Kada nas depresija tera da zamišljamo stvarno strašne stvari

Kada bolujemo od depresije, mi možemo ponekad da iskusimo veoma strašne misli. Mi se plašimo da će se našim prijateljima ili našoj porodici dogoditi neka situacija koja će promeniti život svima. Ili da će se razboleti. Mi se brinemo da ćemo biti otpušteni, ili opljačkani, ili da će nam se kuća zapaliti. To je zastrašujuće.

Mi ne volimo da pričamo o tome zato što se bojimo da će drugi ljudi da misle da nešto sa nama stvarno nije u redu, da mi izmišljamo, ili da smo glupi. Sa strahovima je užasno živeti i oni mogu da utiču na sve što mi radimo i kada ćemo raditi nešto. Ali mi nismo sami. Mnogo ljudi je iskusilo slične strašne misli.

Strašne misli

Kada mi kažemo ‘strašne misli’, to može obuhvatiti veliki broj stvari. Ponekad to može značiti naše katastrofiziranje stvari. Na primer, mi napravimo jednostavnu grešku na poslu i odmah počinjemo da razmišljamo kako ćemo izgubiti posao, izgubiti našu kuću i da ćemo završiti kao beskućnici.

Mi se možemo brinuti i o našoj porodici. Ukoliko član naše porodice zakasni 5 minuta da dođe kući, do trenutka dok ne uđe na vrata, mi možemo pretraživati po Internetu da li je došlo do neke nesreće i zamišljati policajca kako nam zvoni na vrata.

Ponekad mi mislimo da se nešto desilo prijatelju ili članu porodice i imamo potrebu da to i proverimo. Mi se brinemo da naše dete možda neće disati i moramo da pojurimo uz stepenice da to i proverimo. Mi mislimo da se roditelj onesvestio i moramo da odemo pravo da njih da proverimo da li su u redu.

Ukoliko šetamo ulicom, mi možemo umisliti da nismo bezbedni, kao ni ljudi oko nas. Ukoliko se nalazimo na prenatrpanom mestu mi zamišljamo da će nešto strašno da se desi. To nisu halucinacije – mi ih ne vidimo ispred sebe i ne mislimo da su se desile, ali imamo strah da će nešto loše da se desi i ne postoji uvek logičan razlog za to.

Mi razumemo da su naše strašne misli iracionalne na nekom nivou, ali nama one deluju neverovatno realno. Toliko realno da mi sami sebe često sa njima plašimo. Toliko realno da naša tela reaguju kao da živimo u toj traumi: naše srce ubrzava, naše grudi bole, osećemo se bolesno. Misli se prelivaju u naše najdublje, najcrnje strahove.

Naša tela reaguju

Naša tela mogu imati odgovor na strašne stvari. Mi fizički osećamo kao da se sve što smo zamišljali desilo, ili će se desiti. Mi smo pod tenzijom. Naše srce ubrzava. Mi ne možemo da dišemo. Mi ne možemo čisto da razmišljamo. Mi se preznojavamo. Mi osećamo kao da ćemo se onesvestiti. Naša tela reaguju kao da se suočavaju sa napadom. To može izazvati panični napad.

Manjak sna

Depresija može nastati od manjka sna. Ponekad mi ne možemo da spavamo. Ponekad nam treba toliko sna da mi ne možemo to da postignemo.

Slabo spavanje može doprineti ovim strašnim mislima. Takođe može oslabiti našu sposobnost da se nosimo sa tim stanjem. Može izazvati da se osetimo emocionalno slabije i da se borimo za snagu u našoj glavi da racionalizujemo te misli.

Ubrzano razmišljanje

Jednom kada počnemo da razmišljamo o ovim strašnim stvarima, naše misli počinju da divljaju. One sve više i više postaju ekstremne. Postaju tamnije, strašnije, dok nas u potpunosti ne preplave. Neverovatno je teško prekinuti, kada jednom počnemo sa tim. Naša tela reaguju, naš mozak prebrzo radi, mi pokušavamo da se uhvatimo za razum i realnost, ali naš mozak nastavlja da radi po svome.

Disanje

Kada imamo ove strašne misli, naše disanje se može ubrzati i mi se možemo osetiti kao da ćemo se onesvestiti. Kako naše disanje postaje pliće i kako se ubrzava, čini nam se da nam mozak radi sve brže, što samo pogoršava naše disanje. To postaje začaran krug.

Fokusiranje na disanje može biti od pomoći. To nam može dati nešto o čemu možemo misliti. Može nam pomoći da usporimo stvari.

Time što ćemo pokušati da udišemo na nos, a izdišemo na usta može biti dobro mesto za početak. Mi možemo da pokušamo i mnoge druge vežbe koje se mogu naći na Internetu, a tiču se toga.

Pribranost

Pokušavati da se priberemo, može biti dobar put da ostanemo u sadašnjem trenutku.

Različite tehnike različito deluju na različite ljude. Ponekad možemo imati niz pokušaja i grešaka dok ne nađemo stvari koje deluju na nas.

Korišćenje naših pet čula može biti dobro mesto za početak. Obično, ljudi vole da koriste jedno ili dva čula – to zaista zavisi od osobe. Korišćenje jakih mirisa, kao što je tamjan. Jaki ukusi, kao što je čaj od nane. Različite temperature i materijali, kao što su višeslojna ćebad, ili udobni džemperi. Zvuke kao što je muzika, ili radio. Slikanje znamenitosti kao što to rade fotografi ili podešavanje nivoa svetla.

Mi takođe možemo pokušati da nabrajamo nešto, kao npr. zemlje, za svako slovo azbuke. Ili da nabrojimo pet stvari koje se u potpunosti slažu sa svakim čulom. Na primer, mi ćemo možda biti u mogućnosti da vidimo sto, stolicu, medu, voće ili šolju čaja. Mi ćemo možda čuti cvrkut ptica, našeg komšiju koji se pomera, kola ispred, mašinu kako radi, otkucaje zidnog sata. Nabrajanje pet stvari za svako čulo može zanimati naš mozak i time ga sprečiti da ide na strašna mesta.

Umirite sebe

Ono što možemo uraditi kada anksioznost udari je da pokušamo da umirimo sami sebe. Ideja iza ovoga je sledeća, da pokušamo da umirimo sebe na način kako bi pokušali da umirimo uznemireno dete. To može uključiti stvari kao što su toplo mleko, da se umotamo u ćebe, ili da mazimo našeg ljubimca. Sve što nas čini malo više sigurnijima.

Preveo: Psiho ćoše

Izvor: blurt

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.