10 laži koje nam depresija govori

Depresija je siledžija. Ona nas konstantno hrani lažima. Govori nam užasne stvari. Mi često možemo da ignorišemo njene reči neko vreme, ali kada depresija ponavlja svoje laži iznova i iznova, mi počinjemo da joj verujemo. I pre nego što postanemo svesni toga, glava nam je puna laži.

1.  Depresija pokušava da nas ubedi da mi nismo stvarno bolesni

Depresija često pokušava da nas ubedi da mi nismo stvarno bolesni. Govori nam da mi nemamo depresiju, da smo jednostavno lenji. Da preterujemo i pravimo dramu. Da mi to radimo zbog pažnje i baš zato što mi i nismo bolesni, to kako se osećamo naša je krivica. Kako mi nismo bolesni mi ni ne zaslužujemo pomoć ili podršku. Kako nismo bolesni, mi smo jednostavno oštećeni.

To je opasna laž. Depresija je bolest i to nije naša greška. Mi je nismo izmislili iz naših sopstvenih sebičnih razloga. Mi je ne izmišljamo. Mi smo bolesni i mi trebamo pomoć i mi trebamo podršku kako bi bili bolje. Nama će možda biti potrebni lekovi koji će nam pomoći da premostimo situaciju. Nama će možda biti potrebno da otvorimo bolovanje dok ne budemo u poziciji da opet budemo sposobni da ponovo radimo. Jednostavno je nemoguće “da se saberemo”. Mi imamo bolest.

2. Depresija nam govori da je sve naša krivica

Depresija voli da nam govori da je apsolutno sve naša krivica – čak i stvari nad kojima mi nemamo kontrolu. Govori nam da smo odgovorni za stvari koje čitamo u vestima. Ukoliko su se kola našeg prijatelja pokvarila prošle nedelje, to je naša krivica takođe (iako nismo bili u blizini). Sve što mi znamo da radimo je da pravimo probleme. Sve je naša krivica.

Depresija laže ponovo. Moguće je da sve u svetu bude naša krivica. Da, mi pravimo greške ponekad, svi ih prave. Niko nije savršen. Ali čak iako napravimo greške – to je u redu. Nije sve naša krivica.

3. Depresija nam govori da nikoga nije briga za nas ili da nas niko ne voli

Depresija nam govori da nas niko ne voli, da niko ne brine za nas. Da su ljudi u našem životu često tu iz dužnosti ili sažaljenja. Govori nam da bi sve bilo bolje da se nismo rodili. Govori nam da mi nismo voljeni.

Depresija toliko greši. Mi smo voljeni. Ljudi se brinu za nas. Mi imamo čitavu armiju ljudi koja navija za nas, čak iako se mi borimo da to uvidimo. Istina je da, mi značimo – i značimo svima koji nas okružuju. Mi nismo sami.

4. Depresija nam govori da mi nismo dovoljno dobri

Depresija  nam govori da mi nismo dovoljno dobri. Da smo beskorisni, glupi, inferiorni. Govori nam da mi uvek zaostajemo. Svaki put kada mi učinimo nešto, ona šapuće na naše uvo da smo trebali da uradimo bolje. Koliko god da se trudimo i šta god da uradimo, mi nismo nikada, dovoljno dobri.

Depresivni šapat je okrutan i nepotreban. Mi smo dovoljni – mi smo uvek dovoljni – čak i u našim lošim danima. Ukoliko smo uradili najbolje kako smo umeli, to je onda i više nego dovoljno. Mi ne možemo učiniti više od toga – to je nemoguće. Mi nismo superljudi! Perfekcija je mit. To što mi jesmo i više je nego dovoljno.

5. Depresija nam govori da mi ne zaslužujemo stvari

Depresija nam govori da smo mi bezvredni i da ništa ne zaslužujemo. Mi ne zaslužujemo lepe stvari. Mi ne zaslužujemo komfort i ljubaznost. Da mi ne zaslužujemo da budemo osećajni, srećni i živi. Da ne zaslužujemo da jedemo, spavamo ili dišemo.

