Kada depresija čini da se osetimo kao ‘crna ovca’

Mnogi od nas se osećaju kao da nigde ne pripadaju, kao da smo crna ovca. Koliko god da se trudimo, mi se osećamo kao da se baš ne uklapamo. To može biti slučaj sa našom porodicom, prijateljima, kolegama, ili bilo gde drugde.

Depresija može sve to da pogorša. Govori nam da smo bezvredni, da smo beskorisni, da nas niko ne voli i da ne pripadamo nigde. Koliko god da je taj osećaj užasan, mi nismo sami u tome. Postoje mnogi drugi ljudi koji se isto tako osećaju.

Mi ne umemo da objasnimo zašto je to tako

Teško je objasniti, ali mi se ne osećamo da smo prilično ‘normalni’. Mi ne znamo šta je pogrešno. Imamo samo osećaj da se ne uklapamo. Mi se ne osećamo kao većina drugih ljudi. Oni svi izgledaju tako mirno i samopouzdano. Ali mi nismo.

Mi osećamo distancu

Često mi se osećamo različito od ljudi oko nas. Mi pogledamo sve te ljude i čini nam se da se oni uklapaju. Oni kao da izgleda da znaju šta tačno da urade i kažu. Ali mi se osećamo udaljeno. Osećaj je kao da postoji prostor između nas i svih njih. Mi nismo sigurni zašto je to tako, ali mi samo osećamo da nismo tu.

Mi se borimo sa konverzacijom

Mi vidimo naše prijatelje ili porodicu kako komuniciraju jedni sa drugima. Konverzacija teče. Oni kao da tačno znaju šta da urade ili da kažu. Ali mi ne znamo. Nas razgovor baš i ne interesuje. Ponekad nam deluje isprazno. Oni se mogu žaliti na stvari koje se čine tako nebitno u poređenju sa našom depresijom. Oni pričaju o TV programu koji su nedavno gledali i knjigama koje su pročitali. Mi tome nemamo tome šta da doprinesemo. Sve što smo mi radili u poslednje vreme je da smo se borili sa našom depresijom. Nekada mi se izgubimo u sred razgovora i odemo u  naš svet. To je iscrpljujuće.

Naš životni plan je skrenuo sa koloseka

Celo naše detinjstvo, mi smo u glavi zamišljali određen životni plan. Mi smo uvek mislili da će naš život ići u određenom pravcu. Možda smo planirali da završimo fakultet. Mi smo možda zamišljali da ćemo biti venčani i da ćemo imati decu do svoje 30.-te godine. Mi smo možda maštali o određenom poslu. O čemu god da se radi, mi nikada nismo uzimali u obzir da će naš život biti drugačiji. Ali život nije ispao tako. Skrenuo je sa koloseka. Mi smo možda i shvatili da mi zapravo ni ne želimo stvari o kojima smo maštali sve ove godine. Naš život nije krenuo u pravcu koji smo očekivali, ali teško je zamisliti bilo šta drugačije, tako da imamo osećaj da nam je identitet prodrman.

Mi se trudimo da ugađamo ljudima

Mi provodimo toliko puno vremena pokušavajući da ugodimo svima da nemamo ideju ko smo mi zapravo. Naši životi su provedeni radeći stvari za druge, ili tako što smo živeli živote za koje smo mislili da svi ostali žele za nas. Mi nemamo vremena da stanemo i da razmislimo da li je to zaista i ono što mi iskreno želimo.

Mi se osećamo kao da mi nikada nećemo biti dovoljni

Ponekad mi osećamo da mi nećemo nikada dočekati da budemo osoba kakvom nas drugi vide. Mi nikada nećemo biti dovoljni. Mi nikada nećemo ispuniti njihova očekivanja. Ništa što radimo ne čini nam se dovoljno dobro. Mi uvek osećamo kako bi trebali biti bolji ili da treba da uradimo mnogo više. Ništa što uradimo neće nikada biti dovoljno dobro.

Mi se osećamo kao da smo izneverili ljude

Kako se ne osećamo kao da smo osoba kakvom drugi od nas očekuju da budemo, mi se osećamo kao da smo sve izneverili. Ponekad mi se osećamo kao da mi treba da krijemo šta volimo i ne volimo od ljudi iz našeg okruženja. Mi krijemo činjenicu da smo nesrećni ili da se osećamo kao da nigde ne pripadamo. Mi ne želimo da se ljudi razočaraju u nas. Tako mi provodimo naše vreme tako što jurimo očekivanja drugih, uz osećaj da ih mi konstantno izneveravamo.

Nešto nije u redu

Mi znamo da nešto nije u redu. Osoba koja smo mi ne poklapa se sa osobom za koju mislimo da svi ostali žele da mi budemo. Osećamo se izgubljeno i neuklopljeno. Kao da se svakoga dana celokupna naša energija gubi u pogrešnom pravcu. Toliko da mi nemamo vremena da uradimo bilo šta drugo.

Tu dolazimo do tačke da ne možemo ništa više da uradimo

Vremenom, dolazimo do tačke kada ne možemo da uradimo ništa više.Mi smo iscrpljeni. Mi smo istrošeni. Mi jednostavno ne možemo. Tako da završavamo sa svim tim tako što napuštamo naše poslove, veze ili izlazimo sa našim problemima koji se tiču našeg mentalnog zdravlja. Mi ne možemo da nastavimo da živimo naš pogrešan život. To nas ne čini srećnima. Mi treba da stanemo i počnemo da radimo na tome ko smo zaista mi i šta mi zaista volimo.

Oni koji nas zaista vole ostaće

Može doći do tačke kada ćemo mi zaista osetiti da treba da prestanemo da udovoljavamo drugim ljudima i počnemo da pratimo naš sopstveni put. To obično nije brz proces. Kada provedemo čitav život pokušavajući da oblikujemo sebe prema kalupu kome ne pripadamo, biće potrebno neko duže vreme da shvatimo gde stvarno i pripadamo. To često uključuje mnoge pokušaje i greške. Mi treba da naučimo da donosimo odluke i da poradimo na tome ko smo mi, bez obzira na druge ljude. To može biti strašno, jer mi brinemo da ćemo izgubiti ljude u tom procesu. Mi brinemo da će ljudi biti ljuti na nas ili da neće biti više naši prijatelji.

Oni koji nas vole želeće ono što je najbolje za nas. Oni žele da mi budemo srećni. Mi nikada nećemo biti srećni ukoliko živimo život koji nije naš. Mi nikada nećemo biti srećni ukoliko živimo život za koji mislimo da drugi ljudi misle da je u redu, ukoliko se ne poklapa sa onim što mi stvarno jesmo. Ljudi koji nas vole trebalo bi da nas podrže kako bi mi bili najbolja verzija sebe.

Mi smo dovoljni

To može zahtevati puno pokušaja i grešaka i čak i pomalo istraživanja duše, ali naposletku mi ćemo naći svoje mesto. Nama će možda biti lakše u grupi ljudi koji dele slična interesovanja sa nama. To može biti novi posao koji menja stvari. Mi ćemo možda naći našu srodnu dušu ili našeg novog najboljeg prijatelja. Ili ćemo možda jednostavno naučiti da se osećamo udobno u sopstvenoj koži.

Osećati se kao ‘crna ovca’ je teško. Depresija to samo može da pogorša. Ona voli da nam govori da mi ne pripadamo, da mi samo znamo da izneveravamo ljude i da nas niko ne voli. Ali depresija laže. Mi smo vredni, uvek – gde god da se nalazimo u životu. I mi smo dovoljni, baš takvi kakvi smo.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: blurt

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.