Depresija: Mi se ne pretvaramo (iako se ponekad osećamo kao da je tako)

Ponekad, mi se brinemo oko toga da li se pretvaramo ili izmišljamo našu depresiju. Nije važno koliko simptoma depresije imamo. Nije važno čak ni koliko lekara nam je reklo da smo bolesni. I nije važno ni kroz koliko terapija za lečenje depresije smo prošli. Mi i dalje imamo trenutke kada se osećamo da se pretvaramo.

Mi se brinemo da samo tražimo pažnju

Često se brinemo da izmišljamo simptome zbog pažnje. Fraza “željan/na pažnje” konstantno se provlači po medijima i svuda u okruženju. Mi stalno sumnjamo u sebe. Mi ne znamo da li se stvarno osećamo tako, ili jednostavno želimo da nas ljudi primete.

Ali mi to stanje ne izmišljamo zbog pažnje. Ljudi obično ne traže pažnju, već žele negu. Mi zaslužujemo onoliko pomoći koliko nam treba, kako bi počeli da se osećamo bolje.

Mi se smejemo ponekad, ma mora da smo dobro

Tu i tamo mi se smešimo, mi se smejemo, mi imamo sat ili dva dnevno kada se osećamo dobro. Mi smo još bolje kada smo u društvu najbližih prijatelja. Mi imamo određen TV program koji nas zasmejava. Ili imamo trogodišnjaka u našem životu koji nam izmami osmeh na lice. Mi mislimo da ove stvari znače da je nemoguće da imamo depresiju. Mi mora da izmišljamo naše loše raspoloženje.

Povremen osmeh ili smeh ne znače da mi izmišljamo depresivne simptome. Ljudi koji boluju od depresije i dalje mogu da se smeju. Nekoliko trenutaka kada smo dobro, ne briše sve one trenutke kada mi nismo dobro. Mi se ne pretvaramo.

Drugim ljudima je mnogo lošije

Mi mislimo da ne možemo imati depresiju, jer je drugim ljudima, u odnosu na nas, mnogo lošije. Zato nam se čini da se pretvaramo ili da izmišljamo.

Kada kažemo da ne smemo da se osećamo loše, jer je drugima lošije, zvuči kao kada bi rekli – mi ne možemo biti srećni, jer drugi ljudi to umeju bolje. Nema smisla. Svačija situacija je različita. Depresija ne diskriminiše na osnovu toga koliko smo “srećni” ili koliko smo “dobro” uradili stvari. Svakome se depresija može desiti. Kakva god da je naša situacija, mi je ne izmišljamo.

Mi se brinemo da koristimo depresiju kao izgovor

Mi često mislimo da nemamo depresiju, da se samo pretvaramo kako bi imali izgovor da ne uradimo neke stvari. To je izgovor da padnemo na ispitu. Izgovor da izbegavamo naše porodice. Izgovor za brecanje na decu. Ali mi ne koristimo depresiju kao izgovor. Mi ne želimo da se te stvari dešavaju. Mi želimo da položimo naše ispite, provedemo vreme sa našom porodicom i radimo zabavne stvari sa našom decom. Depresija nije nešto što mi izmišljamo kao izgovor da ne uradimo neke od tih stvari, to je bolest.

Možda smo samo…

Mi se pitamo da li smo mi uopšte depresivni, zapravo smo možda samo asocijalni, lenji, oštećeni, glupi, nezahvalni ili nešto drugo. Mi govorimo sebi da je razlog zašto mi ne možemo da izađemo iz kreveta upravo taj što smo asocijalni. Razlog naše borbe sa koncentracijom ili bilo šta drugo nije depresija, već smo mi jednostavno glupi.

Mi nismo ništa od toga. Depresija je bolest i može pogoditi bilo koji aspekt našeg života.

Mi mislimo da ne zaslužujemo pomoć

Ukoliko mi nismo bolesni, onda mi i ne možemo biti bolje. Mi mislimo da ne zaslužujemo pomoć. Mi smo jednostavno takvi i uvek ćemo biti takvi.

Depresija voli da nas hrani sa ovim lažima, zato što se ona hrani sa našom bespomoćnošću. Ali depresija greši. Mi imamo bolest, što nije naša krivica i mi zaslužujemo onoliko pomoći i podrške koliko nam treba za oporavak.

Mi bi trebali samo…

Konstantno, naše glave su pune sa “samo treba”. Mi “samo treba” da se istuširamo svakog dana i tada ćemo biti dobro. Mi “samo treba” da se družimo više i osećaćemo se bolje. I mi “samo treba” da očistimo našu kuću i sve će biti popravljeno. Mi smo tako strogi prema sebi. Mi nastavljamo da govorimo sebi da izmišljamo i da treba da se dovedemo u red.

Ali mi ne zaslužujemo takvu grubost. Mi zaslužujemo negu, ljubaznost i podršku. Ne postoji ništa što mi “samo treba” da uradimo. Svakoga dana, mi dajemo sve od sebe da nastavimo, uprkos depresiji koja pokušava da nas povuče ka dole.

Mi se ne pretvaramo – i mi zaslužujemo podršku

Ukoliko mislimo da se borimo sa depresijom, mi treba da popričamo sa našim lekarom. Mi se ne pretvaramo i mi ne izmišljamo. Mi nismo izabrali da se osećamo ovako. Mi zaslužujemo pomoć i podršku. Mi treba da pokušamo i treba da naučimo da budemo ljubazni prema sebi.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: blurt

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.