili duža izležavanja. Ali uglavnom, naši obrasci spavanja se najverovatnije neće promeniti previše.

Sa depresijom, naš unos hrane i pića može se dramatično promeniti. Mi možemo jesti dosta manje ili dosta više. Često, mi nećemo imati energije da spremimo hranu ili da odemo u prodavnicu. Ovo može rezultirati time što ćemo jesti bilo kakvu hranu koje se dokopamo – zbog toga ćemo imati veoma lošu ishranu.

Naši obrasci spavanja će se verovatno promeniti, takođe. Mi možemo iskusiti insomniju. Ili uviđamo da nam treba puno više sna od naše ‘normale’ – 12 ili više sati noću, plus dremanje tokom dana.

Sposobnost da živimo

Sa tugom, mi se možemo boriti da idemo na posao/izađemo/viđamo prijatelje ili porodicu neko vreme. Mi možda nećemo imati isti nivo fokusa ili motivacije kao što obično imamo. Ali to prolazi i vremenom mi se vraćamo na naše uobičajeno ponašanje.

Depresija može značajno pogoditi našu sposobnost da obavljamo osnovne zadatke. Mi ćemo se možda boriti oko posla ili odlaska na posao. Mi možda nećemo biti sposobni da radimo uopšte. Mi se možemo boriti da izađemo iz kuće, ili ćemo shvatiti da viđanje naših prijatelja ili porodice može biti previše. Depresija je deo svakog dela našeg života.

Kada potražiti pomoć

Ukoliko proživljavamo tugu, mi obično možemo da pričamo o tome sa našim prijateljima i porodicom. Većina ljudi razume tugu zato što smo svi to doživeli u nekoj tački našeg života.

Depresija je mnogo više komplikovana i mi možemo da shvatimo da se oni oko nas, bore da shvate kroz šta mi prolazimo – posle svega, ni nama uvek nema smisla takođe.

Ukoliko imamo simptome depresije, duže od dve nedelje i ukoliko ona utiče na naš život, treba se obratiti lekaru. Simptomi mogu proći sami od sebe, ali bolje je zatražiti još jedno mišljenje, bolje pre nego kasnije, zato što će naš lekar moći da nas posavetuje da li nam je potrebna pomoć i podrška.

Kakve god da su okolnosti, mi uvek zaslužujemo pomoć i podršku.

Preveo: Psiho ćoše

Izvor: blurt

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.