Depresija greši. Mi zaslužujemo stvari. Mi zaslužujemo sve dobre stvari u životu – i mnogo toga pored. Svako zaslužuje brigu, podršku i sigurnost. Mi ne treba da zaslužimo naše pravo da budemo živi.

6. Depresija nam govori da smo mi loša osoba

Depresija nam govori da smo mi užasni. Da smo loša osoba. Da smo zli, pogrešni, čudovišni. Govori nam da smo najgora osoba koja je ikada postojala – i da ne treba da budemo ovde.

Depresija laže. Mi nismo loši. Mi nismo užasni ni zli ili konstantno pogrešni. Mi smo samo ljudi sa bolešću  – bolešću koja se trudi najbolje što može da nas povlači ka dole.

7. Depresija nam govori da ćutimo

Depresija pokušava da nas utiša. Ona pokušava da nas zaustavi da pričamo sa ljudima. Govori nam da mi nemamo ništa vredno da kažemo. Da smo dosadni i glupi i zamorni. Da se naši prijatelji i porodica samo pretvaraju, da oni žele jednostavno da mi ćutimo.

Depresija laže kako bi pokušala da nas manipulacijom uvede u ćutanje. Ukoliko se mi povučemo i izolujemo sebe ona će imati veću moć nad nama i našim ponašanjem. Mi treba da se potrudimo i ignorišemo sve što ona govori. Mi imamo pravo glasa. Ljudima je stalo do toga šta mi imamo da kažemo. Mi zaslužujemo da nas čuju.

8. Depresija nam govori da smo teret

Depresija nam govori da mi vučemo dole sve sa sobom. Govori nam da smo teret. Da traćimo naše živote, propuštamo prilike i traćimo vreme drugim ljudima. Govori nam da ne treba da budemo ovde.

Depresija je surova. Čak i kada smo bolesni, mi imamo toliko toga da ponudimo svetu. Mi imamo veštine, talente i ideje. Mi imamo ljude koji žele da provedu svoje vreme sa nama. Da, depresija čini teškim da živimo život kao što smo oduvek želeli, ali to nije naša krivica. Mi zaslužujemo da budemo ovde. Mi nismo teret.

9. Depresija nam govori da mi ne zaslužujemo pomoć i podršku

Depresija nam govori da mi ne zaslužujemo pomoć i podršku zato što smo bezvredni, beskorisni i nedosledni. Govori nam da zaslužujemo da patimo. Da su drugi ljudi vredniji od nas. Da bi trebali da budemo sposobni da se jednostavno saberemo sami.

Depresija laže. Mi zaslužujemo pomoć. Mi zaslužujemo podršku. Mi smo vredni, mi vredimo puno, bez obzira na sve. Mi zaslužujemo onoliko pomoći i podrške koliko nam treba da preguramo dan.

10. Depresija nam govori da nema nade

Depresija nam govori da odustanemo. Da će stvari uvek biti crne. Da mi nemamo budućnost. Govori nam da mi nećemo naći sreću, da se nikada nećemo oporaviti, da bi bilo bolje da nas nema.

To je najpodmuklija laž od svih. Uvek ima nade. Uvek. Život sa depresijom je težak – bez sumnje. Ali mi se možemo oporaviti. Mi možemo doći do boljeg mesta. Svet bi bio mnogo mračnije, mnogo tužnije mesto, bez nas u njemu. Mi treba da nastavimo da se borimo. Mi smo bitni, mi značimo i zaslužujemo mnogo više od depresije. Nade uvek ima.

Mi smo mnogo bolji od laži

Depresivne laži su strašne. One nas bole i čine da sumnjamo sami u sebe. Mi nismo sami: većina ljudi koja je bolovala od depresije iskusila je nešto slično.

Pomoć postoji. Moguće je doći do tačke kada depresija ne može da nas preplavi sa svojim lažima. Mi treba da se trudimo i treba da budemo saosećajni prema sebi. Mi nismo loši ljudi. Mi nismo oštećeni. I zaslužujemo život bez depresivnih laži.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: blurt

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.